Promene na frontu u Ukrajini: NATO ne sme da ignoriše Putinov "lanac uništenja"

Ruski "lanac uništenja", odnosno koliko brzo vojska prelazi od otkrivanja cilja do otvaranja vatre, sada je daleko efikasniji i precizniji nego što je to bio na početku rata u Ukrajini i početka ruske invazije u februaru 2022.

Federiko Borsari, saradnik koji istražuje ratne tehnologije i inovacije u Centru za analizu evropske politike (CEPA), izjavio je da se "Rusi prilagođavaju i da NATO to definitivno primećuje", preneo je Business Insider.

Rusija trenutno nadmašuje Zapad u proizvodnji artiljerijskih projektila, što otvara pitanje kako NATO može da odvrati potencijalnog protivnika koji ima više vatrene moći na bojnom polju, potpomognute flotama izviđačkih dronova koje ih navode na ciljeve.

Jedan od ozbiljnijih problema za Rusiju na početku sukoba blo je sporo reagovanje: od pronalaska cilja do otvaranja vatre proteklo bi previše vremena. U nekim slučajevima su za otvaranje vatre, poput artiljerijskih ili minobacačkih udara, bili potrebni čitavi sate, a za aktiviranje krstarećih raketa još više vremena.

Borsari je u svom izveštaju iz aprila naveo da su ruski udari često kasnili i do četiri sata, čineći ih neefikasnim protiv ukrajinskih jedinica koje bi se do tada već pomerile, tj. promenile položaje.

"Kada su u pitanju taktičke balističke rakete, to je bio uobičajen slučaj. Ponekad bi se na ruski odgovor čekalo i više sati".

Istraživači londonskog tink-tenka RUSI (Royal United Services Institute) su u novembru 2022. pisali da su ruske snage često promašivale ciljeve zbog internih prepreka u svom lancu komandovanja, uglavnom zato što su udari stizali prekasno, a ne zato što nisu ni pokušani.

Jedan od glavnih izazova bio je to što je ruski izviđačko-napadački sistem bio neefikasan, jer se oslanjao na zastarele satelite i mali broj dronova koji nisu mogli da prate tempo pokretanja napada.

Rusija je u ranim fazama invazije koristila dronove za osmatranje kao što su Orlan-10 i Forpost, o čemu svedoče otvoreni izvori poput Oryx, koji pokazuju da je nekoliko tih dronova uništeno već u proleće 2022. Međutim, broj ovih izviđačkih i nadzornih sredstava bio je premali da bi imali značajan efekat.

Odabir ciljeva je trpeo. Ponekad su ruske snage trošile taktičke rakete na male grupe ukrajinske pešadije, dok su velike vazdušne baze gađane sa svega nekoliko krstarećih raketa.

Još jedan problem bio je zastareli i ukočen sistem komandovanja i kontrole, koji je zadržao hijerarhijsku strukturu sovjetskog modela. Čak i kada bi prikupljena obaveštajna informacija bila korisna, jedinice na terenu morale su da čekaju odobrenje za napad kroz više nivoa komandne strukture.

Zbrka je taj proces dodatno usporavala. Mnogi ruski vojnici i oficiri često nisu znali tačno koja je njihova odgovornost, a problem su pogoršavali tehnički i komunikacioni nedostaci.

Na primer, u ranoj fazi rata mnoge ruske jedinice nisu imale "Strelec" laptop računare, koji omogućavaju precizno navođenje na ukrajinske ciljeve. Istraživači RUSI su u maju 2023. pisali da taj softver objedinjavanjem podataka sa dronova i izviđača prikazuje komandantima ciljeve na interaktivnoj mapi u realnom vremenu.

Ipak, ruske jedinice koje su imale te računare, prema rečima istraživača, često su ih ostavljale u prtljagu ili nisu znale kako da ih upotrebe.

Kako je Rusija popravila svoj lanac uništenja

Danas, Rusija koristi širok spektar taktičkih dronova za pronalaženje ciljeva u Ukrajini, preplavljujući vazdušni prostor stotinama osmatračkih sistema na različitim visinama i dubinama. Ponekad ove platforme za izviđanje, osmatranje i nadzor (ISR) mogu zajedno pružiti ruskim komandantima različite vizuelne uglove istog cilja.

Kako je Kremlj povećavao proizvodnju dronova, ono što je na početku invazije bila retkost, postalo je oslonac ruske izviđačke moći. Državna novinska agencija TASS je 2023. godine izvestila da je Rusija povećala snabdevanje dronovima Orlan više od 50 puta.

