Ovo je 9 neverovatnih slučajnosti koje su promenile svetsku istoriju (FOTO)
Mnogi događaji koji su obeležili svetsku istoriju dešavali su se iz puke slučajnosti. Predstavljamo vam one koji su potpuno promenile važne datume u istoriji
Istorija je puna priča o događajima i ličnostima koji su promenile svet. Međutim, postoje detalji o kojima malo znamo, a značajno su uticali na događaje koji su obeležili bitne trenutke čovečanstva.
Predstavljamo vam 9 interesantnih istorijskih priča:
1. Posao Li Harvi Osvalda
Mesec dana pre ubistva predsednika Kenedija, njegov atentator Li Harvi Osvald je dobio posao u školskoj knjižari u Teksasu. Osvald je kasnije iskoristio svoj posao kao pokriće za izvršenje jednog od najvećih predsedničkih atentata u istoriji. To je verovatno uticalo na dalji tok događaja.
2. Edvin But je spasio Linkolna
Pre smrti Abrahama Linkolna, njegov sin Robert je bio na putovanju i prolazio pored Nju Džerzija. Dok je čekao voz, pao je na šine dok mu se približavao voz. Srećom, mladi Linkoln se izvukao na vreme, pre nego što je moglo nešto strašno da mu se desi.
Njegov dobri Samarićanin bio je Edvin But, pozorišni glumac i brat Džon Vilks Buta, atentatora predsednika Linkolna. Ovo je jedna od najčudnijih slučajnosti u svetskoj istoriji.
3. Početak Prvog Svetskog rata je prouzrokovan pogrešnim skretanjem
Gavrilo Princip, član tajne organizacije "Mlada Bosna" koji je izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju, zamalo da ne dobije šansu da izvede svoj plan. Na dan atentata Princip je svratio u obližnji kafić da nešto pojede, bez ikakve namere da povuče okidač na pištolju. Kada je izlazio iz kafea, ugledao je auto prestolonaslednika koji se okretao ispred. Zapravo, vozač je zalutao i pogrešno skrenuo. Da nisu bili na pogrešnom putu, možda ne bi ni bilo Prvog svetskog rata.
4. Auto Džejmsa Dina
Američka glumačka legenda Džejms Din, poginuo je 1955. godine u strašnoj saobraćajnoj nesreći. On je vozio Poršeov sportski auto, koji je izazvao nekoliko nesreća u narednim godinama.
Naime, posle nesreće, automobil je dovezen u garažu, motor se otkačio i pao na noge jednog mehaničara.
Sledeća čudna situacija dogodila se doktoru koji je otkupio motor auta Džejmsa Dina. On ga je ubacio u svoj trkački auto, takmičio se i u toj trci izgubio život. Neki ljudi su čak mislili da je dobra ideja sastaviti Dinov auto, sve do momenta dok se radnja koja je započela sklapanje nije zapalila i izgorela do temelja. Auto je čak bio izložen u salonu u Sakramentu, dok deo konstrukcije nije pao i slomio jednom tinejdžeru kuk.
Auto se 1959. godine misteriozno raspao u 11 delova. To je bio njegov zvanični kraj, na svu sreću.
5. Halejeva kometa i Mark Tven
Mark Tven je rođen 1835. godine kada se pojavila Halejeva kometa, a umro je 1910. godine na dan kada se ona opet pojavila.
- Došao sam sa Halejevom kometom 1835. godine, očekujem i da odem sledeće godine s njom kad se bude opet pojavila - rekao je Tven 1909. godine, godinu dana pre njene ponovne pojave.
6. Titan vs. Titanik
Morgan Robertson je napisao knjigu "Uzaludnost" nekoliko godina pre nego što je Titanik završio na dnu Atlantskog okeana. U njoj je opisao brod nalik Titaniku koji je nazvao Titan. Titan je bio navodno nepotopiv, ali se priča ipak završava udranjem broda u ledeni breg i pogibijom mnogih njenih putnika.
Nesreća Titanika se dogodila istog meseca kad i nesreća u knjizi. Jeziva slučajnost.
7. 21. dan u mesecu
Kada je kralj Luj XVI, koji je vladao za vreme Francuske revolucije, bio mali dečak, dobio je upozorenje svog astrologa da uvek bude na oprezu svakog 21-og u mesecu. Predviđanje ga je uplašilo i kralj nikad nije zakazivao poslove na taj dan.
Ipak, Francuska revolucija ga je primorala da se odrekne te svoje navike. On je 21. juna 1791. godine uhapšen u toku pokušaja da pobegne iz zemlje sa svojom ženom.
21-og septembra iste godine Francuska je ukinula kraljevinu, a 21-og januara 1793. godine bio je pogubljen na giljotini.
8. Endru Džekson i pokvareni pištolji
Ričard Lorens je pokušao 1835. godine da ubije predsednika Endrua Džeksona. On je kod sebe imao dva pištolja, prvi je pokušao da upotrebi i on nije opalio. Posle borbe sa Džeksonom, pokušao je i drugim pištoljem, ali je i on bio pokvaren.
Kasnije je policija testirala isto oružje i oba pištolja su funkcionisala.
9. Tamerlanova kletva Staljinu
Tamerlan je bio vojni zapovednik u Aziji u XIV veku. Ostao je upamćen po svojim vojnim strategijama od kojih je poginulo 17 miliona ljudi. Staljin je 1941. godine naredio timu arheologa da otkopaju grobnicu Tamerlana u današnjem Uzbekistanu.
Kada su otvorili kovčeg naišli su na natpis : "Ko bude otvorio moju grobnicu, imaće veće neprijatelje od mene". Nekoliko sati posle otvaranja grobnice desio se napad Nemaca na Ruse.
Staljin je 1942. godine naredio da se ostaci Tamerlana vrate tamo gde su bili uz sve rituale sahrane. Ubrzo posle toga, nemačka vojska se predala kod Staljingrada, što je bila velika prekretnica u Drugom svetskom ratu.
(Telegraf.rs)
http://www.telegraf.rs/vesti/1224460-kakav-los-dan-dva-puta-ga-pregazila-kola-a-onda-je-dobio-batine-video
Video: Vidi se da je tek postao deda: Hteo da ušuška unuče pa upao u krevetac
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ivan
Prvog svetskog rata bi bilo u svakom slučaju...
Podelite komentar
Revizor
A po cemu mislis da bi bilo rata i da nije ubijen Ferdinand. Ja mislim da ne bi bilo, kao sto bi se istorija promenila i da je Hitler ubijen 1933. godine! To da bi svakako bilo rata samo su lupetanja kvaziistoricara marxisticke orijentacije! Kao drustvene okolnosti i tandara-bloc! Licnosti, brale, cine istoriju.
Podelite komentar
Mara
Svega ovog ne bi bilo da je Pera otisao pravo u policiju.
Podelite komentar