Šta se zna, a šta ne o nestanku struje u Španiji: Hronologija čudnog događaja koji je ostavio milione u mraku

Španija je u ponedeljak i tokom noći na utorak doživela istorijski nestanak struje. Kvar u sistemu doveo do potpunog gubitka snabdevanja električnom energijom na celom Iberijskom poluostrvu, što je ostavilo bez struje veliki deo Španije i Portugalije (izuzeta su samo ostrva jer su to izolovani sistemi).

Red Eléctrica i energetske kompanije su u utorak ujutru gotovo u potpunosti proglasile kraj incidenta, iako Vlada još drži na snazi proglašenje energetske krize. Sada sledi rad na razjašnjavanju uzroka nestanka struje, do sada neviđenog po svom obimu i trajanju, kako bi se sprečilo njegovo ponavljanje.

Eduardo Prieto, direktor sektora za operacije u Red Eléctrica, održao je u utorak novu konferenciju za medije — treću od kada je nestanak struje počeo u 12:33. Na osnovu preliminarnih podataka kojima operator raspolaže, Prieto je isključio mogućnost sajbernapada. "Ništa ne ukazuje na ljudsku grešku", dodao je. I, kao i Državna meteorološka agencija (Aemet), isključio je mogućnost da je ekstremni atmosferski ili meteorološki događaj uzrok incidenta.

Preliminarna istraga ukazuje na problem gubitka fotonaponske proizvodnje električne energije na jugozapadu Iberijskog poluostrva, koji je doveo do kolapsa celog sistema. Uzrok i razmere incidenta još se istražuju.

Međutim, nakon obraćanja predstavnika Red Eléctrica, privatne firme u kojima država ima udeo, predsednik Vlade Pedro Sančez bio je znatno oprezniji i nije želeo da isključi nijednu mogućnost. Najavio je čak dve nezavisne istrage: jednu pod okriljem Ministarstva za ekološku tranziciju, a drugu u saradnji sa Briselom.

U nastavku sledi pregled onoga što se zna — i onoga što se još ne zna — o ovom nestanku struje.

Kako je sve počelo?

Red Eléctrica de España iznela je okvirnu hronologiju prvih trenutaka incidenta. Prieto je kao osnovni uzrok naveo dva uzastopna događaja "isključenja proizvodnje", koja su se dogodila u 12:33 i izazvala lančanu reakciju koja je srušila čitavu mrežu. "Sistem nije uspeo da preživi", priznao je Prieto.

Ova rekonstrukcija ostavlja još mnogo pitanja koja tek treba da budu istražena. Dva najvažnija su: šta je izazvalo te padove u proizvodnji? Zašto mreža i elektrane nisu uspele da reaguju i kompenzuju poremećaj?

Koja je tehnologija izazvala pad proizvodnje?

Električna energija se u Španiji, kao i u većini zemalja, proizvodi različitim tehnologijama: u nuklearnim elektranama, gasnim postrojenjima, hidroelektranama, vetroparkovima i solarnim elektranama.

Prieto je ograničio problem na padove u proizvodnji u jugozapadnom delu Iberijskog poluostrva. Ekstremadura je jedna od oblasti koja najviše proizvodi struju. Tamo se nalaze velike hidroelektrane, najjača nuklearna elektrana u zemlji i brojni fotonaponski parkovi. Nakon pitanja novinara, Prieto je naveo da je "vrlo verovatno" da su padovi u proizvodnji nastali kod solarne tehnologije, tj. u fotonaponskim postrojenjima.

Šta je izazvalo pad proizvodnje?

To je ključno pitanje čitavog incidenta. I upravo to mora biti istraženo na osnovu podataka koje dostave elektroprivredne kompanije. Ali, Prieto je preliminarno isključio nekoliko scenarija. Na primer, sajbernapad na sisteme Red Eléctrica. Takođe, isključio je mogućnost da je operator naredio zaustavljanje fotonaponskih postrojenja. Odbacio je i mogućnost da je došlo do neuobičajenog vremenskog fenomena u trenutku kada je nestanak struje počeo.

Prieto je naglasio da ne želi da spekuliše o uzrocima, ali je na pitanja novinara rekao da jedan od aspekata koji moraju da "razjasne" jeste da li je eventualna promena napona mogla da izazove isključenje solarnih postrojenja iz sistema. Međutim, da bi se to znalo, mora se sačekati da "centri za proizvodnju dostave podatke" Red Eléctrica. "Konkretna identifikacija početnog uzroka", rekao je Prieto, "biće moguća tek kada se prikupe svi podaci".

Na šta ukazuje Vlada?

Pedro Sančez, koji je rekao da je informacije Red Eléctrica saznao iz medija, bio je mnogo oprezniji i odbio je da isključi bilo koju hipotezu. Najavio je izradu dva nezavisna izveštaja o incidentu, odvojena od Red Eléctrica: jedan će voditi komisija Ministarstva za ekološku tranziciju, a drugi će biti zatražen od institucija u Briselu.

