Kada umiru, crne rupe eksplodiraju i postanu bele?

Prema najnovijoj teoriji, crne rupe završavaju svoj kosmički život postajući "bele rupe" koje se ponašaju na radikalno suprotan način od crnih - umesto da usisavaju materiju, one je izbacuju.

Preporučujemo

Ova teorija, izložena na sajtu Nature.com, zasnovana je na spekulativnoj kvantnoj teoriji gravitacije. Naučnici veruju da će ona okončati veliku debatu o tome da li crne rupe uništavaju ono što "pojedu".

Nature.com objašnjava da se prema novoj teoriji "tranzicija od crne u belu rupu događa odmah nakon formiranja crne rupe, ali da se zbog gravitacije koja "odlaže" vreme, posmatraču može učiniti da to traje milijardama i trilijardama godina, pa čak i više, u zavisnosti od veličine crne rupe.

Ako su autori teorije u pravu, male crne rupe, koje su nastale na samom početku univerzuma, sada bi mogle biti spremne da eksplodiraju i "pobele", što bi se detektovalo u vidu visoko-energentskih kosmičkih zraka ili neke druge vrste radijacije.

Prema opštoj teoriji relativiteta Alberta Ajnštajna, kada zvezda koja zamire doživljava kolaps, često se dešava da dospe u stadijum kada je ovaj kolaps nepovratan, te tada postaje crna rupa, usisavajući svetlost i sve drugo u svom kosmičkom susedstvu.

Već dugo se pretpostavljalo da džinovske crne rupe u središtvu galaksija sve brže rotiraju i rastu kako proždiru sve veće količine gasove, prašine, zvezda i materije. Ali sve do prošle godine nije bilo pouzdanih merenja brzine obrta crne rupe. Samu crnu rupu je teško detektovati, te se to čini pomoću iks-zraka koje ona emituje i koji je odaju.

Koristeći nedavno lansirani NuStar teleskop NASA i orbitalnu opservatoriju XMM-Newton ESA, međunarodni tim astronoma posmatrao je visoko-energentske zrake koje ispušta supermasivna crna rupa u središtu jedne nama susedne galaksije.

Istraživači su izračunali da se ta crna rupa okreće brzinom koja je približna brzini svetslosti - 1,08 milijardi km/h.

Veruje se da džinovske crne rupe - sa masom koja je nekoliko miliona do milijardi puta veća od sunca, postoje u svakom galaktičkom središtu. One su izuzetno guste i poseduju takvu moć gravitacionog privlačenja da čak ni svetlost ne može da joj odoli.

Nama najbliža crna rupa nalazi se na oko 26.000 svetlosnih godina.

(Telegraf.rs / Tanjug)