KUKASTI KRST IM SIMBOL DOBROTE: Ovo je najmiroljubivija religija na svetu! (FOTO) (VIDEO)

Reč "đain" znači "pokoravanje", a odnosi se na pokoravanje samog sebe i uticaja materijalnog, spoljašnjeg sveta. Danas u svetu ima oko 4,2 miliona vernika, u čemu ima nekog unutrašnjeg smisla: sve religije se pozivaju na mir ali je retko koja otišla toliko daleko kao đainizam; koliko je on danas slab po brojnosti sledbenika simbolično govori mnogo o tome koliko je čovečanstvo posvećenu miru.

Preporučujemo

Ovo je jedna od najstarijih religija sveta, ako ne i najstarija među onima koje se i dalje praktikuju. Najranije, nastala je u 6. veku p.n.e., u istočnoj Indiji, malo pre budizma, a zapravo je izvesno da je nastala daleko pre toga. Jedno vreme je bila izuzetno moćna na Indijskom potkontinentu, u nekim kraljevstvima čak i zvanična religija, zbog čega je bila ozbiljan takmac hinduizmu, ali je počela da opada u 8. veku n.e., pre svega zbog represije hindusa i muslimana, i njihovog rasta.

Čemu nas uče đainisti? (Shvatite ovo samo kao pokušaj približavanja jedne religije koja nije toliko poznata našoj javnosti. Ako vas zanimaju svi njeni aspekti i čitava dubina, moraćete sami da istražujete.)

Suština njihovih verovanja je ubeđenje da se sva iskušenja i unutrašnji neprijatelji kao što su bes, pohlepa i ponos mogu pokoriti praksom nevezivanja za materijalni svet i mirnim disciplinovanim životom.

Đainisti uče da svako živo biće poseduje dušu, da je svaka duša potencijalno božanska, sa urođenim kvalitetima kao što su bezgranično znanje, percepcija, snaga i blagoslovenost, koje su maskirane od strane karme. Svaka duša - nestvorena i večna - je rođena kao nebesko, ljudsko, pod-ljudsko ili pakleno biće, u zavisnosti od njegove karme. Svaka duša je arhitekta svog sopstvenog života, ovde sada i tamo posle, i svaka je povezana sa svojim materijalnim telom. Duša je fleksibilne veličine: ista duša može da stane i u telo mačke kao i telo čoveka.

Karma je prirodni moralni zakon univerzuma (koji niko nije stvorio već koji postoji oduvek i postojaće zauvek, i koji je sve i svuda) po kojoj svako dobro i loše delo ima odgovarajući efekat na onoga koji ga čini. Đainisti smatraju da karma determiniše kako će se ko reinkarnirati: dobra karma vodi ka oslobođenju, odnosno višim duhovnim formama, ili lepim fizičkim, dok loša ima obrnuti efekat.

Svrha života je dostizanje "mokše", odnosno spasenja od ciklusa rađanja i to putem čišćenja sebe od karme koja guši i sputava dušu. To se može postići životom u kome se nikome ne nanosi zlo, šteta, u kome se niko ne dovodi do patnje i smrti. Ako neka duša ne postigne mokšu onda se ili reinkarnira ili odlazi u pakao koji ima osam nivoa, a svaki je hladniji od prethodnog. Paklene muke nisu večne; posle izvesnog perioda kažnjavanja duša se ponovo rađa u novoj formi. I u raju postoji gradacija.

Đainisti su politeisti i panteisti, pošto veruju da svako živo biće ima potencijal da postane bog: duše koje dostignu mokšu i izađu iz ciklusa ponovnog rađanja, mogu biti smatrane bogovima. Ipak, oni ne veruju u boga stvaraoca, niti veruju da bilo koje strano biće može duši obezbediti oslobođenje, iako misle da bogovi donekle mogu pomoći.

Prema predanju, nekada davno na Zemlji se pojavilo 63 čuvenih bića po imenu Salakapurusa, među kojima je bilo 24 tirtankare (ljudi koje drugima pomažu da dođu do spasenja), 12 čakravartina (careva ovog sveta), devet baladeva (ne-nasilnih heroja), devet vasudeva (nasilnih heroja) i devet prativasudeva (zločinaca). Vasudeve su pobedile prativasudeve ali zbog korišćenja nasilja ipak su završili u paklu. Privremeno, razume se.

Interesantno je i njihovo poimanje istine, pošto smatraju da se istina o realnosti različito percepira iz različitih uglova gledanja, te da nijedan nije kompletan. Ovo se očituje u njihovoj poznatoj priči o slepcima i slonu: svaki slepac opipava različiti deo slona i svaki misli da je došao do spoznaje toga kako slon izgleda, pa se tako jednom čini da je slon kao zmija pošto mu je opipavao surlu, i tako dalje.

Ovo vodi do antidogmatskog stajališta čitave religije, pa se tako sledbenici podstiču da izučavaju poglede i stavove drugih vera i ideologija, te da sve preispituju. Takođe, iz ovog razloga ispred svakog iskaza stavljaju kondicionu predikaciju u formi "na neki način" (to jeste, to nije, i jeste i nije, jeste ali je neobjašnjivo, nije ali je neobjašnjivo, i jeste i nije ali je neobjašnjivo, i neobjašnjivo je).

Ako ste pažljivo čitali, već su vam otprilike jasne praktične implikacije nekih od etičkih normi koje su ovde iznesene. Ipak, iznenadićete se koliko su daleko ovi divni ljudi spremni da idu.

