Mislite da je o Drugom svetskom ratu sve rečeno? E, pa ovih 8 stvari sigurno niste znali! (FOTO)

Francusko-britanska unija

Preporučujemo

Dok se francuski moral rušio kao kula od karata pod naletom Hitlerovih divizija koje su u tom trenutku izgledale nepobedive, Artur Salter i Žan Mone, članovi Anglo-francuskog koordinacionog komiteta, predložili su formiranje zajedničke države, Franko-britanske unije. Francuski građani bi dobili britansko državljanstvo, i obrnuto, a parlamenti obe nacije bi se ujedinili, skupa sa svim teritorijama.

Plan je možda delovao suludo, ali se svideo de Golu, a svideo se i Vinstonu Čerčilu. Francuski premijer Pol Rejno je takođe postao pobornik, ali je maršal Peten bio na suprotnoj strani. Uprkos podršci većine vodećih ljudi, plan je propao jer je 14 članova odbora glasalo protiv a za 10. Da je realizovan, Francuska bi nastavila da se bori a ovo bi bio veliki korak napred ka stvaranja onoga što danas zovemo Evropskom unijom (u čijem je stvaranju ključnu ulogu odigrao gorepomenuti Žan Mone). Takođe, Francuzi bi izbegli decenije sprdnje na račun svoje oružane sile.

Irsko bojno polje

Malo je nedostajalo da Irska postane bojište. Prvo su Britanci hteli da nizom ustupaka prinude Irce da im daju na korišćenje njihove baze, potom je guverner Severne Irske tražio da se izvrši invazija na južne predele Smaragdnog ostrva kako bi se sprečili da stanu na stranu Nemačke (realna bojazan nakon vekova silovanja Irske od strane Engleske), a potom su i Nemci sa svojim saradnicima iz Irske republikanske armije planirali invaziju na Severnu Irsku sa 50.000 vojnika. Od plana se odustalo.

Američka invazija na Brazil

Nakon što je Nemačka pregazila Francusku a Hitler se pobedonosno i šeretski slikao ispred Ajfelove kule, pojavila se bojazan da će Brazil stati uz sile Osovine; nacionalizam je tamo vladao, a u vojsci su profašistički elementi bili snažni. Abver je imao ogromnu špijunsku mrežu u celoj Južnoj Americi, a nakon što je Brazil odbio da ustupi baze američkoj vojsci nastala je panika.

Plan "Ruber" je trebalo da angažuje 64.000 američkih vojnika koji bi pre svega bili koncentrisani na zauzimanje Natala, Resifija i Belema. Pripreme su bile u punom jeku kada je Pan-američka konferencija u Rio de Žaneiru 29. janura 1942. godine dovela do toga da je većina latinoameričkih država prekinula odnose sa Nemačkom, pa plan nikada nije sproveden.

Sovjetska invazija na rumunska naftna polja

1940. godine Nemačka je prinudila Rumuniju da trećinu svoje teritorije da Mađarima i Bugarima, a potom i Sovjetima koji su tražili Besarabiju i Bukovinu. 28. jula Crvena armija se našla na samo 160 kilometara daleko od naftnih polja u Ploeštiju. Dok su Nemci bili zaokupljeni Zapadnim frontom, Sovjeti su izgleda planirali da krenu napred, pošto Rumunija još uvek nije zvanično ušla u Trojni pakt.

Staljin je odustao jer nije hteo da ulazi u konflikt sa Nemačkom. Da je zauzeo Ploešti, Nemačka bi verovatno pukla mnogo ranije a do napada na SSSR ne bi ni moglo da dođe. Hitler je bio baš tog mišljenja: u privatnom razgovoru sa maršalom Manerhajmom priznao je da bi, ako bi Rusi zauzeli rumunska naftna polja, Nemačka bila gotova.

Poljska i Turska sa silama Osovine

Kada je 1938. godine Čehoslovačka počela da se deli, Poljaci su od Nemačke zatražili svoj deo kolača, a Nemci su im obećali pomoć protiv Sovjetskog Saveza i podsetili ih na aspiracije prema Ukrajini (koja je inače dugo bila deo Poljske). Postojala je i ideja da se Dancig vrati Nemačkoj, da se Istočna Pruska autobanom poveže sa maticom, a da Poljaci imaju pristup njegovoj luci i tako izlaz na more. Ovoga su se saveznici jako bojali, ali do ovakvog razvoja događaja nikada nije došlo, jer poljski političari na kraju ipak nisu bili spremni da daju Gdanjsk pa je retorika zaoštrena. A ne treba ni zaboraviti da su Nemci već imali glavni plan za Poljsku.

