Zašto je sever završio na vrhu karte i kako Srbija izgleda naopačke! (FOTO)

Da li ste se nekada zapitali zbog čega karte sveta uvek prikazuju sever na vrhu? Uobičajeni odgovor glasi: karte su pravili Evropljani i oni su želeli da to bude tako, zbog evrocentričnog pogleda na svet koji je postojao (a u mnogim intelektualnim sferama čak i dan-danas postoji) u vremenu kada su se donosile te odluke.

Preporučujemo

Ovo, međutim, nije ni približno dobar ni zadovoljavajući odgovor. Šta više - suštinski je pogrešan.

Ovoga januara proslavili smo 35. godišnjicu takozvane Mekarturove univerzalne ispravljene mape sveta koja globus prikazuje obrnuto, pa je tako sever dole a jug gore. On definitivno nije prvi koji je to uradio, kao što ćete uskoro i sami otkriti.

Ne postoji ništa što je neizbežno i intrinsično ispravno - ni u geografskom, ni u kartografskom niti u prirodnom smislu - u tome da se sever nalazi gore, jer je "gore" ljudska izmišljotina: u kosmosu ne postoji ni gore ni dole ni levo ni desno.

Najranije egipatske karte jug stavljaju na vrh karte, verovatno polazeći od pretpostavke da Nil teče odozgo; zbog toga se severni deo Egipta zove Donji Egipat, a južni Gornji. U srednjem veku su se evropske karte crtale tako da je istok bio na vrhu, zbog izlaska sunca - dakle, čisto religiozno stanovište. Istovremeno, Arapi su karte crtali baš kao drevni Egipćani, ali kao i Kinezi.

Stvari su se promenile sa vremenom istraživanja Novog Sveta i sa renesansom, koja nije počela na severu Evrope već na Mediteranu. Karte su počele da bivaju sve preciznije, a izrađivali su ih pomorci koji su se služili jednim sasvim novim tehnološkim izumom - kompasom. Oni i dalje nisu uniformno stavljali sever na vrh, ali je sever bio posebno izražen u odnosu na ostale strane sveta.

Pripadnici italijanske kartografske škole preferirali su da sever obeleže šeširom ili strelicom, dok su njihove podjednako uticajne kolege sa španske Majorke koristili zvezdu Severnjaču. Ovi potonji su takođe osmislili i druge standarde svog vremena, kao što je bojenje Crvenom mora u crveno i prikazivanje Alpa kao divovske kokošije noge. Dominantno pripadnici jevrejskog naroda, jedan od njih imao je nadimak "Kompaski Jevrejin".

Ali ovo je samo delić objašnjenja o tome kako je sever završio na vrhu karte, pošto je kompas jednako može da se gleda i kao uređaj koji pokazuje na jug, s obzirom da se magnetizovana metalna igla usmerava prema Zemljinim magnetskim poljima, sa polom na svakom kraju. I zaista, Kinezi su prvobitno na kompase gledali kao na oruđa koja pokazuju južno.

Kada su evropski pomorci prihvatili kompas već su bili izvešteni u navigaciji koristeći Severnjaču, tačku na nebesima koja ostaje fiksirana bez obzira na gde se nalazite na severnoj hemisferi. Mnogi od njih su na kompas isprva gledali kao na veštačku zamenu za traženje Severnjače tokom dana ili oblačnih noći i verovali da je zvezda zapravo to što iglu vuče na sever.

Međutim, i dalje se sever nije ustalio na vrhu karte, bez obzira na ovo, sve do 16. veka, i to zahvaljujući opčinjenosti antičkim helenističkim astronomom Ptolomejom iz Aleksandrije od strane ondašnjih kartografa koji su pravili prve kompletne mape sveta, one na kojima se nalazi i Stari i Novi svet. Iz razloga koji nam nije poznat, Ptolomej je sever stavio na vrh karte: odnosno, verujemo da je jeste na osnovu jedine kopije njegovog dela koja je preživela a prepisivačko je delo vizantijskog monaha iz 13. veka. Odgovor verovatno leži u činjenici da je Ptolomej bio svestan da se nalazi na severnoj polulopti, pošto su tadašnji Grci prilično tačno izračunali veličinu naše planete.

To, naravno, nije jedina konvencija u kartografiji koja je bila daleko od očite. Kada pogledamo kartu sveta, uzimamo zdravo za gotovo da će Evropa i Afrika biti u središtu, Amerika levo a Azija desno. A ipak, stari Kinezi se sa tim svakako ne bi složili; uostalom, kinesko ime za njihovu zemlju znači "središte sveta". Postojali su i američki kartografi koji su u 19. veku pokušali SAD da stave u centar karte, ali se na kraju ustalilo uverenje da je najpametnije rubove staviti na Pacifiku, usred najvećeg svetskog okeana, pošto na taj način ni jedna velika kopnena površina nije veštački prekinuta na prikazu.

Orijentacija naših karti, kao i mnoge druge odlike savremenog sveta, ustalila se kombinacijom slučajnosti, tehnologije i politike koja odbija da nam pruži mogućnost jednostavnih objašnjenja. Možda je tako i bolje. Jednostavna objašnjenja su dosadna, a složenost istorije najbolje svu lepotu sveta u kome živimo.

Ako vas zanima kako Evropa i sa njom i Srbija izgleda izvrnuti naopačke, pogledaju sliku priloženu ispod. Nama se zavrtelo u glavi i osećamo se poremećeno. Kako se vi osećate?

(V. V.)