KOJA VRSTA VLADA ZEMALJSKOM KUGLOM? Odgovor će vas iznenaditi i zaprepastiti! (VIDEO)

U filmu koji je nedavno počeo da se prikazuje u svetskim bioskopima, "Dawn of the Planet of the Apes", ljudi i majmuni se se bore za dominaciju nad našom matičnom planetom nakon što je virus majmune pretvorio u superinteligentna bića i ujedno zbrisao većinu ljudi.

Preporučujemo

Ali, iako su majmuni koji jašu konje, čitaju i pišu i love kao homo sapijensi iz kamenog doba malo verovatan scenario budućnosti, ideja da neka druga vrsta, koja nije naša, ili neki drugi oblik života, preuzme kontrolu nad Zemljom - nije. Šta više, u zavisnosti od toga kako definišemo dominaciju, drugi stvorovi su možda već preuzeli kontrolu. Barem tako smatraju stručnjaci.

Zbog prisustva ljudi vrlo je teško da dođe do evolucije neke druge superinteligentne vrste koja nije naša, kaže Jan Zalasjevic, paleobiolog sa Univerziteta u Lesteru.

- Ljudi su bili prilično dobri u uklanjanju konkurencije - objašnjava on.

U poslednjih nekoliko miliona godina evolucije, homo sapijens je već nadigrao nekoliko primata i drugih "homo" vrsta, kao što su denisovani koji su ličili na Hobite iz "Gospodara prstenova", i neandertalce.

Premisa gorepomenutog filma, kao što smo već napomenuli, nije posebno utemeljena u stvarnosti. Majmuni će nas teško pobediti, s obzirom da se već bore za opstanak: ima oko 100.000 gorila i 250.000 šimpanzi u divljini. Čak iako bi milijarde ljudi pomrle od nekog virusa, i dalje bi nas bilo više od njih.

Ali, ako pretpostavimo da ljudi, u svojoj gluposti i nezamislivoj moći samodestrukcije, uspeju da izbrišu sebe sa lica planete, bili bi potrebni milioni godina da neka nova vrsta razvije inteligenciju i sposobnost da vlada Zemljom. Napokon, bića inteligentna kao što su ljudi mogu da evoluiraju na svakih 3,5 milijardi godina u životu planete.

Ako majmuni ne mogu da nas pobede, iako su nam najsličniji, i iako smo se razvili od istog pretka (što nas čini braćom), ako i oni nestanu zajedno sa nama, koje su to druge vrste od kojih možemo očekivati da preuzmu sudbinu ovog sveta posle nas?

Pacovi, štetočine koje žive u doslovno svakom ćošku planete, već su inteligentni i imaju visoko razvijenu socijalnu strukturu. Tokom mnogih miliona godina evolucije, pacovi u svetu bez ljudi bi mogli da narastu daleko veći nego što su danas i da preuzmu dominaciju. Svinje takođe. I one su jako inteligentne, i one imaju složenu socijalnu strukturu. Ako uspeju da razviju sposobnost korišćenja oruđa i nastave da evoluiraju, mogle bi da se bore sa pacovima za prevlast.

Međutim, najveća opasnost po čoveka ne leži u mogućnosti da dođe do razvoja druge superinteligentne vrste, već u onome što sami radimo. Veštačka inteligencija je ono čega bi trebalo najviše da se plašimo.

Ipak, najzanimljive od svega je to što ljudi, na nekim ravnima postojanja, ni sada ne dominiraju Zemljom. Bakterije su jače od nas.

- Ljudi samo umišljaju da vladaju ovom planetom. Bakterije vladaju. Ima ih mnogo više, skoro beskonačno više. Dobar deo naše težine je bakterijskog porekla. Reprodukuju se brže i mutiraju brže. Duže su na Zemlji od nas i biće tu i nakon što mi nestanemo - kaže profesor Robert Dž. Sternberg sa Kornelovog univerziteta u Itaci, u Njujorku.

A one čak i nisu jedini pretendenti na ovu laskavu gospodarsku titulu.

- Mravi već kontrolišu našu planetu. Jedino što to rade pod našim nogama - kaže Mark Mofet, entomolog sa Smitsonijana u Vašingtonu.

Na primer, na svetu postoji mnogo više mrava nego ljudi, a njihova ukupna kilaža, ili biomasa, jednaka je ili prevazilazi ukupnu biomasu ljudi.

Mravi takođe koriste tradicionalnu vojnu strategiju tokom vođenja rata: primera radi, koriste se taktikom "šokiranja i širenja straha" tako što napadaju neprijatelje u gomilama i pokušavaju da ih pobede brojčanom nadmoćnošću: baš kao i ljudi. U prve redove stavljaju najslabije vojnike dok super-ratnike čuvaju u pozadini: baš kao i ljudi.

Ovakva taktika u njihovom svetu pali isto kao i u našem. Jedna armija afričkih mrava u stanju je da napravi roj od nekoliko miliona jedinki, dugačak i 30 metara. Sa svojim malim oštrim zubićima, u stanju su da se naroje na kravi i da je proždru za nekoliko minuta. Isto može da se desi i ljudskoj bebi, ako roditelji ne vode računa, pa zato žene u ekvatorijalnoj Africi svoje bebe nose na leđima i ne drže ih u jaslama.

Argentinski mrav stigao je vozom u Kaliforniju 1910. Sto godina docnije, superkolonija ovih insekata prostire se po većem delu ove američke savezne države, i vodi sveopšti rat ne bi li proširila svoje granice na uštrb druge superkolonije koja vlada severnim oblastima Meksika.

Premda mrav kao jedinka nije preterano inteligentan, svejedno su u stanju da rešavaju neverovatne probleme u svojim malim umovima.

- Pojedinačni mrav je ekvivalentan neuronu u našem mozgu: jedan ne znači mnogo ali u kombinaciji sa drugima može da uradi mnogo stvari - kaže Mofet.

(V. V. / Izvor: LiveScience.com)