Slično je bilo i sa Turskom, koju su Nemci hteli da ubede da pređe na njihovu stranu. Berlin je predlagao stvaranja Panturske Republike koja bi se protezala od Jedrena do dubokih predela SSSR gde žive turkijski narodi. Turci međutim nisu hteli potvrdno da odgovore na ove predloge dok ne budu potpuno sigurni da je sa Moskvom svršeno, što se nikada nije desilo. Da su ipak ušli u Drugi svetski rat, njegov tok bi bio potpuno drugačiji. Jer, Turci.

Invazija Trojnog pakta na Ameriku

Da je sve išlo po volji nacista, verovatno bismo videli šta sve može da se uradi sa bombarderom dometa od 15.000 kilometara kakav je bio Meseršmit-264, nazvan i "bombarderom Amerike", pošto je trebalo da satre istočnu obalu SAD. Navodno, da su zaverenici uspeli da sruše Hitlera 20. jula 1944. godine, jedan od ovih aviona je bio spreman da ga prebaci u Japan.

Nemački naučnici su predlagali u upotrebu hemijskog oružja protiv Sjedinjenih Država, a jedan je savetovao Hitlera da bi napad mogao da se izvrši i simultanim atakom raznih ljudskih i životinjskih patogena, kao i biljnih štetočina. Japanci su imali svoj plan: grandiozni napad na Panamski kanal pomoću podmornice koja je istovremeno i podvodni nosač aviona, I-400. Napad je trebalo da se izvrši 25. avgusta 1945. ali je otkazan zbog kapitulacije. Usput, ovo je plovilo potonulo kod havajske obale, a njegova olupina je pronađena tek 1. avgusta 2013. godine.

Ratni plan "Oranž"

Amerikanci su imali dobro razrađeni plan odbrane Filipina u slučaju japanskog napada, i sve su uzeli u obzir. Sve osim ljudskog faktora. Iako je bilo osam sati razlike između napada na Perl Harbur i napada na američke baze na Filipinima, general Daglas Mekartur je dobio napad panike i nije mogao da donese odluku o aktiviranju plana.

General Luis Brereton je predložio pokretanje preventivnog napada na Tajvan gde su Japanci držali avione, ali je Mekartur bio nesposoban da izda naređenje, pa su Japanci uspešno bombardovali američke kasarne. Uveren da Zemlja izlazećeg sunca neće izvršiti invaziju pre sredine 1942. godine, potpuno je zapostavio činjenicu da na ključnim tačkama odbrane Filipina nije bilo dovoljno zaliha medikamenata i opreme, vode i hrane, što je Vašington skupo koštalo. Da je Mekartur radio ono što je trebalo da radi, tok rata bi bio potpuno drugačiji.

Morgentauov plan

Američki sekretar za finansije Henri Morgentau Mlađi osmislio je 1944. godine posleratni plan za Nemačku, koju je trebalo ne samo potpuno razoružati i rascepkati na male okupacione zone i autonomne jedinice već i pretvoriti "u poljoprivrednu i stočarsku državu" potpuno razmontirane industrije. Ovaj ekstremistički stav je podržao predsednik Ruzvelt koji je mislio da je potpuno okej da se Nemci ubuduće hrane "samo supom tri puta dnevno".

Izuzev njega, svi ostali su bili protiv, uključujući i Francusku i Britaniju. Morgentau je međutim Čerčila ubedio obećanom pomoći od 6,5 milijardi dolara, ali su svi ostali i dalje bili užasnuti. Kada su američki mediji saznali, nastao je pakao, a Gebelsu je sve dobro poslužilo kako bi podstakao svoje sunarodnike da se bore do poslednjeg, ukazujući na to šta će da se desi ako izgube rat a "jevrejski" plan se obistini (Morgentau je bio Jevrejin).

Ruzvelt je zbog izbora morao da negira da je umešan, ali je i dalje sve tajno ohrabrivao i podržavao. Srećom, Morgentauov plan se nikada se nije materijalizovao jer je previše ljudi i dalje bilo protiv, a pritom je i Ruzvelt, glavni proponent, preminuo.

(S. P.)