Evropa uznemirena nakon onog što se dogodilo u Španiji: Šta da uradite ako svuda nestane struje?

Ako bi struja nestala u vašem domu, kancelariji, u prevozu na putu ka kući ili u lokalnom supermarketu – da li biste znali šta da radite? To pitanje postalo je još hitnije ove nedelje, nakon što je gotovo čitavo Pirinejsko poluostrvo doživelo masovni nestanak struje, ostavljajući desetine miliona ljudi širom Španije i Portugala bez električne energije.

Kao posledica prekida u snabdevanju strujom u te dve zemlje u ponedeljak, milioni ljudi nisu mogli da se vrate kući s posla, da podignu novac, kupe hranu ili, u nekim slučajevima, da izađu iz liftova koji su zaglavljeni između spratova. Oba naroda proglasila su vanredno stanje.

Preporučujemo

Iako je ovaj događaj došao iznenada, vlade širom Evrope već neko vreme pozivaju građane da se bolje pripreme za moguće katastrofalne scenarije: nestanke struje, ekstremne vremenske uslove, pandemije ili čak vojne napade. Kao što je pokazao nedavni kvar struje na aerodromu Hitrou, ono što počne kao mali incident – u tom slučaju požar u električnoj podstanici – može imati ogromne globalne posledice.

Savet EU izdat prošlog meseca preporučuje građanima da naprave zalihe hrane, vode i osnovnih potrepština za najmanje 72 sata, kako bi mogli da prežive u slučaju krize. I britanska vlada je u martu pokrenula kampanju pod nazivom Prepare (Pripremi se), kako bi podstakla građane da budu spremni u vanrednim situacijama. Kampanja uključuje savete poput prijavljivanja za hitna upozorenja, planiranja rute evakuacije iz doma i pravljenja zaliha osnovnih stvari.

Da li je vreme za paniku?

Vreme za paniku svakako nije, kaže Lusi Istoup, jedan od vodećih britanskih stručnjaka za planiranje u vanrednim situacijama i oporavak od katastrofa – ali je pametno biti svesniji naše ranjivosti.

"Svakako, geopolitička situacija je trenutno nestabilna, a i klimatski se dešava mnogo toga. Ali ako ste planer za vanredne situacije, ti rizici su oduvek postojali – samo je došlo do zatišja u svesti ljudi o njima", rekla je Istoup za Guardian.

Priprema za buduće katastrofe i dalje nosi određenu stigmu.

"Čak se i ja plašim da ne ispadnem kao neka luda osoba, ali iako ovo nije 'zadnje vreme', ipak vredi znati da možete da se snađete ako nešto krene po zlu", kaže Istoup.

Ona kod kuće ima ormar pun osnovnih potrepština – lampe, komplet prve pomoći, suvu hranu, otvarač za konzerve – i torbu za hitne slučajeve sa svakodnevnim stvarima kao što su punjač za telefon, prenosiva baterija, donji veš, toaletni pribor i lekovi.

"Ljudi su mi ranije govorili da preterujem, da širim paniku“, kaže ona ali i dodaje da sve više ljudi žele da razumeju ove stvari, a znanje umanjuje strah.

Jan Friborn, jedan od osnivača mreže Live Off Grid, koja savetuje ljude o samoodrživom načinu života, kaže da, ako možete da obezbedite da vam je telefon napunjen, to je pola bitke danas.

"To može da znači mali solarni sistem za punjenje telefona ili makar USB bateriju. Glavno je da vam telefon bude napunjen u svakom slučaju – to vam može obezbediti nekoliko dana spasa“, ističe.

Takođe, savetuje da uvek imate nešto gotovine pri ruci.

"Ako kartice ne rade, ljudi ne mogu da kupe hranu i vodu, osnovne stvari. Ako imate malo gotovine, možete da odete u prodavnicu“, dodaje Friborn.

Anđela Teri, ekološkinja koja savetuje o čistim tehnologijama i bezbednosti tokom vremenskih nepogoda i drugih kriza, preporučuje da svi imaju "kutiju za nestanak struje" u kojoj se nalazi višednevna količina hrane, lampe i baterije, lekovi i komplet prve pomoći.

"Takođe, stavite i špil karata ili nešto što može da vas zabavi. Ne moramo uvek da se oslanjamo na ekrane", dodaje.

Ako tražite poklon za vanredne situacije, preporučuje solarni ili radio na navijanje.

(Telegraf.rs)