SVE O BIZARNOM SVETU IGRE PRESTOLA: Bogovi i sveštenici iz Pesme leda i vatre (4. deo) (FOTO)

Ne može se stvoriti izmaštani svet a da se ne osmisle i religije koje će zadovoljavati duhovne potrebe njegovih žitelja. Martin je to vrlo dobro znao, zbog čega je u Pesmi leda i vatre, koja se na malim ekranima emituje u seriji pod nazivom "Igra prestola", stvorio vrlo razvijene i brojne vere, od kojih ćemo mi spomenuti samo one najvažnije.

Preporučujemo

STARI BOGOVI

Ovo su drevni bogovi koje su prvobitno obožavala Deca šume hiljadama godina pre dolaska Prvih ljudi, koji su bili u ratu sa Decom i koji su sekli bogošume gde god su ih našli. Vremenom, nakon što su dve zaraćene strane sklopili Sporazum na Ostrvu lica, Prvi ljudi su ih prihvatili kao svoje.

Stari bogovi su bezimena božanstva od zemlje, kamena i pre svega drveta, a ovim su ih imenom nazvali Andali, odnosno sledbenici Vere Sedmoro, "novih bogova", kojom ćemo se takođe baviti. Premda je na jugu Vesterosa ova religija gotovo zamrla, njeno praktikovanje je i dalje jako na Severu, ali i kod Močvaraca i Slobodnih ljudi sa druge strane Zida. Poznat primer na jugu je samo Kuća Blekvud u Rečnim zemljama.

Bogošume su sveti gajevi u kojima se nalaze čuvardrva i one su na neki način hramovi ove vere. Drveće bogošume koje ima urezano lice na sebi zove se drvo-srce i smatra se svetim. Njihova lica su urezana od strane Dece šume, ali njihovo značenje i svrha nisu u potpunosti jasni ljudima. Molitve, zakletve i brakovi često se odigravaju ispred njih.

Andali veruju da stari bogovi imaju moć samo tamo gde se može videti lice drveta-srca, zbog čega su ih besomučno uništavali, tako da su i moći starih bogova tu, smatra se, nestale.

To međutim ne znači da bogošume ne postoje diljem južnog dela Sedam kraljevstava; naprotiv, čak i Kraljevoj luci, koju je podigao Egon Osvajač koji je prigrlio Veru Sedmoro a pre toga nije bio sledbenik Starih bogova, postoji jedna, i to u Crvenoj tvrđavi. Ipak, zamkovi su jedina mesta gde su bogošume opstale, a i u njima su pretvorena u obične vrtove.

Sledbenici Starih bogova veruju da je dašak vetra i šum lišća bogošume njihovo obraćanje vernicima, a Deca šume veruju da je drvo-srce nekad bilo bog koji je nakon smrti postao deo bogošume.

Prema tome, ovo je animistička religija. Zelenovidi, koji su u izvesnom smislu šamani Dece šume, mogu da pričaju sa zverima i pticama, i vide kroz oči urezane u drveće, a vladaju i moćnim magijama.

Na neki način, ovo je savršena religija: u njoj nema sveštenika koje treba potplatiti, nema svetih spisa o čijem će se pravom smislu ratovati i krv prolivati, nema svetih pesama i gotovo da nema ni obreda (a kada ih i ima vrlo su prosti i jednostavni). Najbliža stvar obredu koja se mogla videti je molitva ispred drveta-srca u bogošumi, kao i venčanje koje se sastoji od razmene nekoliko rečenica ("ko ide pred bogom?", "ide ta i ta, dolazi da se uda. ko dolazi da je uzme?", "taj i taj. ko je daje?, "taj i taj. uzimaš li ovoga čoveka?", "uzimam").

Mnoge radnje, kao što su incest, rodoubistvo i ropstvo smatraju se uvredljivim za ove bogove, dok se zakoni dobrog domaćina smatraju svetim.

