Zbog ove bolesti je OK ako psujete kao je*eni kočijaš! (VIDEO)

Zamislite sebe u ovakvoj situaciji: sedite na slavskom ručku, cela uža i šira porodica je okupljena za stolom, i dok mala deca trče oko i ispod stolova igrajući se, odrasli sede i diskutuju o visokoj politici, o stanju u Ukrajini, o domaćoj ekonomiji, o nezaposlenosti, o tome može li ova vlada da učini nešto ili ne može da učini ništa.

Vi ne želite da učestvujete u toj raspravi jer vas politika uopšte ne zanima, ali vas zanima još malo te salate koja vam nije nadohvat ruke, zbog čega hoćete da zamolite rođaku da vam dohvati činiju. Umesto da kažete, "dodaj mi činiju, molim te" iz vaših usta izlazi "dodaj mi činiju, je*em te usta".

Preporučujemo

Niko se, međutim, ne smeje ali niko ni ne reaguje, jer svi znaju da vaš poremećaj nije za smejanje i šalu.

Ako vam se ovakav scenario čini kao nešto nemoguće, tu smo da vas razuverimo. Ovo je itekako moguće da se desi, i ko zna, možda se i desilo. Ljudi koji pate od poremećaja koji se zove koprolalija to znaju vrlo dobro.

Koprolalija je zapravo jedan vid manifestacije takozvanog Turetovog sindroma, poremećaja koji sadrži nekoliko motoričkih i barem jedan vokalni tik, od kojih neki mogu biti i vrlo opasni, ako se na primer manifestuju vraćanje unazad. (Dešavalo se da ljudi tako i stradaju na ulici, pošto se tikovi, kao što znate, zbivaju nedobrovoljno i neočekivano.) Međutim, nije isključivo vezana za njega, pošto se događa i da se pojavi u nekim drugim neurološkim porećemećajima, na primer posle šloga.

Ime joj dolazi od grčkih reči "kopros" što znači "izmet" i "lalija" što znači "pričati". Ne treba je mešati sa kopropraksijom koja predstavlja pokazivanje opsenih i zabranjenih gestova, niti sa koprografijom odnosno crtanjem ili pisanjem neprikladnih stvari.

Koprolalija obuhvata, prema tome, nedobrovoljno i iznenadno korišćenje reči i izraza koji su kulturni tabu i generalno se smatraju neprikladnima za društvenu upotrebu. Poriv koji osećaju oni koji od ovoga boluju je toliko jak da postoje slučajevi da i nemi ljudi psuju znakovnim jezikom. Nije rešenje ni da oboleli to zadrže u sebi, da opsuju u sebi, pošto to izaziva veliki stres i samo pogoršava stvari.

S obzirom da se radi o mentalnom poremećaju, teško se leči, jer mi o ljudskom mozgu i dalje znamo manje nego o dalekim planetama na kojima nikada nismo bili. Nekim pacijentima se ubrizgava botoks u blizini glasovnih žica što izaziva paralizu koja rezultuje povećanom kontrolom tonaliteta, ali ovo nije lečenje nego delimično sprečavanje. Postoje i lekovi, ali oni takođe ne leče već samo sprečavaju dok se piju. Takođe, moguće je smanjiti "psovački" poremećaj hirurškim putem, onesposobljavanjem nukleusa u talamusu, globus palidusu i cingularnom korteksu. Ako osoba koja od ove ozbiljne stvari boluje pristane da joj se čačka po mozgu zbog toga.

Mediji i Holivud često predstavljaju Turetov sindrom kao nešto što se manifestuje samo u vidu koprolalije, dok se zapravo na taj način manifestuje u jedva 15 odsto slučajeva. Zato se priča kako golman američke reprezentacije, sada već legendarni Tim Hauard, boluje od "psovačkog poremećaja", što nije tačno. On ima Turetov sindrom, ali psuje dobrovoljno i samo na terenu, ne više nego drugi fudbaleri.

(V. V.)