SVE O BIZARNOM SVETU IGRE PRESTOLA: Narodi, bića i čudovišta vaše omiljene serije (6. deo) (FOTO)

Nastavljamo sa našom serijom tekstova kojom želimo da vam pomognemo da pratite trenutno najpopularniju TV serija na svetu, pa tako i u Srbiji. "Pesma leda i vatre", široj populaciji poznata kao "Igra prestola" po prvoj knjizi u seriji od do sada pet napisanih, predstavlja nam jednu daleku ali ipak neverovatno blisku planetu na kojoj žive ljudi vrlo slični nama ali i bića i čudovišta koja kod nas postoje još samo u mitovima. Vreme je da vas upoznamo sa svima njima.

OPŠTE GRUPACIJE

Deca šume: Ponekad zvani i prosto deca, oni su misteriozna ne-ljudska rasa bića koja je prvobitno nastanjivala Vesteros, mnogo pre dolaska ljudi. Džinovi ih zovu veveričji narod, ali oni sebe zovu "oni koji pevaju pesmu o zemlji". Govore istinskim jezikom. Poštuju Stare bogove. Mali su i imaju kestenjastu boju kože, velike uši i zlatne mačije oči, i imaju samo tri prsta i palac, kao i velike kandže.

Prvi ljudi: Grupa ljudi koja je prva došla na Vesteros, oko 12.000 godina pre Egona, noseći bronzana oružja. Prvobitno su ratovali sa Decom ali su kasnije sa njima sklopili Sporazum na Ostrvu lica koji je trajao nekoliko hiljada godina i doneo doba mira i prosperiteta. Kasnije su se pomešali sa Andalima, ali na Severu su i dalje dominantna grupacija. Poštuju Stare bogove, a govorili su starim jezikom.

Andali: Grupa ljudi koja je na Vesteros stigla poslednja, verovatno oko 6.000 godina pre Egona, ali koja je trenutno brojčano, politički, ekonomski i kulturno dominantna, posebno južno od Vrata. Poštuju Sedmoro, o kojima smo već pisali. Potiču iz Andalosa, brdovitog područja na samom severozapadu istočnog kontinenta Esosa. Ratovali su sa Prvim ljudima i Decom šume, i porazili ih svuda osim na Severu. Govore zajedničkim jezikom.

Rojnari: Narod koji je živeo duž velike reke Rojne na zapadu Esosa, i koji je bio primoran da pobegne pred nasrtajima moćne Valirijske slobodne države oko 700 godina pre Egona, hiljadu godina pre sadašnjeg istorijskog trenutka. Njihova kraljica Nimerija je evakuisala preživele na 10.000 brodova u Dornu, gde se udala sa Morsa Martela te integrisala svoj narod u novu domovinu. Njihova kultura i dalje živi u kulturi Dorne, koja je posve drugačija od ostatka Sedam kraljevstava. Karakteriše ih maslinasta koža, crna kosa i tamne oči.

Gišani: Jedna od najstarijih nacija i kultura na svetu. Vladali su većim delom Esosa hiljadama godina, pre uspona Valirije. Mešavina su brojnih rasa i naroda koji su se stapali tokom milenijuma postojanja Giskarskog carstva. Imaju tamnu žutu kožu i tamnu mrežastu kosu koja vuče na crvenu. U kosu i brade stavljaju ulja i oblikuju ih na razne načine. Njihova nacionalna odeća je tokar, a vole da jedu pse, pačija jaja i paprikaše od oktopoda. Njihov simbol je harpija, žena velikih kandži sa krilima, nogama orla, repom škorpije, koja u rukama drži munju. Kultura im je izrazito robovlasnička, a danas uglavnom žive u gradovima Mirinu gde se nalaze Veliki gospodari, Junkaju gde su Mudri gospodari, Astaporu gde vladaju Dobri gospodari, i Novom Gisu. Bogati žive u piramidama, a u kriptama ispod njih sahranjuju svoje mrtve.

Valirjani: Drevna nacija, naslednica Gisa u gospodarenju Esosom i njegova velika protivnica. Na svom vrhuncu vladali su većim delom istočnog kontinenta, ali je njihova imperija uništena tokom Usuda čija se prava priroda ne zna ali se pretpostavlja da ima veze sa vulkanskim erupcijama u planinskom lancu Četrnaest vatri gde su prvobitno našli zmajeve koji su im i omogućili da postanu moćni koliko su bili. Bili su napredna civilizacija, dominantna i vojno i kulturnu. Bili su robovlasnička nacija, a danas žive kroz veliki broj slobodnih gradova koji su naslednici njihove imperije: pre svega Volantisa, koji se naziva i "prvim detetom Valirije". Njihov visokovalirijski je jezik kojim se danas govori u Slobodnih gradovima ali u gradovima u Zalivu trgovaca robovima, samo što je tako iskvaren na "giški" način.