VERA SEDMORO

Ovo je zvanična religija u Sedam kraljevstava ali je dominantna samo u njegovom južnom delu te se najčešće prosto naziva verom; slabije je zastupljena na Severu i na Gvozdenim ostrvima. Čvrsto je integrisana u zakone i kulturu; ne odobrava kockanje, prostituciju, protivi se pravljenju kopiladi i strogo se protivi incestu i rodoubistvu.

Ime je dobila po činjenici da štuje jedno božanstvo koje se manifestuje na sedam načina, odnosno koje ima sedam aspekata ili lica od kojih svako poseduje drugu vrednost. Vernici se mole specifičnom aspektu Sedmoro za pomoć i za vođenje u zavisnosti od potreba.

Sedam lica boga su:

1. Otac, koji predstavlja sud i njemu se moli za pravdu. Opisan je kao bradati čovek koji nosi oklop.

2. Majka, koja predstavlja majčinstvo i negovateljstvo, a moli joj se za plodnost ili saosećanje. Opisana je kao nasmejana žena puna ljubavi, kao otelotvorenje koncepta milosti.

3. Ratnik, koji predstavlja snagu u borbi, a njemu se moli za hrabrost i pobedu. Nosi mač.

4. Devica, koja predstavlja nevinost i čednost, i ljudi joj se mole za zaštitu devičanskih vrednosti.

5. Kovač, koji predstavlja zanat i rad, a vernici mu se mole kada je potrebno završiti neki posao i za snagu. Nosi čekić.

6. Starica, koja simbolizuje mudrost, a mole joj se za vođenje. Nosi lampu.

7. Stranac je izuzetak u odnosu na druge aspekte, pošto on simbolizuje smrt i nepoznato. Vernici retko traže uslugu Stranca, ali se razbojnici često vezuju za ovog boga, kao i putnici.

Za razliku od čiste i prirodne vere u Stare bogove, ova vera ima i hramove i svete spise i sveštenstvo i pesme. Njen glavni tekst je "Sedmokraka Zvezda", koja je podeljena u sedam delova (npr. "Devičina knjiga"), a svaki od Sedmoro ima svoj. "Devica, Majka i Starica" je pesma o ženama Sedmoro.

Osnove

Vera Sedmoro nastala je na Andalosu, brdima na severozapadu Esosa gde su nekada živeli Andali. Tvrdi se da je Sedmoro šetalo po brdima u ljudskom obličju. Prema "Sedmokrakoj Zvezdi" Otac je spustio sedam zvezda sa neba i smestio ih na čelo Hugora od Brda, prvog kralja Andala kako bi načinio krunu. Devica je dovela devojku sa očima plavim kao duboka jezera, savivši vrbu. Majka ju je načinila plodnom, i ona je Hugoru rodila 44 moćna sina kako je Starica prorekla. Ratnik je svakom sinu dao snagu u oružju, a Kovač je svakom iskovao gvozdeni oklop.

Andali su potom Veru doneli u Vesteros kada su izvršili invaziju pre više od šest hiljada godina. Grad Starigrad postao je centar vere i Zvezdano obredište u tom gradu služilo je kao sedište prvoobrednika dok nisu došli Targarjeni.

Hramovi se nazivaju obredištima, a svako ima u sebi prikaz svih sedam aspekata jednog boga. U seoskim obredištima postoje tek jedva urezane maske ili prosti crteži na zidu, dok u bogatim i gradskim obredištima možete (ako vas put nanese u Sedam kraljevstava) pronaći statue od dragocenih metala i kamenja.

Broj sedam smatra se svetim, kao i sedam konstalacija zvezda na nebu. Postoji i sedam paklova. U imenovanju dece, sedam ulja se koristi za miropomazanje novorođenčeta. Ova cifra se koristi kako bi se uveli rituali i objekti od svetog značaja. Sledbenici koriste sedmokraku zvezdu, kristalne prizme i dugu kao ikone religije. Obredi uključuju korišćenje svetlosti i kristalnih prizmi kako bi se prezentovao jedinstven bog sa sedam aspekata.

