Kako je izgledalo uputstvo za slušanje radija 1930. godine? (FOTO) (VIDEO)

Danas, u eri interneta - još jednog izuma koji revolucionarno menja svet baš kao i radio nekada - imamo osećaj kao da se rađamo za poznavanjem korišćenja radio prijemnika i sa osnovnim znanjem o radio talasima, pošto nam je to opšteprisutna tehnologija koja je tu čak i ako je ne slušamo. A nije tako. Barem tako nije bilo pre stotinak kada ovaj servis tek bio u povoju.

Preporučujemo

Dok su pioniri komercijalnog radija sa druge strane Atlantika, u Americi, bili naravno privatni preduzetnici koji su posle Vestinghausove KDKA stanice otvorene 1920. za svega četiri godine uspeli da otvore još 600, BBC je od samog početka bio drugačiji projekat, piše "Open Culture".

Počeo je sa radom 1927. godine, kao sušta suprotnost američkom modelu: imao je centralizovanu komandnu strukturu i svim silama pokušavao da obrazuje svoje slušaoce tako što će im emitovati "uzdižući i edukativni" materijal, pod zapovedničkom palicom lorda Džona Rajta, koji je verovao da je njegova dužnost da program bude visoko etičan i visoko estetičan.

Ne čudi onda što su Britanci preko svojih radio prijemnika slušali avangardnu muziku Arnolda Šonenberga i Druge bečke škole, i umetnička te futuristička ostvarenja. Slušaoci nisu imali razumevanja. Narod tada, kao i narod sada, želeo je laku zabavu koju će instinktivno razumeti i koja će mu doneti momentalno uzbuđenje i oraspoloženje.

Kao odgovor na brojne kritike koje su im upućivane, BBC je iste godine kada je i osnovan počeo sa PR kampanjom koja se trudila da objasni slušaocima kako da slušaju programe koji im nisu bliski i koje ne razumeju. Takođe, naglašavali su da je kao što postoji kvalitet u emitovanju tako isto postoji i kvalitet u slušanju. Nema izgovora za slušaoce koji puste program a onda rade nešto drugo, kaže se u jednoj izjavi.

Druga je nešto otvorenija: "Slušalac bi trebalo da bude epikur a ne proždrljivac; trebalo bi da bira program koji sluša sa diskriminacijom, i da se kada vreme dođe potpuno preda tom uživanju... Da sumiramo, pozvao bih one koji koriste bežičnu tehnologiju da slušaju umovima jednako koliko i ušima. Na taj će način ne samo uvećati svoj užitak već i doprineti unapređenju i usavršenju umetnosti koja je još uvek u svom detinjstvu".

Savetnik u BBC-ju, Filson Jang, napisao je tada u "Radio Tajmsu" da će dobri slušalac proizvoditi i dobre programe i da mnogi još uvek nisu ni počeli da razvijaju umetnost slušanja te da najveća greška prosečnog slušaoca ta da ne vrši selekciju.

1930. godine kreću u direktniji pristup, kada izdaju priručnik pod naslovom "Dobro slušanje", odnosno "Good listening".

U njemu piše sledeće:

"Uverite se da vaš prijemnik radi kako treba pre nego što sednete da slušate.

Birajte svoje programe onoliko pažljivo koliko pažljivo birate pozorište u koje ćete ići. Jednako je važno da uživate u kući koliko i u pozorištu.

Slušajte pažljivo kod kuće kao što biste slušali u pozorištu ili u koncertnoj hali. Ne možete izvući maksimum iz programa ako vam mozak luta, ili ako igrate bridž ili čitate. Posvetite radiju vašu punu pažnju. Pokušajte sa prigušivanjem svetla u prostoriji kako vam svakodnevni poznati objekti ne bi odvlačili pažnju. Vaša mašta će onda biti puno življa.

Ako slušate samo sa jednim uhom nemate prava da kritikujete.

Pomislite na vaš omiljeni hobi. Zar ne volite da se ponekad odmorite i od toga? Pustite bežični uređaj da se ponekad i odmori."

Za kraj, pomenućemo jednu zanimljivu prognozu ondašnjih šefova BBC, koji su, kao kakvi futuristi, prorekli kako će svet izgledati sto godina docnije. Naime, jedno obaveštenje kaže: "Svaki novi izum koji poželjne stvari lakše donosi u domet naših ruku na neki ih način pojeftinjuje... Izgleda da ulazimo u 'foteljski' period civilizacije, kada sve što može da donese avanturu ujedno može biti kupljeno i isporučeno na kućna vrata". Kao da je Amazon bio odmah iza ćoška.

(S. P.)