POSEBNE ETNIČKE GRUPE

Severnjaci: Skoro svi su potomci Prvih ljudi. Poznati su po otvorenošću i direktnošću, i po tome što su teški i surovi, te po tome što sa prezirom gledaju na udobnost koju nudi jug Vesterosa. Poštuju Stare bogove i njihova drveta-srca, zbog čega ih malo postaje vitezovima jer odbijaju da se zaklinju u Sedmoro.

Skagošani: Žitelji ostrva Skagos na krajnjem severu Sedam kraljevstava, u ravni za Zidom, u Drhtavom moru. Nominalno su pod vlašću Zimovrela, odnosno gospodara Severa, ali imaju jako malo kontakta sa kontinentom zbog čega u praksi vladaju sami sobom. Na starom jeziku, "skagos" znači stena, a narodno je verovanje da na njemu još uvek žive jednorozi. Kao i ostali Severnjaci, i oni su potomci Prvih ljudi, ali ih svi ostali smatraju za divljake, a priča se čak i da su kanibali. Navodno i dalje primenjuju prakse prve bračne noći. Tri njihove bitne kuće su Kraul, Magnar i Stejn.

Gvozdenrođeni: Domoroci Gvozdenih ostrva na zapadnoj obali Vesterosa, poznati su i kao Gvozdenljudi. Opaki su ljudi sa mora, a njihova pomorska sila je nekada bila bez premca. Imaju gusarsku kulturu i poštuju Utopljenog boga koga niko osim njih je štuje.

Dornjani: Stanovnici oblasti na samom jugoistoku Vesterosa, imaju reputaciju vatrenog temperamenta i seksualne lascivnosti. Protivnici im ne veruju. Etnički i kulturno se mahom mnogo razlikuju od ostalih Andala, pre svega zato što su se pre hiljadu godina pomešali sa Rojnarima koji su došli sa njihovom kraljicom Nimerijom na 10.000 brodova i koja je stupila u brak sa Morsom Martelom. Nose svilenu i satensku odeću. Postoje slani Dornjani koji žive na obalama i koji imaju tamnu maslinastu kožu i crnu kosu, peščani koji žive u pustinji u unutrašnjosti i koji su tamniji i od slane braće, i na kraju kameni koji žive na prelazima i dolinama Crvenih planina i koji po izgledu i običajima više liče na ljude iz ostalih delova Sedam kraljevstava.

Siročići sa Zelenkrvi: Ovo su potomci Rojnara koji su sa Nimerijom prebegli iz Esosa ali koji su odbili da se asimiluju u dornsku kulturu. I dalje oplakuju svoju izgubljenu domovinu a žive na Zelenkrvi, najvećoj reci Dorne, gde održavaju rečnu kulturu svojih predaka koji su živeli na Rojni. Ime su dobili po tome što sebe smatraju "siročićima" koji su izgubili svoju "majku", to jest reku Rojnu, koja u njihovim verovanjima ima božanski status.

Planinski klanovi Dola: Ovo je narod podeljen u bratstva različite snage i broja, koji živi u brdima Mesečeve planine u Dolu. Potomci su Prvih ljudi i odbijaju da se pokore andalskim gospodarima već hiljadama godina, koji ih smatraju najobičnijim divljacima i primitivcima.

Planinski klanovi Severa: Severnjačka etnička skupina koja živi u planinama severno od Zimovrela i koja se pokorava gospodaru Severa. Među njima se ističu Prvi Flinti, Valovi, Lidli, Notsi i drugi.

Močvarci: Zovu ih i žabojecima, pošto se između ostalog i njima hrane, ali i močvarnim đavolima i blatnjavima. Žive u močvarama na Vratu, uskom kopnenom prostoru koji deli sever Vesterosa od njegovog juga. Njima vlada Kuća Rid iz Sivotočke motrilje, zamka koji je nemoguće naći jer se kreće kroz ritove baš kao i njihova mala sela na prirodnim pokretnim ostrvima. Siromašni su ljudi i retko napuštaju svoje zemlje. Dobri su lovci i ratnici, koriste se mrežava, bronzanim noževima i kopljima za žabe, a Hauland Rid, trenutna glava njihove lordovske kuće, je bio najbolji prijatelj Edarda Starka. U borbi se kriju i koriste otrovne strele.