Nedovoljna ukrajinska PVO takođe je omogućila Rusiji veću slobodu kretanja sa većim izviđačkim dronovima, omogućivši im prikupljanje obaveštajnih podataka o ukrajinskim operacijama u pozadini i izvođenje preciznih udara nalik HIMARS udarima, koji su ranije zadavali velike gubitke ruskim snagama.

Sa boljim pregledom bojišta zahvaljujući dronovima, Rusija sve češće koristi balističke rakete kratkog dometa poput Iskander-M i razorne klizeće bombe za precizne udare na ciljeve visoke vrednosti u ukrajinskoj pozadini.

Privremeni nedostatak artiljerijske municije 2023. godine primorao je Rusiju da pređe sa taktike masovnog bombardovanja, svoje osnovne metode, na precizne udare. Osim toga, komandna struktura Rusije se razvila od ranih dana rata.

Istraživači sa RUSI, Džek Vatling i Nik Rejnolds, napisali su u svom izveštaju o ruskoj taktici na bojnom polju 2023. godine da je "ruska artiljerija počela značajno da usavršava sistem Izviđačko-udarne integracije" nakon što su posmatrali kako Ukrajinci razaraju njihova skladišta municije i komandna mesta HIMARS udarima.

"To je rezultiralo mnogo bližom integracijom više UAV (bespilotnih letelica) koje direktno podržavaju komandante ovlašćene za otvaranje vatre", naveli su, dodajući da je "ruska artiljerija takođe poboljšala sposobnost da puca iz više pozicija i da brzo menja položaj".

Rusija je takođe počela efikasnije da koristi "Streletc" sistem, čime je postignuta veća koherentnost u borbi.

Druge tehnologije su takođe imale ulogu. Poput Ukrajinaca, ruske trupe su uvele civilnu tehnologiju u vojne operacije, poput pametnih telefona i satelitskih komunikacionih terminala. Taj pristup je omogućio veću povezanost nižih jedinica i omogućio im da objedine obaveštajne podatke i komandu za udare u jedinstven sistem.

Na primer, u oktobru su ruske trupe masovno koristile aplikaciju za razmenu poruka iz sveta video igara, "Discord", kako bi u realnom vremenu razmenjivale informacije o bojištu i koordinisale udare.

Iako su ti sistemi lakši za upotrebu, imaju i ozbiljne mane. Na primer, upotreba pametnih telefona na ratištu dovela je do napada na pozicije korisnika, curenja obaveštajnih podataka i drugih problema. Vojni lideri i u Rusiji i u SAD upozoravaju na takvo ponašanje.

NATO mora da obrati pažnju

Borsari je rekao da unapređeni i brži ruski lanac uništenja znači da zapadne snage, koje se pripremaju za potencijalni sukob velikih sila, treba još više da se fokusiraju na obuku vojnika za borbu u pokretu, u malim formacijama, kako bi smanjile izloženost udarima.

"Od početka ruske invazije u NATO se mnogo više naglašava potreba za raspršenim i razuđenim snagama", rekao je on.

Razuđenost trupa se sve više prepoznaje kao nužnost na savremenom bojištu. To je jedan od glavnih razloga zašto se na Zapadu izvode vežbe kao što su operacije borbenih aviona koji kao piste koriste autoputeve, ali ima još mnogo posla.

Sem Kreni-Evans, direktor britanske konsultantske firme "Calibre Defence", napisao je u januaru za Centar za istorijsku analizu i istraživanje sukoba (CHACR) da NATO treba da očekuje iskusniju Rusiju, spremnu da se bori precizno.

"Ovo je važno za britansku vojsku i njene saveznike", napisao je, "jer dostupni dokazi ukazuju da se Rusija udaljila od sovjetskih korena koji su oblikovali njenu doktrinu protivbaterske borbe, i prešla na pristup koji je precizan, smrtonosan i primenljiv u širokim razmerama".

Borsari je rekao da je jedna od neposrednih akcija koje SAD i Evropa mogu da preduzmu ciljanje ruskih kapaciteta za proizvodnju visokotehnoloških dronova i preciznog naoružanja, koji često zavise od delova iz inostranstva.

"Zapadne sankcije su na neki način usporile nabavku komponenti za tu proizvodnju. To bi moglo uticati na sposobnost Rusije da raspoređuje snage u velikim razmerama i da to održava dugoročno", rekao je on.

(Telegraf.rs)