Pa jasnu je da one sitne čestice i geni zajedno sa svijestću ostaju. Očito je poznatu da je energija neuništiva,a jedinu samo mijenja oblik. A šta mislite da nas pokreće naše tijelo "živim"?
Reinkarnacija je izmisljena da bi se smanjila bol koju dozivljavamo kod gubitka najmilijih.Talenti se mogu lako objasniti prenosenjem nasljednih osobina.Ako nam u porodici niko nije bio muzicar a dijete samo od sebe odlicno svira violinu onda je neka prabaka varala pradedu sa lokalnim muzikantom.
To je jedina teorija u koju ja verujem, jer se na ovom svetu sve ponavlja, ako si postojao jednom ne vidim razloga da ne budeš ponovo, i to je večni život, može proći i milion godina da se ponovo rodiš ali to je samo tren za onoga ko nije živ, jer toga nisi svestan!
Danas se u svetu radja više ljudi nego što umire. Moje pitanje glasi: taj višak u radjanju, čije živote ti ljudi preuzimaju kad niko nije umro da pokrije njihovo rodjenje? Ovo vrlo prosto pitanje pobija tu teoriju i ipak dokazuje da je čovek jedinstven, a ja kao vernik verujem da postoji život posle smrti kao što je Hristos rekao, mada i tu ima dosta stvari koje sebi ne mogu da objasnim.
Vrlo je glupo ovo sto kazes.Da li to znaci da ljudi koje nemaju decu umiru zauvek a vi sto imate zivite po tvom misljenju?Ja nemam decu i ne mislim da si u pravu uopste.Svako bice je individua, jedinstvena i ako mislis da ces ziveti kad umres samo zato sto ti imas dete a ja nemam, gresis!!!!
"Живот је срање и на крају умреш"-рече неко. Шта год да је у питању, ми то за живота нећемо никад бити у стању да разумемо. Ми смо "влажни роботи", са илузијом о слободи одлучивања. Прави робот у тренутку срачуна, увек и изнова, да је 2+2=4. Ми кад чујемо или угледамо две "2-ојке", свако види нешто око 2. А после извесног времена те двојке у нашем сећању почињу да се "топе" или "бубре", а стално "тачно " сабирамо, што и јесте разлог за конфликт међу бићима "слободне" воље. У ДНК нам је у временским интервалима "учукано" шта и кад ћемо да желимо и потребујемо. Убићемо и најрођенијег да бисмо постигли свој циљ. Грабићемо до бесвести, само да би себи и најближим обезбедили сигурност - "да буду сити и да им не буде хладно". Од атеизма до фанатизма. Од хедонизма до испосништва и саможртвовања. Чудна су та "сабирања" тих двојака у нашем мозгу. Женама је и теже од мушкараца, јер да би биле то што су, морају да трпе нијагаре хормона, које их чине "способним", и да после најачег бола које људско биће може да искуси - порођај, опет затрудни. То се роботу никада не би догодило, петљу "IF (pain.GE.3) EXIT" поновно затрудњивање не би прошло, а ми? Бол од 10 дола (јединица са бол) полако постаје бледа слика, док свраб шишарке надјачава све у циљу продужења врсте, које се интерпретира као спсптвена одлука. Страх. Тај доживљај, педијатар изазива код новорођенчета наглим повлачењем чаршава на коме беба лежи, симулирајући пад/губитак ослонца. Дете заплаче, родитељи се зачуде, а педијатар са смешком констатује да је беба здрава. У каснијем делу живота ми својим "интелектом" придружујемо тај осећај различитим животним ситуацијама, а по највише умирању и смрти. Колико та "двојка" - појам о смрти, у нашој свести мења свој интензитет, најбоље сведочи наше опхођење према самом животу од младости до старости. Робујемо својим животињским инстиктима, док са једном дозом песимизма, временом таложимо скор свега учињеног или неучињеног у животу. У неким педесетим, кад мање више све почиње да губи и укус и смисао, живот - таквим каквим га доживљавамо, има за последицу да је ниво песимизма у порасту. Ко се на време укрцао у неки воз религије, тај има осећај да се "осигурао" си улирајући умањење осећаја страха од тог мрачног и непознатог краја постојања накоји смо толико навикли. Што се тиче ових усамљених и религиозно неопредељених, само мањи проценат се усуди да понесе титулу "храброг песимисте", тј., да изврши самоубиство и почини највећи грех према Креатору, а у ствари, по први пут сабирајући 2 и 2 као прави робот, код кога исход рачунске операције није поремећен потребом да пишки или каки. У таквој свеопштој атмосфери, страх од смрти чини чуда. Пошто се инжењерима и шегртима разних религија одавно више не верује у данашњем савременом свету, у ту празнину сада ускачу "научници", захваљујући којима имамо даљиснке управљаче, iPhon-e, фрижедере и у њима 'ладно пиво, да нам објасне ствари око вечног живота и "невечне" смрти. Ово човечанство је својим "напретком" веома близу да се помножи с нулом. Хоће ли опет неко сићи 'озго да нам додели још који продужетак - видећемо. Погледајте филм "Bucked list" са Џек Николсоном и Морганом Фрименом.