Slobodni narod: Potomci Prvih ljudi koji žive severno od Zida. Stanovnici Sedam kraljevstava ih nazivaju divljanima. Ima ih na stotine hiljada a razbijeni su na bezbroj kulturnih grupa, plemena, klanova, sela i pljačkaških družina. Neki imaju prilično razvijenu kulturu, dok su drugi nasilnici i divljaci. Ime koje su sebi nadenuli je suprotnost onome kako zovu ljude koji žive južno od Zida: klecavci, jer kleče pred svojim gospodarima.

Tenjani: Stanovnici uske doline na samom severu planinskog venca poznatog kao Ledenkandže, daleko na severu iza Zida, u neposrednoj blizini Zemlje večne zime. Sebe smatraju za poslednje pripadnike Prvih ljudi. Govore starim jezikom, a većina zna jedva tek nekoliko reči zajedničkog.

Predvođeni su magnarom, što na starom jeziku Prvih ljudi znači "lord", odnosno "gospodar"; Tenjani svog magnara vide više kao boga nego kao čoveka i apsolutno su mu poslušni. Pošto imaju zakone i lordove neki ih vide kao sofisticiranije od Slobodnog naroda i bliskije ljudima ispod Zida. Ipak, imaju više dodira sa džinovima nego sa ostalim ljudima. Kao borci su neverovatno žestoki, a koriste bronzane šlemove i sekire od materijala koji sami rudare i kuju, što ih dodatno razlikuje od ostalih žitelja divljine.

Dotraci: Nomadski narod koji živi u Esosu, na ogromnim travnatim prostranstvima poznatim kao Dotračko more. Okupljaju se u kalasare, koje predvodi kal. Krupni su ljudi bakarne kože, tamnih bademastih očiju i crne kose. Gaje pljačkašku kulturu i uvek su u pokretu. Konji igraju važnu ulogu: šta više, može se reći da je konj najbitnija pojava u njihovoj kulturi, životu, religiji... Veruju u Velikog pastuva koji će ujediniti sve kalasare i zajahati svet. Govore dotračkim jezikom.

Lazarini: Mirni pastirski narod koji živi u stepama jugozapadno od Ves Dotraka a severno od Mirina. Neprestana su meta napada Dotraka koji ih zovu jagnjeći narod koji veruju da spavaju sa ovcama. Veruju u Velikog pastira, koji im je glavno božanstvo. Izgledaju slično Dotracima, osim što su zdepasti i ravnih lica. Jezik im zvuči kao pesma.

Bravošani: Vrlo specifičan Slobodni grad, s obzirom da je njegovo stanovništvo potomstvo robova stare Valirije. Njihova Gvozdena banka je najmoćnija od svih banaka na svetu. Bravos je čuven po svojim kurtizanama. Vodeni plesači su njihovi čuveni rafinirani mačevaoci. Oblače se u kitnjaste odežde raznih boja, dok se njihovi bogataši oblače u sivo i ljubičasto, teget skoro crno i crno tamno kao noć bez mesečine. Ovim gradom vlada izabrani morski gospodar.

Karćani: Žitelji Karta, Majke gradova. Visoki su i bledi, a Dotraci ih nazivaju "mlečnim ljudima". Ponose se svojom sofisticiranošću i smatraju da je kontrolisano i namerno tiho plakanje u emotivnim trenucima vrhunac civilizovanog ponašanja. Njihove žene izbacuju jednu dojku. Sede na jastucima na podu. Bogati trgovci iz ovog grada ponekad stavljaju dragulje u svoje noseve.

BIĆA I ČUDOVIŠTA

Zmajevi: Magična bića za koja se do skora verovalo da su izumrli. Njihovi jedini poznati ostaci su bile lobanje skrivene u podrumima Crvene tvrđave u Kraljevoj luci, kao i okamenjena zmajska jaja. U pitanju su ogromni reptili sa dve noge i dva krila. Bljuju vatru i dozvoljavaju da ih jaše samo jedna osoba; jedna osoba takođe može da se na taj način upari sa samo jednim zmajem, drugim rečima ne može da jaše više ovih bića. Imaju oštre zube i kandže. Njihove kosti su crne su visokog procenta gvožđa u njima. Mogu da žive stotinama godina; Egonov Balerion je živeo 200 i bio toliko veliki da je mogao da proguta mamuta. Smatra se da zmajevi odrasli u zatočeništvu ne mogu da narastu kao svoja divlja braća. Mogu da menjaju polove po svom nahođenju. U Zimovrelu se pričaju priče o ledenim zmajevima koji bljugu hladni dah ali ne znamo da li je u pitanju mit ili istina.

