Zemlji prete temperature kakvih nije bilo milion godina: U takvom svetu mogla bi da živi samo desetina današnjih stanovnika

Nova naučna studija pokazala je da bi zadržavanje temperatura na 1,5 do 2 stepena iznad predindustrijskih nivoa, moglo da bude mnogo teže nego što se do sada mislilo.

Prema radu objavljenom u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), čak i ako bi se sve države sveta pridržavale Pariškog sporazuma o ograničavanju emisija staklenički gasovi, postoji velika opasnost da će Zemlja ući u zakone koje klimatolozi nazivaju "Zemlja staklenik".

Preporučujemo

10 KLJUČNIH POVRATNIH SPREGA

Autori su u studiji identifikovali deset procesa koji bi mogli da imaju efekat domina i deluju po principu povratne sprege tako da rast temperatura više neće zavisiti samo od ljudskih emisija ugljen-dioksida.

U taj skup spadaju otapanje večitog leda, oslobađanje metanovih hidrata s okeanskog dna, slabljenje kopnenih i morskih odvoda ugljen-dioksida (CO2), porast aktivnosti bakterija u okeanima, odumiranje amazonskih prašuma, odumiranje crnogoričnih šuma, smanjenje snežnog pokrivača na severnoj hemisferi, nestanak arktičkog leda u letnjim mesecima, i smanjenje antarktičkih morskih i kopnenih ledenih ploča.

Otapanje večnog leda iz tla oslobodiće velike količine metana koji je mnogo snažniji staklenički plin od CO2. To će, pak, uzrokovati jačanje efekta staklenika, dalji porast temperatura i dalja otapanja i druge povratne sprege.

Klimatske promene bi mogle postati katastrofalne i nepovratne; Printskrin: Youtube/NASA Goddard

Neki od tih procesa takođe imaju elemente koji čine da se od povoljnih naglo pretvaraju u nepovoljne te umesto da amortizuju emisije ugljen-dioksida apsorbirajući ih, u toplijem svetu postanu njihovi golemi, nekontrolisani izvori.

Naime, naučnici predviđaju da će okeani, koji trenutno apsorbuju i toplinu i ugljen-dioksida, i deluju kao njihovi odvodi i skladišta, u jednom trenutku naglo početi da ispuštaju stakleničke gasove. Slično važi i za kopno i za šume koje trenutno godišnje apsorbuju oko 4,5 milijardi tona ugljen-dioksida.

Prema novoj studiji, to bi moglo da se događa već pri temperaturama od oko 2ºC višim od predindustrijskih. One su trenutno više 1,1 ºC, a Pariški sporazum njihov daljnji porast nastoji da ograniči na oko 1,5 do 2 ºC. Do sada se 2 ºC uglavnom smatralo pragom nakon kojeg bi klimatske promene mogle da postanu katastrofalne i nepovratne. Ali, što se više približavamo tom pragu, to je veća verovatnoća da će naši prirodni saveznici početi da ispuštaju više CO2 nego što ih trenutno apsorbuju.

Ako se prekorači prag, dobijena putanja verovatno bi uzrokovala ozbiljne poremećaje ekosastava; Foto: Tanjug/AP

NAJTOPLIJE U POSLEDNJIH 1,2 MILIONA GODINA

Autori predviđaju da bi temperature s vremenom mogle da se stabilizuju na nekom globalnom proseku koji bi bio od 4 do 5 ºC viši od predindustrijskog, dok bi nivo mora mogao da naraste za oko 10 do 60 metara.

- Ako se prekorači prag, dobijena putanja verovatno bi uzrokovala ozbiljne poremećaje ekosastava, društva i ekonomija. Potrebna je kolektivna ljudska akcija da se Zemljini sastavi usmere daleko od potencijalnog praga i stabilizuju u nastanjivom međuglacijalnom stanju. Takva akcija podrazumeva upravljanje celim Zemljinim sastavom - biosferom, klimom i društvima - a mogla bi da uključuje ​​dekarbonizaciju globalne privrede, poboljšanje odvodnje karbona u biosferi, promene u ponašanju, tehnološke inovacije, nove upravljačke strukture i transformaciju društvenih vrednosti - upozoravaju autori.

Neki stručnjaci predviđaju da bi u svetu toplijem oko 4 ºC moglo da živi samo desetina današnjeg broja stanovnika.

Najavljene temperate mogao bi da preživi mali broj ljudi; Foto: AP/Tanjug

POTREBNA JE BRZA I UDRUŽENA AKCIJA

Hans Joakim Šelnhuber, direktor Instituta za istraživanje klimatskih uticaja u Potsdamu, kaže da bi posledice globalnog zagrevanja nakon određenog praga mogle da uzrokuju brze i nepovratne promene.

- Ta kaskada događaja mogla bi ceo Zemljin sastav da uvede u nov modus funkcionisanja. Mi još uvek ne znamo može li klimatski sastav sigurno da se parkira blizu 2 ºC iznad predindustrijskih nivoa, kako predviđa Pariški sporazum. Ili će se, jednom kada ga poguramo tako daleko, strmoglaviti i pretvoriti u Zemlju staklenik. Istraživanja moraju da procene ove rizike što je pre moguće - poručio je Šelnhuber.

U razumevanju scenarija klimatskih promena treba imati na umu da su se neka prirodna izumiranja, poput Velikog izumiranja na prelazu iz perma u trijas, u kojem je nestalo više od 96 odsto svih morskih vrsta i preko 70 odsto kopnenih kičmenjaka, dogodila pri porastu temperatura za 8ºC. Takođe, treba znati da porast prosečnih temperatura za navedenih 5ºC podrazumeva da će se većina temperaturnih promena verovatno događati u malom delu godine, u kojem one mogu biti značajno više!

VIDEO Smrt zvana plastična kesa: U čemu vi nosite namirnice?

(Telegraf.rs/Index.hr)