Ako bi naucnici samo malo verovali u Boga, nauka bi im mnogo lakse isla. Naravno da i za zivot posle smrti postoji naucna metoda koja ce se nekad dokazati, medjutim to se u hriscanskom svetu zna vec dva milenijuma. Reinkarnacija mi bas i nije toliko logicna s obzirom da se ljudi nje kasnije ne secaju, pojava dece koja se secaju neke proslosti pre bih rekao da lezi u nekom drugom fenomenu. Recimo da se neki duh seli kroz generacije, isto kao sto neko prokletstvo ume da prati nekoliko generacija u jednoj porodici.
Iz pretpostavke da ne možete da budete svesni nečega čega niste svesni, proizilazi zaključak da smrt ne postoji. Nego samo život. Tako da je i "smrt" ustvari prelazak u drugi život. Vrlo jednostavno. Smrt ne postoji, niti je ikada postojala.
Sta cer reci kad kroz nekoliko decenije bude mapirano dovoljno genetskih markera da ce embrio screening moci da selektuje embrione s talentom. Inace za muziku je poznato da jako mnogo zavisi od toga da li neko intenzivno svirao/pevao u najuzoj porodici da bi dete bilo izlozeno velikoj kolicini muzike od najranije mladosti i bilo u atmosferi u kojoj je normalno i ocekivano da se svira ili peva.
Za dokaz reinkarnacije bi bilo potrebno daleko vise precizno izmerenih slucajeva od 2500 na 6 biliona ljudi i to jos napabircenih u dugom vremenskom periodu.
POSLE ZIVOTA NA ZEMLJI, UZIVAJMO U KOVCEGU, CRVICI POLAKO DOLAZE NA DORUCAK, KADA JE U PITANJU NASE MESCE, A KADA GOVORIMO O ONERGIJI KOJU IMSMO ONA JE KAO HHARP- JUPIIIIII, ALO HARPOVCI GDE STEEEEE
Bora
Ako nam je jasno da kompijuter bez softvera ne vredi ništa. Zašto je tako teško razumeti da i telo ima svoj softver koji njime upravlja.
Podelite komentar
Djuki
Rekao sam ceri,ako u sledecem zivotu promenimo uloge necu da me upise u ekonomsku skolu necuuuu ili bezim od kuce..
Podelite komentar
ivo
Pa jasnu je da one sitne čestice i geni zajedno sa svijestću ostaju. Očito je poznatu da je energija neuništiva,a jedinu samo mijenja oblik. A šta mislite da nas pokreće naše tijelo "živim"?
Podelite komentar
Александар Џунић
@ivo
Па управо црвићима и бактеријама те ситне честице и највише пријају, јер не морају мого да отварају уста.
Podelite komentar
Komsija
Onda se verovatno delimo kao amebe jer nas ima sve vise i vise na zemlji...
Podelite komentar
Dag
I ja imam mis'o istu.Posle smrti, ja se, pretvaram u - glistu...
Podelite komentar
pero
Reinkarnacija je izmisljena da bi se smanjila bol koju dozivljavamo kod gubitka najmilijih.Talenti se mogu lako objasniti prenosenjem nasljednih osobina.Ako nam u porodici niko nije bio muzicar a dijete samo od sebe odlicno svira violinu onda je neka prabaka varala pradedu sa lokalnim muzikantom.
Podelite komentar
RUSSIJA
@pero
Ako je tako,od koga nadledimo glupost ,ljubomoru,zavist?
Podelite komentar
bla
kapiram da samo burzuji mogu da reinkaniraju jer ja za to nemam pare......PITAJ TE VI TE NAUCHNIKE KOLIKO TO ZADOVOLjSTVO KOSHTA!!!!!!!
Podelite komentar
Nagasaki
@bla
Ajde nahrani svinje, gladne su!