Jezovuci: Bliski srodnik sivog vuka kakvog ga znamo na Zemlji, ali puno veći i snažniji: mogu da narastu i do veličine ponija. Kreću se u čoporima, pošto su društvene životinje. Lako nameću svoju vlast i dominaciju nad običnim vukovima. Vrhunski su lovci, i neverovatno pametni. Mahom su istrebljeni, čak i severno od Zida, a južno od njega nisu viđeni dve stotine godine, sve dok Rob Stark nije našao šest vučića pored mrtve majke. Sivi jezovuk na belom polju simbol je drevne Kuće Stark, koja je hiljadama godina vladala Severom.

Gavranovi: Velike crne ptice koje žive na Vesterosu, a slične su istoimenim pticama na našoj planeti: osim što imaju snažno razvijen instinkt da pronađu kuću. Vesterošani ih koriste ne bi li prenosili poruke između gradova i tvrđava. Iako se za ovo mogu obučiti i golubovi i vrapci, gavranovi su moćniji letači, hrabriji, pametniji i snažniji u odbrani od sokolova. O njima vode računa meštri koji ih čuvaju u kavezima, a svaki je naučen da leti ka jednom specifičnom zamku i tek nekolicina može biti obučena da leti ka dva: takvi su najcenjeniji i prirodno - najskuplji.

Ponekad mogu da oponašaju ljudske glasove, a znaju i istinski jezik koji govore Deca šume i koji ljudi ne znaju. Meštri u starigradskoj Citadeli uzgajaju i bele gavranove za koje se kaže da su još pametniji i superiorniji od običnih, a šalju ih da bi obzanili skoru promenu godišnjeg doba. Jedna zanimljiva misterija vezana za ove životinje krije svoj odgovor u bogošumi Gavrangrane, gde od davnina stoluje Kuća Blekvud koja je jedna od retkih ispod Vrata koja i dalje poštuje Stare bogove: naime, ova tvrđava ime je dobila po starodrevnom mrtvom čuvardrvu kolosalne veličine na čije grane svake noći dolazi stotine i stotine divljih gavranova, i tako već hiljadama godina - a niko ne zna zašto!

Džinovi: Rasa ogromnih, visokih i snažnih te svesnih humanoida koja živi daleko na krajnjem severu Vesterosa. Visoki su i po tri i po metra. Pokriveni su krznom koje vremenom, kako stare, postaje sivo i belo. Divljani veruju da visoki ljudi na severu imaju u sebi krvi džinova i pevaju tužne i tragične pesme o njihovoj propasti, koju su doneli ljudi koji su ih besomučno proganjali i ubijali. Deca šume ih smatraju svojom "propašću i svojom braćom", ali ih je danas ostalo svega nekoliko stotina. Govore starim jezikom.

Mamuti: Jedini debelokošci u Vesterosu. Slični su mamutima iz našeg sveta, a naseljavaju daleki sever iza Zida kao i ostrvo Iben severno od Esosa. Jašu ih džinovi. Imaju duge kose i kljove.

Jednorozi: Velike kozolike životinje sa jednim rogom na sredini čela. Veruje se da i dalje žive na Skagosu, ostrvu na samom severu Severa.

Džinovske sipe: Ogromno morsko čudovište koje može da na dno mora povuče i najveći brod. Na Vesterosu ga smatraju mitom, mada Gvozdenrođeni veruju da on postoji. Šta više, Kuća Grejdžoj kao svom grb ima upravo zlatnu džinovsku sipu.

Gušteri-lavovi: Reptili koji žive u močvarama na Vratu. Simbol su Kuće Rid, a verovatno je da su u pitanju životinje slične krokodilima sa naše matične planete. Zubi su im poput bodeža.

Tuđini: "Demoni od snega i leda i hladnoće, drevni neprijatelj ljudi, i jedini neprijatelj koji je bitan": tako ih je jednom prilikom opisao Stanis Barateon. Ovo je vrsta humanoida koja živi negde iza Zida, daleko na severu, u Zemlji večne zime. Pre početka "Igre prestola" nisu viđeni osam hiljada godina, još od kako ih je koalicija Prvih ljudi i Dece šume porazila na kraju Duge noći u čuvenoj Bici za zoru.

Visoki su, imaju bledu kožu i mlečne plave oči, dublje i plavlje nego što ih imaju ljudi, koje gore kao led. Vrhunski su mačevaoci. Lagani su i ne ostavljaju tragove kada hodaju po snegu. Takođe su i brzi. Njihov jezik nam nije poznat, mada je moguće da je u pitanju stari jezik. Nije potpuno jasno da li oni dolaze kada je hladno, ili je hladno kada oni dolaze. Beli hodači su oni koje su Tuđini digli iz mrtvih i od njih napravili svoju vojsku.

(V. V.)