Ovo su naučnici koji su eksperimentisali sa drogama! Pogledajte kako!

Poslednjih godina sve je aktuelnija teza da visoko inteligene osobe često rekreativno koriste drogu. Ako ta veza postoji najverovatnije će proći dosta vremena dok ne bude dokazana. Ipak, istorija poznaje puno vizionara koji su eksperimentisali sa nekom vrstom narkotka, prenosi blog "io9".

Preporučujemo

Ovo su deset najuticajnijih naučnih i tehnoloških vizionara i droge koje su koristili.

1. Sigmund Frojd - Kokain

Čuveni osnivač psihoanalize je kokain smatrao čudotvornim lekom koji je zagovarao njegovu primenu u različite svrhe. U jednom pismu verenici on otkriva u koje svrhe ga je koristio.

- Ako sve prođe dobro, napisaću esej o kokainu. Očekujem da će naći mesto u terapeutici pored, pa čak i ispred morfijuma. Redovno uzimam male doze protiv depresije i loše probave i smatram da je izvanredno uspešan - napisao je Frojd u jednom pismu verenici.

2. Frensis Krik - LSD

Jedan od odgovornih za otkrivanje DNK strukture često je prijateljima i kolegama opisivao svoje LSD eksperimentisanje dok je radio na otkrivanju molekularne strukture koja čuva sve informacije vezane za život.

Dik Kemp, blizak Krikov prijatelj, otkrio je da su naučnici i istraživaći Kejmbridž univerziteta često kroistili male doze LSD-ja kao "alat za razmišljanje". Kemp tvrdi da mu je Krik rekao da je uočio oblik duple spirale dok je bio na LSD-ju.

3. Tomas Edison - Kokain

Francuski hemičar Anđelo Mariani je 1983 stvorio "Vin Mariani", vino Bordo tretirano listovima koke, čiji je aktivan sastojak kokain. Etanol u Bordou mogao je da izvuče iz lišća i preko 7 mg kokaina po čaši vina.

Pronalazač Tomas Edison bio je jedan od mnogih koji su u tom periodu redovno pili ova pića začinjena kokainom. U svetlu ovoga, ne iznenađuje činjenica da je Edison imao konstantne nesanice.

4. Pal Erdeš - Amfetamini

Mađarski ekscentrični matematičar Pal Erdeš poznat po svojoj hiperaktivnosti, imao je običaj da radi i po 19 sati do svoje duboke starosti. Imao je običaj da se pojavi na kućnim vratima svojih kolega i zahteva da "otvore um" za matematički dijalog. Jedan od najproduktivnijih matematičara ikada, objavio je više radova sa recenzijom od bilo kog drugog matemačara.

Erdeš je smatrao da su tajna njegovog uspeha bili amfetamini. U Erdešovoj biografiji pisac Pol Hofman objasnio je matematičarevu sklonost amfetaminima.

- Kao i svi Eredešovi prijatelji, Ronald Graham bio je zabrinut što koristi drogu. 1979. Graham se kladio sa Erdešom da ne može da ne koristi amfetamine mesec dana. Erdeš je prihvatio opkladu i nije uzimao ništa tokom mesec dana. Po uzimanju novca Pal je rekao: "Pokazao si mi da nisam zavisnik. Ali od posla nisam ništa završio. Ustao bih ujutru i zurio u prazan list papira. Nisam imao nikakve ideje, kao obična osoba. Unazadio si matematiku za mesec dana".

5. Stiv Džobs - LSD

Za Jobsa je LSD bio velika stvar. Koliko velika? On je verovao da je njegovo LSD eksperimentisanje 60-tih godina bilo "jedno od dve-tri najvažnije stvari koje je uradio u životu". Čak je smatrao da postoje delovi njega koje kolege i prijatelji nisu mogli da razumeju samo zbog toga što nisu probali psihodelike.

