Postoji način da Putin dođe na sahranu pape Franje, a da ga ne uhapse: Ovom lideru je to ranije pošlo za rukom

Svet još uvek oplakuje odlazak "narodnog Pape", koji je tokom svoga dvanaestogodišnjeg pontifikata dirnuo mnoge - vernike koliko i nevernike - a zvaničnici Vatikana već počinju pripreme za pokop Svetog Oca.

Sahrana pape Franje održaće se u subotu 26. aprila 2025. godine u 10 sati.

Hodogram ispraćaja poglavara Katoličke crkve definisan je viševekovnim presedanima i običajima, iako se ovaj "narodni Papa" i u smrti potrudio da odstupi od dosadašnjih tradicija kako bi svoj ispraćaj učinio jednostavnijim i skromnijim.

Za početak, njegovo telo je položeno u drveni kovčeg sa cinkom u kapelici Doma svete Marte, gde je bilo Franjino boravište tokom celog pontifikata. Za razliku od prethodnika koji su sahranjeni u katakombama vatikanske bazilike Svetog Petra, papa Franja je lično zatražio da bude sahranjen u impozantnoj bazilici Santa Maria Mađore, u jednostavnoj i skromnoj grobnici na kojoj je želeo da piše samo jedna jedina reč - Franciscus.

Bazilika Santa Maria Mađore, u kojoj je papa Franja izrazio izričitu želju da bude sahranjen, jedna je od četiri velike (papske) bazilike u Rimu i najvažnija je crkva posvećena Devici Mariji. Simbolika je jasna svima dobro upućenima u činjenicu da se upravo njoj, Devici, argentinski Papa volio da se moli i traži je za milost.

Sveta Stolica je u utorak objavila i prve snimke pape Franje u otvorenom kovčegu, okruženog dvojicom švajcarskih gardista. Nosi belu mitru i crvenu liturgijsku odoru, a u sklopljenim rukama mu je brojanica.

Foto: Tanjug/AP

Veliki broj lidera potvrdio dolazak na sahranu pape Franje

Opelo Svetog Oca održaće se na otvorenom, baš kao što je to bio slučaj i s njegovim prethodnikom Ivanom Pavlom II. Osim desetine hiljada vernika, koji će imati priliku da odaju poslednju počast svome preminulom Papi, pogrebu će prisustvovati i lideri većine svetskih zemalja, a misu na Trgu svetog Petra vodiće dekan kardinalskog zbora Đovani Batista.

Američki predsednik Donald Trump i njegova supruga Melanija već su potvrdili dolazak, baš kao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i prva dama Olena.

Iz Kremlja su poručili da njihov predsednik Vladimir Putin nema planove da prisustvovuje sahrani pape Franje, iako će Moskva "poslati nekog izaslanika". Koga, još nije potpuno jasno.

Međutim, na umu treba imati činjenicu da postoji logistička prepreka Putinovoj prisutnosti na sahrani zato što je Italija potpisnica Rimskog statuta, te bi (teoretski) trebalo da ga izruči Haaškom sudu zbog zločina protiv čovečnosti za koje ga taj Sud tereti.

Interesantno, presedan postoji, i to s bivšim liderom Zimbabvea Robertom Mugabeom koji je nekoliko puta posetio Vatikan (poslednji put u aprilu 2014. kada je prisustvovao kanonizaciji pape Ivana XXIII.), iako se teretio za kršenje ljudskih prava. Naime, prema Lateranskim ugovorima iz 1929. godine Italija omogućava nesmetan prolaz posetiocima koji zvanično putuju u Svetu Stolicu.

Iako smrt pape Franje, zbog njegovih poodmaklih godina i vidno narušenog zdravstvenog stanja, sama po sebi nije trebalo da bude toliko šokantna, njegovi brojni simpatizeri su se nadali da je papino pojavljivanje na Uskrs bio znak njegove borbenosti i procesa ozdravljenja.

Uprkos tome što su italijanski lekari, koji su papu nedeljama lečili od posledica obostrane upale pluća, strogo propisali mirovanje, malo ko je mogao da zamisli da će aktivni poglavar Katoličke crkve, poznat po kontaktu koji je njegovao s običnim ljudima, to i poslušati.

Dobro upućeni izvori iz Vatikana još su tada rekli kako je Papa jasno dao do znanja da najkasnije do Uskrsa želi da bude među ljudima, uprkos tome što ga je lekarski konzilijum upozoravao da zdravstvene probleme neće moći tako brzo da reši.

Prema zvaničnim nalazima obdukcije, papa je preminuo od posledica moždanog i srčanog udara.

(Telegraf.rs)