Putin nadmudrio čitav niz američkih predsednika, a Tramp je tek poslednji na toj listi: Ovo mu je taktika

Američki predsednik Donald Tramp otkriva ovih dana da dopreti do ruskog predsednika Vladimira Putina nije tako lako kao što je možda mislio. Ali on je samo najnoviji američki lider koji nije uspeo da pridobije Rusiju i njenog dugogodišnjeg predsednika.

Pokušaji Trampove administracije da postigne sporazum o prekidu vatre u Ukrajini uglavnom su zastali, uprkos naletu diplomatskih aktivnosti, navodi CNN u analizi koju prenosimo.

Od kada se vratio u Belu kuću, Tramp je imao bar dva duga telefonska razgovora sa Putinom i više puta je slao svog izaslanika Stiva Vitkofa da se lično sastane s ruskim liderom u Moskvi, a poslednja poseta bila je u petak.

Nije iznenađenje za mnoge poznavaoce Kremlja što nijedan od tih susreta nije doveo do sporazuma. Ne samo da se Vitkof vratio praznih ruku, već je i ponovio nekoliko ključnih stavova Kremlja.

Najnoviji američki predlog uključuje priznanje ruske kontrole nad Krimom, što je dugo bila crvena linija za Ukrajinu i njene evropske saveznike, rekli su zvaničnici upoznati sa detaljima.

"Rekla bih da pregovori idu veoma dobro, iz Putinove perspektive", izjavila je za Angela Stent, stručnjak za spoljnu politiku i bivši obaveštajni zvaničnik za Rusiju i Evroaziju pri Nacionalnom obaveštajnom savetu SAD.

"On nema nameru da zaustavi rat, ali ono što želi, i što dobija, jeste obnova američko-ruskih diplomatskih odnosa".

Sličan stav ima i Džon Laf, šef spoljne politike u Centru za nove evroazijske strategije, tink tanku koje ima centrale u Londonu i Vašingtnu.

"Putin igra na kartu vremena jer veruje da je ono na njegovoj strani i da može da natera Ukrajinu u nepovoljniji položaj, i da ubedi Kijev i njegove evropske saveznike, uz pomoć Vašingtona, da ne postoji alternativa mirovnom sporazumu po ruskim uslovima".

Odugovlačenje, cenkanje oko svakog detalja ili odbijanje bez eksplicitnog "ne" je klasična ruska taktika koju su Putin i njegovi glavni pregovarači koristili u više navrata, kao što je bilo tokom pregovora o prekidu vatre u Siriji.

Nije jasno da li Trampova administracija to nije očekivala jer nema dovoljno stručnosti da bi predvidela takvo ponašanje, ili je jednostavno odlučila da učestvuje u igri.

Trampove izjave od kada se vratio na funkciju ukazuju na to da svet vidi na sličan način kao Putin, rekla je Stent, kao skup velikih sila kojima bi manje zemlje trebalo da se potčine.

"Tramp govori o takmičenju velikih sila (između Kine i SAD), da bi trebalo da može da preuzme Kanadu i Grenland, i Panamu, i iz Putinove perspektive, to je sasvim u redu. Setite se, on nije kritikovao Trampa ni zbog jedne od tih izjava", rekla je ona.

Na kraju, Tramp je jasno stavio do znanja da ga budućnost Ukrajine ne zanima previše, čak je sugerisao da bi Ukrajina "jednog dana mogla biti deo Rusije".

Dakle, ako Putin nastavi da razvlači proces, to bi moglo Trampu da pruži izlaz.

Putin i umetnost manipulacije

Laf kaže da je Putinova obuka u KGB oblikovala njegov pristup pregovorima.

"Putin je poznat po tome da je svoj posao u KGB opisivao kao ‘rad sa ljudima’. Obučavan je u umetnosti manipulacije sagovornicima. Poznat je po temeljnoj pripremi za pregovore i majstor je u detaljima", rekao je Laf, dodajući da je ruski lider poznat po tome da "brzo reaguje, i ume istovremeno da šarmira i zastrašuje".

Putin je ovu tehniku već koristio prema Trampu, prema rečima Kaline Žekove, vanredne profesorke na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL), specijalizovane za rusku spoljnu politiku.

Kada su se dvojica lidera sastala u Helsinkiju 2018. godine, Putin je tokom zajedničke konferencije za medije Trampu poklonio loptu sa Svetskog prvenstva u fudbalu 2018, rekavši: "Sad je lopta na vašem terenu", u kontekstu pokušaja poboljšanja zategnutih odnosa između SAD i Rusije.