- Bil u suštini nije imaginativan i nikada nije izumeo nešto, zbog čega mislim da mu je udobnije sada u filantropiji, nego ranije u tehologiji. On je samo besramno otimao tuđe ideje. Bio bi otvoreniji da je nekada probao esid (LSD) ili posetio neki ašram - konstatovao je Džobs svojevremeno za Bila Gejtsa.

6. Bil Gejts - LSD

Džobsov zaključak ipak ne stoji jer Bil jeste eksperimentisao sa LSD-jem. Ipak, u intervjuu za Plejboj 1994. godine, otkrio je da je bio mnogo manje otvoren prema narkoticima.

PLEJBOJ: Da li ste nekada uzimali LSD?

GEJTS: Moja mladalačko istraživanje završilo se davno.

PLEJBOJ: Šta to znači?

GEJTS: Um mladog čovek može da izdrži određeno eksperimentisanje koje mislim da ne bih mogao u ovim godiama. Mislim da ste sposobni da izdržite nedostatak sna ili koje god izazove imate kada ste stariji. Ipak, nikada nisam propustio da dođem na posao.

7. Džon C. Lili - LSD, ketamin

Neurolog Lili bio je pionir u polju električne stimulacije mozga. Prvi je mapirao putanje bola i užitka u mozgu, osnovao celu granu naučnog istraživanja komunikacije između ljudi, delfina i kitova, izumeo prvu komoru za čulnu deprivaciju i lično eksperimetisao sa drogama koje menjaju svest LSD-jem i ketaminom.

Vredno je spomenuti i da su se njegova istraživaja komunikacije među vrstama, lična upotreba psihodelika i suspenzija čula često preklapala.

8. Ričard Fejnman - LSD, marihuana, ketamin

Fejnman je američki fizičar poznat po svom radu na teoriji kvantne elektrodinamike. Postavio je teoremu elektrodinamike kvanta, objasnivši interakciju između elektromagnetne radijacije i naelektrisanih čestica (protona i elektrona). On je uvek oprezno prilazio korišćenju droga zbog straha šta bi mogle da urade njegovom mozgu. Odrekao se alkohola kada je primetio prve simptome zavisnosti.

- Vidite, zabavno mi je da razmišljam o tome kako ne želim da uništim ovu najprijatniju mašinu koja čini život tako zabavnim. Iz tog razloga sam kasnije bio nevoljan da pokušam eksperimentisanje sa LSD-jem, uprkos mojoj znatiželji o halucinacijama - napisao je u svojoj knjizi "Vi se sigurno se šalite, gospodine Fejnman!"

Ipak, stigla ga je znatiželja kada je upoznao Džona C. Lilija iz komore za čulnu deprivaciju. Kratko je eksperimentisao sa LSD-jem, marihuanom i ketamiom koji su brže izazivali halucinacije izazvane izolacijom.

9. Kari Mulis - LSD

Kari Mulis, dobitnik Nobelove nagrade za DNK analizu. Njegovo istraživanje i unapređenje PCR tehnike revolucionarno je uticalo na biomedicinska istraživanja.

Šta se krije iza Mulisovog proboja? Mulis je u jednom intervjuu za "California Monthly" izjavio da je uzimao dosta LSD-ja tokom 60-ih i 70-ih. Eksperimenti "širenja-uma" psihodelicima bili su "mnogo važniji nego kursevi koje je pohađao".

- Šta bi se desilo da ikada nisam probao LSD? Da li bih i dalje izumeo PCR? Ne znam. Sumnjam. Iskreno sumnjam - izjavio je par godina kasnije u intervjuu za "BBC".

10. Karl Sagan - Marihuana

Najistaknutiji astrofizičar i kosmolog Karl Sagan ne samo da je redovno konzumirao marihuanu, već je zagovaro njeno korišćene prilikom intelektualnih istraživanja - ali ne tako javno kao drugi sa ove liste.

Sagan je 1971. doprineo eseju "Razmatranje marihuane" i govorio o koristima njenog konzumiranja.

U eseju je označen kao "gdin X". Pravi identitet ovog gospodina je otkriven tek posle Saganove smrti.

(A. B.)