Podelite komentar
Goran
Sutra ce te promeniti i ovu teoriju kao i sve ostale
Podelite komentar
leptir
@Goran
* sjutra ćete , prastaj jace je od mene.
Podelite komentar
Pera
Ja sam mislio da nakon života smrt dolazi kao olakšanje. Ko bi se još do večnosti tako lomatao?
Podelite komentar
Djole811
To je jedina teorija u koju ja verujem, jer se na ovom svetu sve ponavlja, ako si postojao jednom ne vidim razloga da ne budeš ponovo, i to je večni život, može proći i milion godina da se ponovo rodiš ali to je samo tren za onoga ko nije živ, jer toga nisi svestan!
Podelite komentar
Srb
@Djole811
Danas se u svetu radja više ljudi nego što umire. Moje pitanje glasi: taj višak u radjanju, čije živote ti ljudi preuzimaju kad niko nije umro da pokrije njihovo rodjenje? Ovo vrlo prosto pitanje pobija tu teoriju i ipak dokazuje da je čovek jedinstven, a ja kao vernik verujem da postoji život posle smrti kao što je Hristos rekao, mada i tu ima dosta stvari koje sebi ne mogu da objasnim.
Podelite komentar
3eka
Nije to reinkarnacija nego produzetak zivota preko svog deteta. To je jedini zivot posle smrti.
Podelite komentar
Ana
@3eka
Vrlo je glupo ovo sto kazes.Da li to znaci da ljudi koje nemaju decu umiru zauvek a vi sto imate zivite po tvom misljenju?Ja nemam decu i ne mislim da si u pravu uopste.Svako bice je individua, jedinstvena i ako mislis da ces ziveti kad umres samo zato sto ti imas dete a ja nemam, gresis!!!!
Podelite komentar
Pera
Ako je ovo tačno, onda je sasvim moguće da se kod nas reinkarnirao Staljin.
Podelite komentar
Александар Џунић
"Живот је срање и на крају умреш"-рече неко. Шта год да је у питању, ми то за живота нећемо никад бити у стању да разумемо. Ми смо "влажни роботи", са илузијом о слободи одлучивања. Прави робот у тренутку срачуна, увек и изнова, да је 2+2=4. Ми кад чујемо или угледамо две "2-ојке", свако види нешто око 2. А после извесног времена те двојке у нашем сећању почињу да се "топе" или "бубре", а стално "тачно " сабирамо, што и јесте разлог за конфликт међу бићима "слободне" воље. У ДНК нам је у временским интервалима "учукано" шта и кад ћемо да желимо и потребујемо. Убићемо и најрођенијег да бисмо постигли свој циљ. Грабићемо до бесвести, само да би себи и најближим обезбедили сигурност - "да буду сити и да им не буде хладно". Од атеизма до фанатизма. Од хедонизма до испосништва и саможртвовања. Чудна су та "сабирања" тих двојака у нашем мозгу. Женама је и теже од мушкараца, јер да би биле то што су, морају да трпе нијагаре хормона, које их чине "способним", и да после најачег бола које људско биће може да искуси - порођај, опет затрудни. То се роботу никада не би догодило, петљу "IF (pain.GE.3) EXIT" поновно затрудњивање не би прошло, а ми? Бол од 10 дола (јединица са бол) полако постаје бледа слика, док свраб шишарке надјачава све у циљу продужења врсте, које се интерпретира као спсптвена одлука. Страх. Тај доживљај, педијатар изазива код новорођенчета наглим повлачењем чаршава на коме беба лежи, симулирајући пад/губитак ослонца. Дете заплаче, родитељи се зачуде, а педијатар са смешком констатује да је беба здрава. У каснијем делу живота ми својим "интелектом" придружујемо тај осећај различитим животним ситуацијама, а по највише умирању и смрти. Колико та "двојка" - појам о смрти, у нашој свести мења свој интензитет, најбоље сведочи наше опхођење према самом животу од младости до старости. Робујемо својим животињским инстиктима, док са једном дозом песимизма, временом таложимо скор свега учињеног или неучињеног у животу. У неким педесетим, кад мање више све почиње да губи и укус и смисао, живот - таквим каквим га доживљавамо, има за последицу да је ниво песимизма у порасту. Ко се на време укрцао у неки воз религије, тај има осећај да се "осигурао" си улирајући умањење осећаја страха од тог мрачног и непознатог краја постојања накоји смо толико навикли. Што се тиче ових усамљених и религиозно неопредељених, само мањи проценат се усуди да понесе титулу "храброг песимисте", тј., да изврши самоубиство и почини највећи грех према Креатору, а у ствари, по први пут сабирајући 2 и 2 као прави робот, код кога исход рачунске операције није поремећен потребом да пишки или каки. У таквој свеопштој атмосфери, страх од смрти чини чуда. Пошто се инжењерима и шегртима разних религија одавно више не верује у данашњем савременом свету, у ту празнину сада ускачу "научници", захваљујући којима имамо даљиснке управљаче, iPhon-e, фрижедере и у њима 'ладно пиво, да нам објасне ствари око вечног живота и "невечне" смрти. Ово човечанство је својим "напретком" веома близу да се помножи с нулом. Хоће ли опет неко сићи 'озго да нам додели још који продужетак - видећемо. Погледајте филм "Bucked list" са Џек Николсоном и Морганом Фрименом.
