Medvedev zagrmeo, ove članice NATO-a su potencijalne mete nuklearnih udara: Ako se sukob proširi...

Bivši predsednik Dmitrij Medvedev zapretio je da su novije članice NATO-a, posebno Švedska i Finska, sada potencijalne mete nuklearnih udara ako dođe do šireg sukoba. U izjavi za agenciju TASS, Medvedev je još jednom demonstrirao tvrdolinijaški stav koji jača rusku strategiju odvraćanja putem zastrašivanja.

Ukrajina nastavlja da insistira na teritorijalnom integritetu, dok Rusija pokušava da formalizuje kontrolu nad okupiranim teritorijama kroz pozivanje na pregovore i nudi kompromisna rešenja. Istovremeno, SAD prete povlačenjem iz pregovora, a Evropa se suočava sa sopstvenim ograničenjima kada je reč o doprinosu mirovnom rešenju.

Preporučujemo

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbacuje ideju zamrzavanja sukoba i teritorijalne ustupke, jasno poručujući da pravedan mir ne podrazumeva nagrade za agresora. Njegove izjave dolaze kao odgovor na američke predloge prema kojima bi Ukrajina priznala rusku kontrolu nad Krimom, uz potencijalno zamrzavanje sukoba na postojećim linijama fronta, prenosi Jutarnji list.

Zelenski ostaje dosledan u svom stavu – ni Krim ni drugi okupirani teritoriji nisu predmet pregovora ako Ukrajinci zauzvrat ne dobiju potpuno i bezuslovno primirje. Njegov stav oslanja se na princip međunarodnog prava i podršku saveznika, ali ujedno se suprotstavlja sve jačim i češćim signalima iz Vašingtona o potrebi kompromisa za brzo okončanje rata.

Foto: Tanjug/AP

Poziv Kijevu i Moskvi

Poslednja izjava Donalda Trampa u intervjuu za ABC News, u kojoj kaže da veruje da Putin želi da okonča rat, iako je samo nekoliko dana ranije rekao da "možda i ne želi", pokazuje da američki predsednik želi da se predstavi kao ključni mirotvorac koji će iskoristiti svoj odnos sa Putinom da bi olakšao rešenje sukoba. Sjedinjene Američke Države pozvale su Kijev i Moskvu da iznesu konkretne predloge za prekid rata, upozorivši da bi se u suprotnom mogle povući iz posredničke uloge.

"Dve strane moraju dostaviti konkretne predloge o tome kako da se okonča ovaj sukob. Kako ćemo dalje postupiti je odluka koja pripada predsedniku Trampu. Ako ne bude napretka, povući ćemo se kao posrednici u ovom procesu", poručio je američki državni sekretar Marko Rubio, dodavši da će Tramp ove nedelje odlučiti o nastavku pregovora o ratu u Ukrajini.

Foto: Tanjug/AP, Shutterstock

Američki predstavnik u Savetu bezbednosti UN-a Džon Keli okrivio je Rusiju za nastavak krvoprolića rekavši da su ruski napadi izazvali nepotrebne gubitke života, uključujući i nevine civile.

"Ako su obe strane spremne na mir, SAD će ih u tome podržati", izjavio je.

Kremlj je u sredu potvrdio da je Putin otvoren za mirovne pregovore

Portparol Dmitrij Peskov poručio je da su politička i diplomatska rešenja i dalje prioritet Moskve, ali ciljevi rata moraju biti ostvareni. Dodao je da je Putin spreman na direktne pregovore sa Ukrajinom, ali kaže da iz Kijeva nije stigao odgovor na tu ponudu.

Istovremeno, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izrazio je spremnost na direktne pregovore sa Ukrajinom bez preduslova, ali je istovremeno odbacio ukrajinski zahtev za 30-dnevnim prekidom vatre, nazvavši ga "preduslovom". Poruka iz Moskve ostaje dvosmislena: s jedne strane otvorenost za dijalog, s druge strane odbijanje konkretnih deeskalacijskih mera.

Upitne evropske sposobnosti

Iako Zapad sve više govori o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu nakon rata, stvarna vojna spremnost Evrope pokazuje se upitnom. Prema informacijama koje je objavio britanski Times, Evropa bi teško mogla da prikupi i 25.000 vojnika za misiju odvraćanja u Ukrajini, i to uz maksimalne napore.

Foto: Tanjug/Russian Defense Ministry Press Service via AP

Najveći problemi su manjak ljudstva, nedovoljno finansirane vojske i politička nevoljnost velikih zemalja poput Nemačke, Italije i Španije da pošalju trupe. U takvom vakuumu vojno-diplomatske odlučnosti na Zapadu, Moskva pojačava verbalni pritisak.

Uprkos ruskoj najavi trodnevnog primirja od 8. do 10. maja, borbe se ne smiruju. Ruski dronovi pogodili su Harkov i Dnjepar ranivši više desetina ljudi i usmrtivši najmanje jednu osobu. Ukrajinske vlasti izveštavaju o intenziviranju napada, naročito na pravcu Pokrovsk, gde ruske snage pokušavaju da probiju linije odbrane. Vrhovni komandant ukrajinskih oružanih snaga Oleksandr Sirski kaže da Rusija svakodnevno šalje nove jedinice na front, što rezultira velikim gubicima među njenim vojnicima, dok ruska strana javnosti prikazuje „iluzorne uspehe“. Ukrajinska vojska dodaje da su mete napada bile civilne mete i infrastruktura, uključujući bolnice i energetske objekte, što dodatno potkopava verodostojnost bilo kakvog ruskog poziva na prekid vatre.

(Telegraf.rs)