Vernici pale sveće ispred oltara koji simbolizuje svaki od sedam lica, a ceremonije vode najviše rangirani muški obrednici praćeni zvucima himni. Venčanja se zaključuju stojeći između oltara Oca i Majke. Rituali vere koji se drže u bogatim oblastima i tokom specijalnih prilika mogu uključivati i hor od 77 obrednica.

Tokom suđenja kroz borbu od Sedmoro se očekuje da intervenišu na strani pravednog borca. Da bi postao vitez štitonoša mora da provede noć u obredištu i da tako postane priznat od strane Sedmoro, zbog čega postoji malo vitezova u predelima gde ova vera nije glavna.

Sveštenstvo i monaški redovi

Sveštenici Vere Sedmoro poznati su kao obrednici i obrednice, a podeljeni su po hijerarhiji i po tome kom aspektu boga služe. Na vrhu lestvice se nalaze Najposvećeniji, koje vodi prvoobrednik, smešten u Velikom obredištu Belorovom u Kraljevoj luci. Biraju ga Najposvećeniji između sebe, ali to nije pravilo pošto prvoobrednik može da postane i neko ko nije njihov član.

Obrednice mogu biti bele, sive i plave, a obično služe kao guvernante u kućama visokog plemstva. Mogu biti i sudije, u slučajevima kada se sudi ženi. Postoje manastiri obrednica koji se zovu Kuće majki, a najveća je ona u Starigradu.

Tihe sestre: Ženski monaški red zaklet na službu Strancu i zaklet na čednost i tišinu; njegove se pripadnice ne smatraju obrednicama. Njihova odeća je sive boje i zabrađuju lica tako da im se vide samo oči. One spremaju telo pokojnika za sahranu tako što uklanjaju iznutrice i organe i izlivaju krv iz tela umrlih, a zatim ih pune mirišljavim biljkama kako bi ih sačuvali od smrada i raspadanja, zbog čega ih nekad nazivaju Ženama Stranca.

Braća koja mole: Zakleti su bogu i izabrali su da lutaju. Obučeni su u smeđu odeću, mole za milostinju i nude blagoslov vernicima. Lutaju putevima Vesterosa i propovedaju. Obrednici bez obredišta, idu zemljom i pomažu običnom narodu u zamenu za hranu i sklonište. Nose malu metalnu zdelu oko svog vrata.

Braća posvećenici: Žive i rade u manastirskim zajednicama. Članovi manastira često se zavetuju na tišinu. Manastir vodi Stariji brat, koji je često jedini koji sme da govori. Njemu u vođenju manastira pomaže prokurator. Braća se vezuju u mislima, molitvi i tišini. Jedan takav manastir je Tiho ostrvo, koje se nalazi u blizini Solana i Devičanskog jezera, i do koga se može doći samo skrivenom krivudavom stazom tik ispod površine mora.

Ratnikovi sinovi: Red vitezova koji su predali svoju zemlju i posede da bi se borili za Sedmoro. Nose srebrom ukrašen oklop preko bedara, plaštove u duginim bojama i mačeve sa kristalima u obliku zvezde na balčaku. Poznati su po fanatizmu i mržnji prema neprijateljima Vere. Oni su mač u Maču i Zvezdi.

Siromasi: Skromniji red sastavljen od običnih ljudi, čak i žena. Ima ulogu vojničkog dela Braće koja mole. Siromasi lutaju svetom i prate hodočasnike od obredišta do obredišta. Oni su lako naoružana pešadija, koja nosi koje god im oružje padne pod ruku. Na grudima imaju medaljone crvene zvezde na belom. Oni su zvezde Mača i Zvezde.