Sančez je takođe najavio da će Vlada tražiti odgovornost od privatnih operatora (i od proizvođača električne energije i od Red Eléctrica) ukoliko se pokaže da postoji osnov za to, i da će se preduzeti mere kako se ovako nešto "nikada više" ne bi ponovilo. Paralelno, Nacionalni sud je otvorio sopstvenu istragu o nestanku struje. Dežurni istražni sudija, Hose Luis Kalama, dao je zeleno svetlo za pokretanje postupka kojim bi se ispitalo da li je energetska kriza "mogla biti čin sajber sabotaže usmeren ka kritičnoj infrastrukturi Španije".

Da li je normalno da ceo sistem padne?

Nestanak struje koji pogađa celo Poluostrvo nije normalan. Luis Atjensa, bivši predsednik Red Eléctrica, podseća da sistem ima mehanizme za ograničavanje prekida snabdevanja na lokalni nivo, što se u ovom slučaju nije dogodilo — čitavo Ibrijsko poluostrvo je ostalo bez struje.

Zašto je trebalo više sati da se obnovi snabdevanje?

Potpuno pokretanje sistema iz početka je složen i redak proces — potpuni nestanci struje su retkost. U svom izlaganju, Prieto je objasnio kako je tekao taj "koordinisani proces" obnove sistema.

Prvo se tražilo "zdrave izvore napona" na granici sa Francuskom i Marokom — najbrža opcija. Iz tih pravaca se počelo sa napajanjem dela španske mreže: Baskije, Katalonije i juga Andaluzije. Cilj je bio "dostići pomoćne servise proizvodnih postrojenja kako bi mogli da počnu proces pokretanja i sinhronizacije". Kada su ti generatori počeli da rade, napon se postepeno prenosio na ostale delove mreže i centrale, kako bi sistem "mogao da raste pod sigurnim uslovima".

Primenjena je strategija "ostrvske obnove", koja ide zona po zona. Samo određeni proizvodni objekti mogu da se sami pokrenu iz stanja bez napona — "to su hidroelektrane raspoređene po različitim slivovima", objasnio je Prieto. Te centrale su se pokretale i stabilizovale uz deo potrošnje — snabdevanjem obližnjih potrošača — postepeno. Te "energetske ostrvske zone" su se zatim međusobno povezivale, dok se čitava mreža nije ponovo uvezala. Do četiri ujutru, prema Prietovim rečima, "sve trafostanice u prenosnoj mreži imale su napon i bile na raspolaganju distributerima". Po njegovim procenama, u 7:30 ujutru bilo je pokriveno 99% potražnje.

Kojim tehnologijama je sistem obnovljen?

Za obnovu snabdevanja najviše su korišćeni postrojenja sa kombinovanim ciklusom i hidroelektrane. Nakon toga su uključene i ostale tehnologije.

Ovaj nestanak struje dogodio se usred intenzivne političke rasprave o budućnosti nuklearne energije u Španiji. Vlada u svom energetskom planu predviđa zatvaranje pet preostalih nuklearnih elektrana. Ali PP i Voks se protive tom rasporedu, koji počinje zatvaranjem jednog reaktora u Almarazu 2027. godine i završava se zatvaranjem elektrane u Trilju 2035.

Takođe, do nestanka struje je došlo u periodu kada je proizvodnja nuklearne energije bila na minimumu zbog velike količine obnovljive energije u sistemu, što smanjuje ekonomsku konkurentnost nuklearki.

Ipak, iz pronuklearnih krugova čule su se optužbe da su za nestanak krive obnovljive izvore energije i odsustvo nuklearnih centrala. Sančez se direktno uključio u ovu raspravu u utorak. Odbacio je tvrdnje da su obnovljivi izvori uzrok problema, uz obrazloženje da se i "nuklearna energija ugasila, nije bila otpornija". Takođe je naglasio da te centrale nisu pomogle u obnovi napajanja, jer su ključnu ulogu imale upravo hidroelektrane i postrojenja sa kombinovanim ciklusom, koja se mnogo brže zaustavljaju i pokreću.

Koji drugi faktori su mogli doprineti?

Neki stručnjaci smatraju da su visok udeo solarne i vetroenergije u trenutku incidenta mogli doprineti kaskadnom padu sistema. Pre nestanka, španska mreža se najviše oslanjala na solarnu energiju (59%) i vetroenergiju (11%). Sistem je radio sa vrlo malo "inercije". Ogromni rotacioni generatori u hidroelektranama, nuklearkama i termoelektranama imaju veliku količinu kinetičke energije u svom okretanju, što pomaže u samostabilizaciji mreže. Suprotno tome, solarne i vetroelektrane ne pružaju takvu sinhronu proizvodnju. Dakle, manjak inercije je možda ograničio sposobnost sistema da se izbori sa poremećajima.

Takođe se kao faktor navodi i nedovoljna međupovezanost Iberijskog poluostrva sa evropskim elektroenergetskim sistemom. Na pitanje o vezi Francuska–Španija, Prieto je naglasio prednosti takvih veza, ističući njihov doprinos bezbednosti: "elektroenergetski sistemi su sigurniji, otporniji i bolje reaguju na poremećaje što su međusobno bolje povezani".

(Telegraf.rs)