Svi pričaju o dogovoru SAD i Rusije, Zelenski se koleba: Kakvu opasnost predstavlja priznanje aneksije Krima?

Sjedinjene Američke Države navodno su svojim evropskim saveznicima dostavile poverljiv dokument sa predlozima za prekid rata između Rusije i Ukrajine, a jedan od najkontroverznijih predloga navodno uključuje priznanje ruske kontrole nad ukrajinskim poluostrvom Krimom, koji je Moskva anektirala još 2014. godine.

Tu informaciju prvi su objavili Bloomberg, CNN, Washington Post i Wall Street Journal.

Preporučujemo

Prema tim izveštajima, Vašington je od Ukrajine očekivao odgovor do 23. aprila. Međutim, neposredno pre tog roka, planirani sastanak visokih diplomata u Londonu iznenada je preinačen u savetodavni sastanak, jer su predstavnici Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Ukrajine otkazali prisustvo. Ni američki državni sekretar Marko Rubio nije prisustvovao. Do tada američki predsednik Donald Tramp nije jasno ni potvrdio ni demantovao informacije o mogućem priznanju Krima kao ruskog teritorije, piše DW.

Ukrajinska reakcija – suzdržana, ali odlučna

Iako je pitanje Krima i ranije često bilo u medijima, ovoga puta zvanični Kijev nije odmah reagovao. Jedan od prvih koji se oglasio bio je predstavnik krimskih Tatara, Refat Čubarov, koji je za Radio Slobodna Evropa izjavio da Trampova administracija pokušava da testira ukrajinsko rukovodstvo porukama o mogućim teritorijalnim ustupcima, koje se predstavljaju kao neophodan korak za okončanje rata i postizanje trajnog mira.

Ubrzo nakon toga, oglasio se i kabinet ukrajinskog predsednika. Savetnik Serhij Leščenko izjavio je za ukrajinsku televiziju da Ukrajina nije vodila nikakve razgovore sa SAD-om o priznanju Krima kao dela Rusije, te da se sa takvom idejom ne slaže.

Foto: Tanjug/AP

Predsednik Volodimir Zelenski zatim je odlučno presekao spekulacije. U obraćanju novinarima 22. aprila uveče poručio je da Ukrajina nikada neće priznati rusku okupaciju Autonomne Republike Krim, jer bi to predstavljalo direktno kršenje ukrajinskog ustava. „Krim nije predmet rasprave“, rekao je i ponovio da poluostrvo pripada Ukrajini.

On je međutim danas promenio mišljenje.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je danas sugerisao da bi Ukrajina bila spremna da razgovara o teritorijalnim ustupcima kao delu mirovnih pregovora.

U razgovoru s novinarima u Kijevu izjavio je da bi Ukrajina bila spremna "da razgovara o teritorijalnim pitanjima, ali samo uz potpuno i bezuslovno primirje".

"Potpuno i bezuslovno primirje otvara mogućnost za razgovor o svemu", rekao je on, kako prenosi BBC.

"Ono što predsednik Tramp kaže je tačno i slažem se s njim da danas nemamo dovoljno oružja da povratimo kontrolu nad Krimskim poluostrvom", rekao je.

Tramp: "Izjava Zelenskog šteti mirovnim pregovorima“

Američki predsednik Donald Tramp vrlo brzo je reagovao. Na svojoj društvenoj mreži "Truth Social" 23. aprila napisao je da je izjava Zelenskog "veoma štetna za mirovne pregovore sa Rusijom", te ironično dodao: "Ako žele Krim, zašto se nisu borili za njega pre jedanaest godina, kada je bez ispaljenog metka predat Rusiji?"

S obzirom na složenost geopolitičke situacije, jasno je da će pitanje Krima ostati jedno od ključnih – i najosetljivijih – pitanja svih budućih mirovnih pregovora. Ukrajina, za sada, ne pokazuje nikakvu spremnost na kompromis kada je reč o ovom teritoriju.

Američki Institut za globalne pretnje i demokratiju Robert Lansing (RLI) u svojoj analizi navodi nekoliko rizika koje bi priznanje aneksije Krima imalo po međunarodni poredak. Prema toj analizi, to bi značilo „"emeljnu promenu američke spoljne politike i raskid sa višedecenijskim pravnim načelima u odbrani teritorijalnog integriteta".

Stručnjaci instituta ističu:

• Prvo, priznanje aneksije Krima predstavljalo bi strateški udarac međunarodnim normama. To bi potkopalo načelo teritorijalnog integriteta utvrđeno međunarodnim pravom i oslabilo pravni poredak uspostavljen nakon Drugog svetskog rata. Takođe bi ohrabrilo druge autoritarne države, poput Kine ili Turske, da se upuste u teritorijalni revizionizam.
•  Drugo, to bi dovelo do otuđenja među saveznicima unutar zapadnog bloka. Ukrajina bi takav potez doživela kao izdaju, a posebno bi ga članice NATO-a i EU-a iz istočne Evrope smatrale kapitulacijom pred ruskom agresijom.
• Treće, takav potez imao bi posledice i na američku unutrašnju politiku. Izazvao bi reakcije iz obe političke stranke i otvorio pitanje stvarnih motiva Donalda Trampa, posebno u svetlu spekulacija o njegovim dugogodišnjim vezama sa Moskvom.

RLI takođe upozorava da bi priznanje aneksije Krima ozbiljno narušilo kredibilitet američke podrške demokratiji i vladavini prava širom sveta – naročito u zemljama koje su podložne autoritarnom pritisku.

Foto: ZUMAPRESS.com / MEGA / The Mega Agency / Profimedia

"Izuzetno opasan presedan"

Ukrajinski politikolog Volodimir Fesenko deli to mišljenje. U razgovoru za DW rekao je da je Krim "crvena linija" i da je njegov gubitak "apsolutno neprihvatljiv za Ukrajinu".

Pravno priznanje aneksije Krima stvorilo bi "izuzetno opasan presedan". I to ne samo za Ukrajinu, već za ceo svet, ako se uzmu u obzir teritorijalne pretenzije Narodne Republike Kine prema Tajvanu i drugim regijama. Fesenko smatra da degradacija sastanka u Londonu pokazuje da su američki predlozi, o kojima su izveštavali mediji, faktički odbačeni i da se više neće sprovoditi.

Andraš Rac iz Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP) takođe ne očekuje brz diplomatski pomak.

"Nije iznenađenje što je ukrajinska strana odbila američki predlog", kaže on. Jer, to bi od Kijeva zahtevalo zvanično priznanje aneksije Krima, kao i faktičko odustajanje od teritorija koje trenutno kontroliše Rusija, navodi ovaj politikolog.

Nakon što je sastanak u Londonu očigledno propao, posmatrači sada spekulišu o tome koji će kurs Vašington zauzeti. Američki potpredsednik Džej Di Vens izjavio je 23. aprila da i Ukrajina i Rusija moraju odustati od dela teritorije koji svaka strana trenutno kontroliše.

SAD su, kako kaže, Rusiji i Ukrajini iznele "vrlo jasan predlog".

"Sada je vreme da kažu ‘da’, ili da se SAD povuku iz ovog procesa", upozorio je Vens.

(Telegraf.rs)