Ova dva poslednja militantna verska reda su u prošlosti pravili probleme plemstvu i kraljevskim kućama Sedam Kraljevstava, i bili su brutalno proganjani od strane Megora Okrutnog nakon što su digli ustanak protiv Targarjena. Megor je odredio nagrade za glave njihovih članova: zlatni zmaj za svaki skalp Ratnikovog sina i srebrni jelen za skalp Siromaha. Na kraju ovo je dovelo do tadašnjeg rasformiranja ovih grupacija.

R'LOR

Poznat je kao Bog Svetla, Srce Vatre, Bog Plamena i Senka; ovo je bitan bog na Esosu, ali ima malo sledbenika na Vesterosu, gde je poznat kao Crveni bog. Njegov simbol je zapaljeno srce. Religija koja ga slavi je dualistička: postoji R'lor - koji je bog svetlosti, vreline i života - i postoji njegova antiteza, odnosno bog čije ime ne sme biti izgovoreno, bog leda i smrti. Oni se nalaze u večnoj borbi oko sudbine sveta, borbi koja će se prema drevnom predanju iz Ašaija završiti kada se se vrati Azor Ahai, mesija, noseći svoj plamteći mač Svetlonosac, Crveni mač heroja, i podigne zmajeve iz kamena.

Verom upravljaju crveni sveštenici, koji nose grimizne odore, a mogu biti i muškarci i žene. Nije neobično da deca prodata crvenim hramovima, poznata kao robovi R'lora, postanu visoko pozicionirani žreci ove religije, prostitutke hrama ili njegovi ratnici; deca se hramovima takođe daju na odgoj. Ratnici koji štite veće hramove zovu se Vatrena ruka. Poznati crveni hramovi se nalaze u Pentosu, Bravosu, Lisu, Selhirosu i Volantisu, a postoji i mali hram u Starigradu za mornare. Poznati sveštenici su Benero, koji je Visoki sveštenik R'lora u Volantisu, zatim Toros od Mira, Mokoro, Melisandra od Ašaija i Ezelino.

Svake večeri crveni sveštenici pale vatre i pevaju molitve u svojim hramovima, tražeći od R'lora da vrati zoru. Vernici često posmatraju plamen u nadi da će videti budućnost. Veruje se da R'lor povremeno odgovara na molitve svojih sledbenika dajući im vizije u vatri ili mogućnost da dignu iz mrtvih. Neki rituali crvenih sveštenika uključuju žrtvovanje.

Suđenje borbom je prihvaćena praksa, a molitve pre bitke mole R'lora da da snage pravednoj strani. Rečenica koja se ponavlja u svakom molitvi glasi: "Noć je mračna i puna užasa".

Kao i kod drugih tipova magije, magija ovog boga je bila zgasla nakon smrti poslednjih targarjenskih zmajeva, ali kada su se novi rodili ponovo na istoku, moći R'lorovih sveštenika su porasle.

UTOPLJENI BOG

"Onaj koji živi pod talasima" je morsko božanstvo u koje veruju samo Gvozdenrođeni. Ovo je stara religija, nastala još pre dolaska Andala, a čak ni oni nisu uspeli da je unište: šta više, andalski osvajači koji su pokorili Gvozdena ostrva su napustili Veru Sedmoro i prigrlili Utopljenog boga, koji više odgovara pa čak i podržava mornarsku i gusarsku kulturu ovog arhipelaga.

Ovo je svirepo božanstvo, verno starim običajima i oblicima ponašanja, koje je veruje se stvorilo Gvozdenrođene za otimačinu i silovanje. Veruje se da je doneo plamen iz mora i da je jedrio svetom sa vatrom i mačem. Njegov večni neprijatelj je Olujni bog, koji živi u oblacima i čija su stvorenja gavranovi. More besni kada se njih dvojica sudare. Ni u ovog boga ne veruje niko osim žitelja Gvozdenih ostrva.

Kada se Gvozdenrođeni utopi kaže se da je Utopljenom bogu potreban dobar veslač, a veruje se da će se taj gostiti u njegovog vodenom dvoru te da će mu svaku želju ispuniti sirene.

