Dete (4) bolesno od raka proterano iz Amerike, iako je njihov državljanin

Tri deteta, državljani Sjedinjenih Američkih Država, deportovana su prošle nedelje u Honduras zajedno sa svojim majkama, uključujući i četvorogodišnjaka koji je bio na lečenju od metastatskog raka, saopštili su advokati porodica i organizacije za zaštitu građanskih prava i prava imigranata.

U jednom slučaju, majka je deportovana sa svojim dvogodišnjim detetom, dok je u drugom slučaju druga majka deportovana sa svojom decom starom četiri i sedam godina, saopštili su Američka unija za građanske slobode (ACLU) i Nacionalni imigracioni projekat.

Preporučujemo

Žene su pritvorene kada su došle na rutinske sastanke sa zvaničnicima u Luizijani u okviru Programa intenzivnog nadzora i pojavljivanja (ISAP), prema rečima njihovih advokata i sudskih dokumenata.

Advokati porodica tvrde da njihova deportacija ukazuje na ozbiljnu zabrinutost zbog kršenja prava na pravično suđenje u okviru Trampove politike pooštravanja imigracije.

"U stvarnom vremenu gledamo kako se pravo na pravično suđenje urušava. To je duboko zabrinjavajuće, a ovi slučajevi to jasno ilustruju“, rekla je Grejsi Vilis, advokatkinja i koordinatorka za reagovanje na racije u Nacionalnom imigracionom projektu, koja zastupa dvogodišnje dete preko porodične prijateljice koja je pokrenula tužbu.

CNN je ranije izveštavao o slučaju dvogodišnje devojčice, identifikovane u sudskim dokumentima kao V.M.L., koja je u utorak uhapšena zajedno sa majkom i jedanaestogodišnjom sestrom dok su bile na rutinskom sastanku, prema hitnoj peticiji podnetoj saveznom sudu.

Sudija je naveo da je majka bila bez dokumenata, ali je zakazao ročište za 16. maj povodom slučaja deteta, istakavši da je "nezakonito i neustavno deportovati, zadržavati radi deportacije ili preporučivati deportaciju američkog državljanina“, pozivajući se na slučaj iz 2012.

Sličan scenario desio se i u drugom slučaju - majka je pritvorena u četvrtak nakon što je sa decom došla na ISAP sastanak u Sen Rouzu, predgrađu Nju Orleansa, prema rečima njene advokatice Erin Hebert. Majka, koja više od decenije živi u južnoj Luizijani, ali bez legalnog statusa, bila je zamoljena da na sastanak dovede decu i da ponese njihove pasoše.

Međutim, kada su stigli, Hebert nisu dozvolili da prisustvuje sastanku. Nakon 20-30 minuta obaveštena je da je porodica pritvorena, ali joj zvaničnici nisu rekli gde su ih odveli.

Kasnije je, nakon razgovora sa klijentkinjom, saznala da su ih na sastanku čekala dva ICE službenika.

Hebert je zatim otišla u regionalnu kancelariju ICE-a u Nju Orleansu, gde je podnela zahtev za odlaganje deportacije, koji je unapred pripremila. Tokom dana je više puta pokušavala da sazna gde im je klijentkinja, ali nije dobila odgovor.

Porodica je rano u petak ujutru ukrcana na avion i deportovana u Honduras.

"Moji klijenti su deportovani u roku od 24 sata od pritvaranja, bez ikakvog kontakta sa mnom", rekla je Hebert.

Sporna tvrdnja vlasti o rukom pisanom pismu

Prema rečima Vilis, obe žene su dobile rešenja o deportaciji, koja su doneta u njihovom odsustvu, što znači da su propustile jedno ročište, nakon čega je sudija izdao nalog za deportaciju.

"Nešto ih je sprečilo da prisustvuju samo jednom sudskom ročištu, i zbog toga je izdat nalog za deportaciju,“ rekla je Vilis.

U sudskim podnescima, vlasti tvrde da je majka dvogodišnje devojčice tražila da povede svoje dete sa sobom u Honduras, pozivajući se na navodno rukom napisanu belešku na španskom jeziku. Trampov "granični car" Tom Homan i državni sekretar Marko Rubio ponovili su tu tvrdnju u nedeljnim intervjuima.

"Ako je neko ilegalno u ovoj zemlji, ta osoba biva deportovana. Ako ta osoba ima dvogodišnje dete i kaže: ‘Želim da povedem svoje dete sa sobom’, onda imate dve opcije - možete reći, da, naravno. Možete povesti svoje dete, bez obzira da li je ono građanin ili ne, jer je to vaše dete, ili možete reći, da, možete otići, ali vaše dete mora ostati", rekao je Rubio.

Međutim, Vilis odbacuje tvrdnje da je majka V.M.L. želela da povede dete. Ona navodi da beleška "nije iskaz želje".

Vilis tvrdi da nijedna od majki nije imala izbor i da su obe želele da njihova deca ostanu u Sjedinjenim Državama. Na primer, četvorogodišnjak je i dalje bio na lečenju od raka. Takođe, obe žene imaju porodicu u SAD.

"Ovo su majke, trudne žene, deca", rekla je Alanah Odoms, izvršna direktorka ACLU-a Luizijane za CNN.

"To su ljudi sa terminalnim ili ozbiljnim medicinskim stanjima, koji su bili zakoniti stanovnici pod nadzorom, redovno prijavljivani ICE-u. Ako ICE može da uradi ovako nešto ovim majkama i deci, ako može da se desi studentima na univerzitetima… onda nijedan od nas nije siguran od ovakvog bezakonja,“ rekla je Odoms.

(Telegraf.rs)