Da pokusam da objasnim udanasnje vreme ima dosta pesama koje su pevane u grckoj pa ih jeca ceca mira I vec ko prepevao na nas pa onda cuo neki bugar I on prepevao muzika im se svidela a oni sami napisali teks pa hit I u ovoj I u onoj zemlji. Licno znam da mnogo nasih narodnih izvornih pesama su isto narodno izvorske bugarske gle cuda I turske pesme. Prosto bili smo svi ovde na balkanu pod Turcima tako da se pesme prepevavale nama na nasem turcima na turskom bugarima bugarski ista muzika a svako svoj tekst! Verovatno je tako I sa sotom ne palite se no uzivajte!
Šota Galica (1895 - 1927) je bila albanska ratnica iz Drenice, koja se, zajedno sa mužem Azemom Galicom, borila protiv srpskog preuzimanja Kosova i Metohije nakon Balkanskih ratova 1912. godine.[1] U borbama je učestvovala pod muškim imenom Ćerim.
1919. godine albanski kačaci, predvođeni Azemom i Šotom Galicom, dižu ustanak na zapadu Kosova. Kačaci su u oblasti Drenice čak uspeli da oforme tzv. Neutralnu zonu, koja je trajala između 1921. i 1923. godine. Ovu „oslobođenu“ oblast Albanci su neformalno nazivali Mala Albanija (alb. Arbëria e Vogel).[2] Krajem septembra 1924. godine jugoslavenska vojska je u velikoj akciji uz opsežnu upotrebu artiljerije razbila većinu kačačkih bandi i likvidirala njihove vođe.[3] Azem Galica je u ovoj borbi smrtno ranjen, a Šota je i nakon njegove smrti nastavila da se bori, preuzevši vođstvo nad muževljevim četama.[1] 1927. godine se povukla u Albaniju, gde je i umrla. Ostala je upamćena po izreci: „Život bez znanja je kao rat bez oružja“.[1]
Po Šoti Galici je nastala čuvena balkanska narodna pesma „Šote mori šote“[traži se izvor od 07. 2010.]. Po srpskom predanju, ova pesma je nastala dok je Šota Galica bacala u oganj šestoro srpske dece[4], zbog čega je njeno izvođenje zabranjeno na Dragačevskom saboru trubača u Guči 2007. godine.[5] Međutim, srpski novinar Petar Luković osporava ovu legendu.[5]
Sote mori sote, sote masallah
davno zelim sote mori da te igram ja
sote mori sote, svirajte mi vi
da svadbenu igru sotu zaigramo svi
Na sred sela cesma, voda kao led
sarene se dimije devojaka red
sarene se dimije, zvece, dukati
a ja cekam, duso, da mi dodjes ti
Ja sokakom idem, sija mesec zut
kao fenjer s neba obasjava put
ispunices moje il' njegove sne
borba za devojku nek odluci sve
Pripala si meni, nek objavi goc
nek svadbena igra sota traje celu noc
daire u ruke, hajmo dlan od dlan
igraj mori sotu dok ne svane dan
turska
Da pokusam da objasnim udanasnje vreme ima dosta pesama koje su pevane u grckoj pa ih jeca ceca mira I vec ko prepevao na nas pa onda cuo neki bugar I on prepevao muzika im se svidela a oni sami napisali teks pa hit I u ovoj I u onoj zemlji. Licno znam da mnogo nasih narodnih izvornih pesama su isto narodno izvorske bugarske gle cuda I turske pesme. Prosto bili smo svi ovde na balkanu pod Turcima tako da se pesme prepevavale nama na nasem turcima na turskom bugarima bugarski ista muzika a svako svoj tekst! Verovatno je tako I sa sotom ne palite se no uzivajte!
Podelite komentar
aerosmith
fenomenalni su....do suza su me nasmejali.inace tekst je srpska verzija stare siptarske narodne pesme...ali to nije vazno sada japanci su hit
Podelite komentar
Milan
Daco,hvala na informaciji,nisam znao da je to siptarska pesma,bas sam se iznenadio
Podelite komentar
velko
SRPSKI IM JE ODLIČAN!
Podelite komentar
Komsija
Ljudi moji koda je bitno porijeklo pjesme.Momci su pokidali.SVAKA IM CAST.
Podelite komentar
Žerac
@Komsija
Bitno je komšija, naša su deca gorela. Nažalost vama nije sveto vaše Srpsko poreklo.
Podelite komentar
Malina
@Komsija
Izvini, da li ti znaš ko je bila Šota?
Podelite komentar
Daca
Šota Galica (1895 - 1927) je bila albanska ratnica iz Drenice, koja se, zajedno sa mužem Azemom Galicom, borila protiv srpskog preuzimanja Kosova i Metohije nakon Balkanskih ratova 1912. godine.[1] U borbama je učestvovala pod muškim imenom Ćerim. 1919. godine albanski kačaci, predvođeni Azemom i Šotom Galicom, dižu ustanak na zapadu Kosova. Kačaci su u oblasti Drenice čak uspeli da oforme tzv. Neutralnu zonu, koja je trajala između 1921. i 1923. godine. Ovu „oslobođenu“ oblast Albanci su neformalno nazivali Mala Albanija (alb. Arbëria e Vogel).[2] Krajem septembra 1924. godine jugoslavenska vojska je u velikoj akciji uz opsežnu upotrebu artiljerije razbila većinu kačačkih bandi i likvidirala njihove vođe.[3] Azem Galica je u ovoj borbi smrtno ranjen, a Šota je i nakon njegove smrti nastavila da se bori, preuzevši vođstvo nad muževljevim četama.[1] 1927. godine se povukla u Albaniju, gde je i umrla. Ostala je upamćena po izreci: „Život bez znanja je kao rat bez oružja“.[1] Po Šoti Galici je nastala čuvena balkanska narodna pesma „Šote mori šote“[traži se izvor od 07. 2010.]. Po srpskom predanju, ova pesma je nastala dok je Šota Galica bacala u oganj šestoro srpske dece[4], zbog čega je njeno izvođenje zabranjeno na Dragačevskom saboru trubača u Guči 2007. godine.[5] Međutim, srpski novinar Petar Luković osporava ovu legendu.[5]
Podelite komentar
paja patak
@Daca
Bravo za komentar sve je tacno od prve do zadnje rec.Drago mi je da ima ljudi koji znaju kako je ova pesma nastala i da je ti antisrpska pesma
Podelite komentar
Dzoni
@Daca
Bravo Daco, da ste sve to napisali.
Podelite komentar
beograd1986
@Daca
Sote mori sote, sote masallah davno zelim sote mori da te igram ja sote mori sote, svirajte mi vi da svadbenu igru sotu zaigramo svi Na sred sela cesma, voda kao led sarene se dimije devojaka red sarene se dimije, zvece, dukati a ja cekam, duso, da mi dodjes ti Ja sokakom idem, sija mesec zut kao fenjer s neba obasjava put ispunices moje il' njegove sne borba za devojku nek odluci sve Pripala si meni, nek objavi goc nek svadbena igra sota traje celu noc daire u ruke, hajmo dlan od dlan igraj mori sotu dok ne svane dan
Podelite komentar
Mile
Ovo je siptarska pesma
Podelite komentar
ZORAN BL
Sjajno, svaka čast!
Podelite komentar