Najbitniji obred ove religije je utopljenje i oživljavanje putem veštačkog disanja koje prate molitve, kako bi se telo predalo moru, te kako bi našlo put do dvorova Utopljenog boga posle konačne smrti. Nakon dizanja iz mrtvih, oživljena osoba kleči pred sveštenikom koji je poliva morskom vodu po glavi i izgovara reči "neka tvoj sluga bude ponovo rođen iz mora, kao i ti; blagoslovi ga solju, blagoslovi ga kamenom, blagoslovi ga čelikom", nakon čega spašeni kaže "što je mrtvo ne može umreti", na šta sveštenik završava rečima "što je mrtvo ne može umreti, već ustaje ponovo, jače i snažnije". Ovo je takođe i metod smrtne kazne, samo bez ponovnog rađanja.

Sveštenici se zovu Utopljeni ljudi i nose grubu odeću išaranu zelenom, sivom ili plavom bojom, koje su boje njihovog boga. Nose batine od drveta kako bi pokazali svoju posvećenost borbi, i kože sa morskom vodom za ritual miropomazanja pa čak i da utole žeđ. Ne smeju da prosipaju krv Gvozdenrođenih, ali smeju da ih udave pod vodom. Blagosiljaju nove brodove prizivajući boga i sipajući morsku vodu na pramac. "Gospode Bože koji si se utopio za nas" je deo litanije ovih sveštenika.

MNOGOLIKI BOG

Poznat i kao Onaj sa mnogo lica, božanstvo je koje poštuju Ljudi bez lica, verska sekta i esnaf ubica iz Slobodnog grada Bravosa. Njihov osnivač je u stara vremena došao do zaključka da raznolika populacija robova Valirije moli za oslobođenje samo jednog boga, boga smrti, ali u različitim inkarnacijama. Na primer, ovaj se bog u Kohoru zove Crna Koza, u Ji Tiju se zove Lav Noći, u Veri Sedmoro ime mu je Stranac. Ovo verovanje u jednog boga sa mnoštvom inkarnacija ili lica ogleda se u Kući crnog i belog u kojoj se nalazi javno svetilište sa idolima mnogih bogova smrti, uključujući i Stranca iz Vere Sedmoro.

Njegovi sledbenici smatraju da je smrt milost i da ona okončava patnju. Za odgovarajuču cenu, esnaf garantuje dar smrti bilo kome na svetu, smatrajući ubistvo svetim činom. U hramu ovog esnafa oni koji traže kraj patnjama mogu popiti iz crnog pehara koji garantuje bezbolnu smrt. Dok se Ljudi bez lica predaju u službu svog božanstva, oni ne mogu da biraju ko će umreti: ubijaju samo one za koje su plaćeni, na ovaj ili na onaj način.

VELIKI PASTUV

Konjski bog je obožavan samo od strane Dotraka, a ukazuje na važnost koju ova životinja ima u kulturi ovog naroda sa Esosa. Malo se šta pouzdano zna o ovoj veri, ali izgleda da nema ništa protiv silovanja i ubijanja. Dotraci veruju u proročanstvo o Pastuvu Koji Će Jahati Svet, koji će ujediniti sve Dotrake u jedan kalasar pod jednim kalom koji će potom voditi svoj narod na kraj sveta.

VELIKI PASTIR

Ovo je božanstvo naroda Lazarina, koji su česta meta Dotraka i koji žive u stepama Esosa. Malo se šta zna o njemu, ali da se naslutiti da je u pitanju mirotvoračko božanstvo koje ne opravdava ubijanja i slične radnje. Pošto Dotraci Lazarine zovu "jagnjećim narodom", verovatno je da je ova religija blaga i da zagovara vrednosti koje idu uz to.

O religijama Giskara i giskarskih gradova, ali i ostalim religijama Slobodnih gradova, pored gorenavedenih, možemo međutim samo da slutimo i da se nadamo da će Martin u narednim knjigama otkriti više.

(V. V.)