Pravi arheolozi MRZE Indijanu Džonsa. Evo i zašto! (VIDEO)

Džungle su, kao i sva druga idealna mesta za bavljenje arheologijom, vrele i vlažne. Majmuni trče po granama, dok profesori i studenti čeprkaju po tlu tražeći davno izgubljene artefakte mrtvih civilizacija koji će, kada i ako budu otkriveni, osvetliti mračne tunele prošlosti o kojima znamo tako puno, a zapravo tako malo.

Preporučujemo

Ako ste se ikada našli na nekoj sličnoj lokaciji mogli ste da primetite da veliki broj ljudi, kao zaštitu od sunca, nosi šešire sa obodom, baš kao što jedan od njih ima i najčuveniji arheolog popularne kulture, Indijana Džons. Kažite to, i odjednom će vas svi pogledati besno i reći vam da doktor Džouns uopšte i nije arheolog.

Naravno, pomislićete, ovi akademici su u stanju da iščupaju zabavu iz svega, svakako će to isto pokušati i sa našim voljenim Indijanom. Jedini problem je međutim što postoji dobar razlog zbog čega skoro svi današnji arheolozi mrze Spilbergovog junaka i našeg heroja. Taj razlog je jednostavan: Indijana Džons nije arheolog.

- Ona prva scena u prvom filmu, kada pokušava da zameni statuu sa džačićem peska, to je ono što pljačkaši rade. Graditelji hrama su osmislili sve te silne i neverovatne mehanizme a njemu je stalo jedino do toga da ukrade glupu zlatnu statuu - kaže američki arheolog Marselo Kanuto sa Univerziteta Tulejn iz Nju Orlensa.

Razmislite malo: imamo Indija u nekom drevnom tropskom hramu čije se bezbrojne zamke nekim čudom nisu pretvorile u prašinu zbog vlažnosti vazduha i protoka vremena. Svi ti konopci, drveni delovi, oprema, sve i dalje funkcioniše. Ovo je pravo "ostrvo sa blagom" za svakog arheologa. Kako njihova tehnologija radi? Kako su dovukli džinovski kamen? Šta pokreće strelice?

Ali ne, Indijana na sve to ne obraća pažnju (osim koliko da preživi) i ide pravo na najnebitniju ali ekonomski najvredniju stvar u hramu - zlatnu statuu. Pravi arheolog bi je fotografisao, rekao nacistima da mogu da je imaju ako je žele i proveo sledećih deset godina istraživajući zamke u hramu.

Ili na primer ona scena iz istog filma kada se ušunjava na mesto iskopavanja u Egiptu i pokušava da ukrade kovčeg zaveta.

- Istina, nacisti su želeli da pronađu kovčeg zaveta kako bi mogli da unište svet. Ali metodološki i zakonski, bili su u pravu - kaže Kanuto. Šta god vi mislili o zlim arheolozima koji teže globalnoj dominaciji, oni su imali dozvolu da budu na tom mestu. Premda je rana egiptologija bila korumpirana i izrabljivačka, to je mnogo bolje nego jednostavno dozvoliti stranim pljačkašima poput Indijane Džounsa da luduju.

- Da neko dođe u moj logor i počne da kopa sa znanjem koje ja nemam, i ja ih uhvatim na delu, verovatno bih i ja isto uradio i bacio ih u jamu sa zmijama - kaže Kanuto kroz smeh. Istorija arheologije je prepuna priča o sukobima naučnika i pljačkaša oko artefakata čija je ilegalna trgovina jedna od najisplativijih zanimanja na svetu, iako se o njoj ne govori mnogo.

Jasno je šta ćete reći: Indi je samo želeo da stvari stavi u muzeje, "gde i pripadaju". Ali kada je to tačno uradio? I u čije muzeje? Svakako ne u muzeje zemalja u kojima je stvari pronašao. On nikada ne dokumentuje ili objavljuje svoje nalaze, dok su mu družbenici uglavnom majmuni i šougerle. Šta više, znamo da njegov stil pljačkanja zapravo oštećuje lokacije i uništava naše znanje o prošlosti, baš kao što to rade pravi pljačkaši. Ni posle njih i ni posle njega mi ne znamo ništa o kontekstu artefakta, gde je pronađen tačno i šta je možda značio.

I sve to zato da bi neki bogati kolekcionar mogao da se pohvali prijateljima.

- Ovaj ugao gledanja je ovakav: moje je pravo da uništim tvoju zemlju, tvoju prošlost, da bih dekorisao moju kuću - kaže Karen Olsen Bruns, arheološkinja iz San Franciska.

Uprkos svemu tome, uprkos svom nenaučnom ponašanju, Indijana Džons je inspirisao mnoge ljude da počnu da se bave pravom arheologijom, zbog čega i jeste važan. Čak i gorepomenutog Kanuta koji ga ne voli.

Napomena za kraj: izgleda da će se snimati i peti deo Indijane. Nadamo se da neće biti loš kao četvrti. Iako nismo optimisti.

(S. P.)