Putin ima plan šta će s Ukrajincima koji su ostali u okupiranim područjima? "Ako je to istina, ubiću se!"

Ovog proleća zabeležena je najviša stopa vojne regrutacije u Rusiji u poslednjih 14 godina. Krajem marta ruski predsednik Vladimir Putin izdao je dekret kojim se naređuje regrutacija 160.000 muškaraca uzrasta od 18 do 30 godina. Njihova jednogodišnja služba počela je 10. aprila, piše Deutsche Welle.

Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi da najnoviji ciklus mobilizacije, koji se sprovodi dva puta godišnje – u proleće i jesen – nema veze sa ratom protiv Ukrajine. Međutim, muškarci iz regiona Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona, koje je Rusija okupirala, takođe se pozivaju na službu.

Preporučujemo

Prema podacima Ukrajinske istočne grupe za ljudska prava (EHRG), najmanje 300 osoba sa okupiranih teritorija regrutovano je u rusku vojsku u jesen 2024. godine, uključujući oko 200 iz Zaporožja i Hersona, te 100 iz Luganska i Donjecka.

Malo izbora na okupiranim teritorijama

"Ako me prisilno mobilišu, ubiću se", kaže Oleksij (ime promenjeno). Ovaj 21-godišnjak živi u delu Zaporožja koji je okupirala Rusija, gde želi da ostane sa svojom porodicom. „Gde god da odem, morao bih iznova započinjati život", kaže on.

Iako sada ima ruski pasoš, do sada je uspeo da izbegne regrutaciju. Međutim, od prošle jeseni ruske okupacione vlasti zahtevaju od muškaraca da se prijave u vojsku, kaže on.

Bez ruskog identifikacionog dokumenta gotovo je nemoguće pronaći posao ili studirati na univerzitetu, objašnjava Oleksij. Iako nije čuo za slučajeve prisilne regrutacije, kaže da su se proruski nastrojeni muškarci dobrovoljno prijavljivali za službu u ruskoj vojsci i potpisivali ugovore.

Jedan drugi muškarac, 28-godišnji stanovnik okupiranog sela u Luganskoj oblasti, slično opisuje situaciju. On još nije prihvatio ruski pasoš i kaže da okupacione vlasti otežavaju život ljudima poput njega. Na primer, SIM kartice se ne mogu kupiti bez ruskog ID dokumenta, jer je telekomunikacioni sistem pod ruskom kontrolom, što potvrđuju i aktivisti za ljudska prava.

Pritisak da se ispuni plan mobilizacije

Oni koji se pridruže ruskoj vojsci najpre se šalju u Rusiju na obuku – obično u južne regione Rostov i Krasnodar, ali i u blizinu Sankt Peterburga ili Moskve. Neki se šalju i na ilegalno anektirani ukrajinski poluostrvo Krim.

Prema rečima Pavla Lisjanskog, ukrajinskog aktiviste za ljudska prava i šefa Instituta za strateška istraživanja i bezbednost, ruska vojska nije podigla svoje kasarne na okupiranim teritorijama iz bezbednosnih razloga.

"Nakon obuke, mnogi regruti se šalju na front nakon što potpišu ugovor s ruskom vojskom", kaže Lisjanski. „Ta odluka je ponekad dobrovoljna, ali često se donosi pod pritiskom, zbog nedostatka drugih opcija", kazao je on.

Samo retki izbegnu slanje na front, uglavnom uz pomoć veza ili mita, i bivaju raspoređeni blizu Moskve ili Sankt Peterburga. Prema Lisjanskom, samo je grupi od 15 muškaraca to uspelo prošle godine.

Razlog tome je što je ruska vojska pod pritiskom da ispuni svoj mobilizacioni plan. „Pokušavaju da nadomeste nedostatak redovnih vojnika muškarcima koji su već služili vojni rok“, kaže on.

Sumnjive okolnosti

Jedan takav slučaj opisan je na jednom Telegram kanalu i fokusira se na mobilizaciju u takozvanoj „Narodnoj Republici Donjeck".

Tako je jedan muškarac iz okupiranog dela Donjecka poslat u Krasnodarsku oblast na vojnu službu i rečeno mu je da će nakon obuke biti upućen na front.

"Komandiri su mu rekli da je sve već potpisano u njegovo ime", izjavio je za DW autor kanala na Telegramu Mihail (ime promenjeno). Muškarac se obratio ruskom Vojnom tužilaštvu za pomoć, ali njegova sudbina je nepoznata, kaže Mihail.

Oni koji su prihvatili rusko državljanstvo i imaju više od 18 godina nisu jedini koji podležu obaveznoj vojnoj službi. Na služenje vojske obavezni su i svi koji su završili vojni rok u takozvanim "Narodnim Republikama Donjeck i Lugansk" pre februara 2022. (pre početka ruske invazije na Ukrajinu).

Prema rečima Mihaila, to uključuje i bivše pripadnike separatističkih "narodnih milicija", odnosno paravojnih formacija koje su delovale od 2014. do 2022. godine, a koji se sada šalju u Rusiju na vojnu službu. Osim toga, muškarci regrutne dobi iz tih područja pozivaju se u vojne kancelarije radi registracije za vojnu službu.

"Ali ne mogu reći u kom je to obimu", kaže Mihail.

Kazne za prigovor savesti

"Praktično je nemoguće odbiti služenje u ruskoj vojsci", kaže Olha Skripnik, direktorka Krimske grupe za ljudska prava.

Rusija je počela nelegalno regrutovati muškarce 2015. godine, prvo na anektiranom Krimu, a zatim i na drugim okupiranim delovima Ukrajine, kaže ona.

"Pre invazije Rusije u februaru 2022, oko 6.000 ljudi sa Krima bilo je regrutovano svake godine, od ruske aneksije ovog poluostrva 2014. godine. Trenutno nemamo tačne podatke, ali brojke su verovatno povećane", dodaje Skripnik.

Odbijanje vojne službe u Rusiji može rezultirati zatvorskom kaznom do dve godine. Prema navodima organizacija za ljudska prava, samo na Krimu je pokrenuto najmanje 583 krivična postupka.

Međutim, prema pisanju ruskog onlajn magazina Verstka, koji je kritički nastrojen prema Kremlju, niko od optuženih nije dobio zatvorsku kaznu u prvoj polovini 2024. godine: trojica su dobila uslovne kazne, dok su ostali kažnjeni novčano.

(Telegraf.rs)