Podelite komentar
Djole811
@Александар Џунић
Ubio me bog ako si ti normalan!
Podelite komentar
Ana
@Александар Џунић
Plašiš me jer slutim da si upravu.
Podelite komentar
Dragan Trebinje
@Александар Џунић
I?!?Sta je bilo kad si se probudio?!?
Podelite komentar
Boki
Ako bi naucnici samo malo verovali u Boga, nauka bi im mnogo lakse isla. Naravno da i za zivot posle smrti postoji naucna metoda koja ce se nekad dokazati, medjutim to se u hriscanskom svetu zna vec dva milenijuma. Reinkarnacija mi bas i nije toliko logicna s obzirom da se ljudi nje kasnije ne secaju, pojava dece koja se secaju neke proslosti pre bih rekao da lezi u nekom drugom fenomenu. Recimo da se neki duh seli kroz generacije, isto kao sto neko prokletstvo ume da prati nekoliko generacija u jednoj porodici.
Podelite komentar
Saki
@Boki
Jbt al je nenormalna teorija slaganja medicine i Boga.
Podelite komentar
srecko
E sad mogu i da umrem
Podelite komentar
Saša
Iz pretpostavke da ne možete da budete svesni nečega čega niste svesni, proizilazi zaključak da smrt ne postoji. Nego samo život. Tako da je i "smrt" ustvari prelazak u drugi život. Vrlo jednostavno. Smrt ne postoji, niti je ikada postojala.
Podelite komentar
stava
void ga kuci kad sve zna.
Podelite komentar
MR
Tako jedino se moze objasniti ekstremni talenti za muziku slikanje pa i sport u najranijem periodu.Naravno i fenomeni u matematici su tu
Podelite komentar
Ha Ha Ha Ha Ha
@MR
Sta cer reci kad kroz nekoliko decenije bude mapirano dovoljno genetskih markera da ce embrio screening moci da selektuje embrione s talentom. Inace za muziku je poznato da jako mnogo zavisi od toga da li neko intenzivno svirao/pevao u najuzoj porodici da bi dete bilo izlozeno velikoj kolicini muzike od najranije mladosti i bilo u atmosferi u kojoj je normalno i ocekivano da se svira ili peva. Za dokaz reinkarnacije bi bilo potrebno daleko vise precizno izmerenih slucajeva od 2500 na 6 biliona ljudi i to jos napabircenih u dugom vremenskom periodu.
Podelite komentar
Br
Pitajte milana tarota!!
Podelite komentar
SUNCE
POSLE ZIVOTA NA ZEMLJI, UZIVAJMO U KOVCEGU, CRVICI POLAKO DOLAZE NA DORUCAK, KADA JE U PITANJU NASE MESCE, A KADA GOVORIMO O ONERGIJI KOJU IMSMO ONA JE KAO HHARP- JUPIIIIII, ALO HARPOVCI GDE STEEEEE
Podelite komentar
Александар Џунић
@SUNCE
Дадох ти плусић, јер пребројах до мало пре 17 уплашених и разочараних.
Podelite komentar
daca.shvaler
jako bix voleo da verujem u sve to. divna je pomisao da posle smrti ponovo dolazi zivot ali to su nagadjanja...??? zar ne?
Podelite komentar
Xpect
@daca.shvaler
Ja smatram neko da neko ne ovisi kolko si sretan
Podelite komentar
anonimus
@daca.shvaler
ja nisam nagadjanje
Podelite komentar
Dado
To samo Allah dragi zna!!!!!
Podelite komentar
Xxl
@Dado
Da on nesto zna....nebi ni postojao!!!
Podelite komentar
anonimus
@Dado
pozdravio te BUDA....nastavak znas
Podelite komentar