"To je bio jasan primer Putinovog proračunatog pristupa ‘oko za oko’, koji diplomatiju vidi kao igru sa pobednicima i gubitnicima. Takođe je verovatno bio svestan da mu je sagovornik osoba sa krhkim egom, koja se lako impresionira teatralnim gestovima i poklonima", rekla je Žekova, dodajući da se samit naširoko smatrao Putinovom pobedom, jer Tramp nije želeo da osudi rusko mešanje u američke predsedničke izbore 2016. godine, protiveći se izveštajima američkih obaveštajnih službi i praktično stajući na stranu Kremlja.

Putin u svom diplomatskom arsenalu ima mnogo trikova. Voli da tera svoje sagovornike da čekaju, često se pojavljuje sa velikim zakašnjenjem ponekad i po nekoliko sati. Često stvara haotične situacije kako bi sebi otvorio više opcija i menja stavove kada mu to odgovara, što dodatno otežava pregovore s njim.

"Takođe je poznat po drugim načinima iskazivanja moći. Na primer, 2007. godine, Putin je dozvolio svom labradoru da priđe (nemačkoj kancelarki) Angeli Merkel tokom zajedničkog fotografisanja, iako su ruski zvaničnici bili unapred obavešteni da se ona plaši pasa", rekla je Žekova.

Vitkof, magnat iz sektora nekretnina bez prethodnog političkog ili diplomatskog iskustva, pokušava da postigne dogovor sa bivšim potpukovnikom KGB, koji je nadživeo pet američkih predsednika, osam britanskih premijera, tri kineska lidera i šest generalnih sekretara NATO i lično pregovarao sa mnogima od njih.

Stent je ukazala na to da je general Kit Kelog, zvanično Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu i Rusiju, uglavnom bio skrajnut u pregovorima sa Rusima, iako, kako je rekla, ima najviše relevantnog iskustva.

"Naravno, on je general, nije diplomata, ali barem ima neko iskustvo s Rusijom i promišljanjem o tim pitanjima ali, naravno, on se sada bavi isključivo Ukrajinom".

Nesklad u stručnosti ne odnosi se samo na Vitkofa, već i na ostatak američkog pregovaračkog tima. Umesto Keloga, Vitkofu su se na nekim putovanjima pridružili državni sekretar Marko Rubio i savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc. Obojica su iskusni političari, ali nemaju dokazan uspeh kada je reč o Rusiji.

S druge strane, rusku delegaciju činili su dugogodišnji ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, bivši ambasador u Vašingtonu Jurij Ušakov i Kiril Dmitrijev, šef ruskog državnog investicionog fonda, koji je studirao na Stenfordu i Harvardu. Sva trojica govore tečno engleski i iskusne su diplomate koje dobro znaju kako da pregovaraju s Amerikancima.

SAD i Tramp bi uskoro mogli da se povuku

Moskva možda namerno odugovlači u nadi da će Tramp izgubiti strpljenje i odustati od cilja da okonča rat. Znaci toga već se pojavljuju: Rubio je prošle nedelje rekao da bi se SAD mogle povući u roku od "nekoliko dana" ako ne bude znakova napretka.

CNN je takođe izvestio da Tramp postaje sve frustriraniji zbog nedostatka rezultata i da je privatno rekao savetnicima kako je posredovanje u dogovoru znatno teže nego što je očekivao.

"Trampova administracija žarko želi dogovor, ali nije spremna da plati visoku cenu za taj dogovor nema bezbednosnih garancija SAD, nema američkih vojnika na terenu i nisu voljni da značajno povećaju pomoć Ukrajini kako bi naterali Rusiju na ustupke", rekla je Dženifer Kavanah, direktorka vojne analize u organizaciji Defense Priorities, tink tanku koji se zalaže za umereniju spoljnu politiku SAD.

Dodala je da je za Trampa važnije da SAD izađu iz Ukrajine i stabilizuju odnose s Rusijom, nego da se postigne pravi mir.

Putin to zna. Serija velikih ruskih napada na Ukrajinu u poslednjih nekoliko nedelja, uključujući i napade na Kijev, ukazuje na uverenje Kremlja da je uticaj koji SAD imaju ili su spremne da upotrebe ograničen.

Tramp, naravno, nije prvi američki predsednik koji veruje da može da izgradi dobar odnos s Rusijom.

