Evo zbog čega atomske bombe formiraju pečurku nakon eksplozije? (FOTO)

Atomska bomba je nešto što uliva ljudima strah u kosti. Međutim, sve stvari, objekti i pojave oko nas koje se dešavaju, uprkos svim svojim vrlinama i manama, imaju taj fenomen da nas nečim zavide. Tako je i sa ovim nuklearnim oružjem koje nakon eksplozije ostavlja trag u obliku pečurke koji se naziva Rejli-Tejlorova nestabilnost.

Preporučujemo

Ako niste znali zbog čega je to tako, a interesuje vas, sada ćete saznati.

Sve počinje eksplozijom koja formira oblak vatre. Ta lopta vrelih gasova se širi u svim pravcima, a s obzirom da je ona veoma topla i zbog toga je oblak nešto ređi od vazduha, ona počinje da raste. U slučaju nuklearnih ekplozija, ekstremno brzo. Taj proces formira takozvanu "kapu pečurke".

Kako se lopta sve više penje u vazduh, ona za sobom ostavlja vazduh koji je zagrejan, stvarajući efekat dimnjaka koji privlači sav dim i gasove na spoljnoj ivici dimnjaka, što vizuelno stvara oblik stuba.

Osećaj da se kapa pečurke uvija ispod posledica je razlike u temperaturi u centru kape i van nje. Centar je vreliji i zbog toga se podiže brže, ostavljajući sporije spoljne ivice da budu uhvaćene u fenomenalnu konvekciju dimnjaka.

U momentu kada oblak dostigne određenu tačku u našoj atmosferi, gde je gustina oblaka gasa jednaka gustini okolnog vazduha, on će se raširiti i stvoriti prelepu kapu.

Međutim, postoji još mnogo primera u našem svetu koji daju isti ovakav fenomen. Na primer, magnetna polja planeta, mlazni potok vetrova koji pomaže u kontroli klime na našoj planeti, zvuk pucketanja kod škampa, čak i naše razumevanje određenih različitih oblika fuzije mogu se pripisati Rejli-Tejlorovoj nestabilnosti.

Ta nestabilnost je veoma poznata u fizici i uopšteno opisuje spajanje dve različite supstance koje imaju i različitu gustinu i izložene su ubrzanju. U slučaju atomske bombe, ubrzanje i vreli gasovi koji stvaraju različitu gustinu materijala su rezultat eksplozije.

Nuklearna eksplozija ponekad formira oblačni prsten oko kape pečurke. Ono što se tu dešava je stvaranje područja sa niskim pritiskom od strane negativne faze udarnog talasa.

Rezultat toga je pad temperature, koja zajedno sa niskim pritiskom može potencijalno smanjiti tačku kondenzacije dovoljo da formira oblak.

Ovaj oreol oko eksplozije je poznat i kao Vilsonov oblak i nazvan je po škotskom naučniku Čarlsu Vilsonu koji je izumeo komoru za Vilsonov oblak gde se slične stvari mogu posmatrati.

(Telegraf.rs / Izvor: nationalgeographic.rs)