Princip nenasilnosti, odnosno "ahimse", je srž svih srži đainizma, a ova reč se nalazi ispisana i na dlanu koji je đainistički simbol i koji znači "stani". Njihovo shvatanje ovog principa je dublje i radikalnije nego u bilo kojoj drugoj znanoj i neznanoj religiji: nenasilje je imperativ svakog vernika.

Za početak, ishrana đainista je u potpunosti vegetarijanska, a lakto-vegetarijanstvo (ono koje uključuje konzumaciju mlečnih proizvoda) je minimum minimuma, iako njihovi učenjaci podržavaju veganizam jer proizvodnja mleka podrazumeva nasilje nad kravama.

Šta više, oni uglavnom jedu voće, odnosno plodove koje biljka, odnosno drvo, sama odbacuje. Ako postoje i najmanje čestice mrtvih životinja ili jaja, konzumacija je potpuno neprihvatljiva. Predani đainisti ne jedu ni korenasto povrće kao što su krompir i luk jer se vađenjem krtole iz zemlje povređuju majušni organizmi koji žive ispod tola, ali i zato što se na sposobnost krtole da klija gleda kao na svojstvo živog bića.

Da bi živeli životom u kome nikoga neće povrediti đainisti idu izuzetno daleko u svakodnevnim aktivnostima. Ogromna većina se trudi da i biljke povređuje u najmanjoj mogućoj meri, jer iako priznaju da one moraju biti uništavane kako bi čovek preživeo, to prihvataju samo kao nužnost i postoje posebna upustva o tome kako minimizovati nasilje nad florom.

Kad je tako sa biljkama, šta mislite, kakvi su sa životinjama? Neki od njih, primera radi, nose maske preko usta kako bi izbegli povređivanje mikroba udisanjem, što će rezultirati lošom karmom. Noću retko izlaze napolje jer je tada zbog smanjene vidljivosti veća mogućnost da će zgaziti nekog insekta. To što nisu namerno nimalo ne menja stvari. Med takođe ne jedu, jer je on dobijen nasiljen nad pčelama.

Zbog svega navedenog predani đainisti se ne bave zemljoradnjom, jer to neizbežno vodi ka povređivanju drugih živih stvorova u zemlji (glista, na primer, ali i krtica tokom oranja), mada nije izričito zabranjeno, pa postoje đainisti zemljoradnici. Jer, iako se tvrdi da sva živa bića zaslužuju zaštitu od povređivanja, oni sami priznaju da je to teško ostvarivo u praksi. Zbog toga postoji hijerarhija u kojoj su nepokretna bića manje važna od pokretnih.

Pošto se i psovanje vidi kao nasilje, neki od njih drže tkaninu preko usta kako bi ih to podsećalo da ne dozvoljavaju sebi nasilje u govoru. Važno je napomenuti, ipak, da đainisti dozvoljavaju nasilje u samoodbrani. Međutim, ubiti drugo živo biće jednako je ubistvu samog sebe, a i dobrota prema drugome isto je što i dobrota prema sebi.

Imaju razvijen monastički život i to od samoga početka, a njihove askete nemaju ni stalan dom niti ikakve stvari u posedu, već bosonogi lutaju od mesta do mesta, ne koristeći vozila. Još nešto: u đainizmu ne postoje sveštenici, premda sekte koje obožavaju idole često upošljavaju slugu ("puđarija") kako bi pomogao u obredu.

Svastika, "kukasti krst", je stari indoevropski simbol dobrote, sreće, boga... Kod đainista je posebno važan, i nalazi se na početku i kraju svake knjige. Uvek ga pirinčem tokom molitava crtaju pred oltarima svojih hramova, a njegov oblik simboliše četiri mesta na kojima se duša može reinkarnirati: u raju, paklu, ljudskom telu, ili flori i fauni.

Pomenućemo još jedan specifičan ritual, koji ne postoji ni u jednoj drugoj religiji, a to je post do smrti. Premda nije nikakva obaveza, čovek - kada oseti da mu se bliži vreme da umre - može prestati da jede i pije vodu i time postići dostojanstvenu smrt i veliko čišćenje od negativne karme. Ovo se zove santara.

Sve ovo što smo naveli se kategoriše u pet zaveta kojih se mora držati čovek ako želi da se u sledećoj inkarnaciji nađe u višem svetu: ahimsa, koja predstavlja nenasilje prema svim živim bićima; satja, koja predstavlja zavet da se uvek govori istina, osim u situacijama kada će ona nekoga povrediti, pošto je nenasilje važnije od istine; asteja, koja znači da se neće uzeti ništa što nije voljno ponuđeno, pa su prema tome, krađa i otimanje loša karma; brahmačarija podrazumeva vežbanje zapovedništva nad svojim čulima, pre svega uzdržavanjem od seksualnih aktivnosti; konačno, aparigraha koja predstavlja neposedovanje, odnosno zavet da će se čovek uzdržavati od vezivanja za druge ljude, za mesta i materijalne stvari.

Na samom kraju, a potpuno uzgred rečeno, đainisti su ubedljivo najpismenija verska zajednica u Indiji. Ako ste shvatili ovaj članak o njima, biće vam jasno zašto je to tako. Što bi rekao mudri Sokrat, ljudi čine zlo iz neznanja. Da.

(V. V.)