"Svaka američka administracija koje se sećam došla je s idejom da će napraviti ‘reset’, svi koriste tu reč, odnosa s Rusijom, da imaju priliku da okrenu novi list i počnu iznova. I svaki put su pogrešili", rekao je Sem Grin, direktor za demokratsku otpornost u Centru za analizu evropske politike.

Grin, koji je takođe profesor ruske politike na Kraljevskom koledžu u Londonu, rekao je da je ovaj niz neuspeha doveo do toga da Moskva "Sjedinjene Američke Države vidi kao suštinski nedosledne".

Neki bivši predsednici pokušavali su da izgrade lične odnose sa Putinom - Džordž Buš mlađi je, na primer, pozvao ruskog lidera na svoje imanje u Krofordu, u Teksasu, gde ga je vozio u Fordovom pikapu. Buš je kasnije napisao da je "pogledao čoveka u oči" i da je "uspeo da oseti njegovu dušu".

Ali iako je Putin u početku bio voljan da sarađuje sa Bušovom administracijom bio je prvi svetski lider koji je pozvao Buša nakon napada 11. septembra, njihov odnos se brzo pokvario.

"Mislim da je pravi razlog zbog kog je taj 'reset' propao bio taj što je Putin želeo da SAD tretiraju Rusiju kao ravnopravnog partnera i da priznaju da ona ima pravo na sferu uticaja u postsovjetskom prostoru. A to nije bilo nešto na šta je Bušova administracija bila spremna", rekla je Stent.

Druge američke administracije pokušale su drugačiji pristup, pokušavajući da Rusiji ponude više prilika za saradnju tako što su je uključivale u globalne institucije – kao što je bio slučaj sa prijemom u G7 1997. godine za vreme predsedništva Bila Klintona ili pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO) 2012. godine pod administracijom Baraka Obame.

"Ni to nije dalo rezultate, uglavnom zato što su obe strane, tokom vremena, potcenile dubinu strukturnih razlika između Zapada i pravca u kojem se Rusija kretala", rekao je Grin.

Odnosi SAD i Rusije donekle su se smirili tokom Obamine administracije ali pre svega zato što Putin u tom periodu zvanično nije bio na čelu države. Zbog ustavnih ograničenja mandata, povukao se 2008. godine i postao premijer. Vratio se na predsedničku funkciju 2012. godine i od tada je izmenio ustav.

Ključni problem je, kažu stručnjaci, što se SAD i Rusija jednostavno ne razumeju, sada ili u prošlim decenijama.

"Ne mislim da je većina američkih administracija zaista razumela dubinu ruskog pomeranja ne samo ka autoritarizmu, već ka brendu autoritarizma koji vidi postojanje zapadne moći i posebno jedinstvo transatlantskih odnosa kao duboku pretnju interesima Rusije", rekao je Grin.

Tomas Grem, ugledni saradnik Saveta za spoljne poslove, koji je bio viši direktor za Rusiju u osoblju Saveta za nacionalnu bezbednost od 2004. do 2007. godine, rekao je da je ključna greška američkih predsednika nakon raspada Sovjetskog Saveza bila razmišljanje da je moguće razviti široko strateško partnerstvo sa Rusijom.

"Tvrdim da, s obzirom na ruski interes, s obzirom na rusku istoriju i rusku tradiciju, to nikada nije bilo na planu. I zato smo bili skloni da preuveličavamo mogućnosti saradnje, a onda smo bili duboko razočarani kada je nismo dobili", rekao je n.

Grem, koji je služio kao specijalni pomoćnik Buša, rekao je da je jedini način da se krene napred da se razume kako će Rusija i SAD uvek imati kompleksan i takmičarski odnos.

""Važno je zapamtiti da postoje različiti načini rivalstva. Mogli bismo da imamo tip veoma dubokog suparničkog odnosa koji imamo u ovom trenutku, sa, rekao bih, neprihvatljivo visokim rizikom od vojne konfrontacije između Rusije i Sjedinjenih Država... Ili bismo mogli da imamo nešto što volim da zovem konkurentska koegzistencija, gde je konkurencija uglavnom u ekonomskom, komercijalnom, diplomatskom, kulturnom, ideološkom smislu", rekao je on.

Poenta je, kažu Grem i drugi, da Rusija neće nestati. Ona će nastaviti da postoji i da će imati interes za evropsku bezbednost, u Ukrajini i u takmičenju sa zapadnim svetom.

(Telegraf.rs)