Argentina žali za papom: Kardinal Bregoljo je 2013. poslednji put video Buenos Ajres

Kada je sada već davne 2013. tadašnji nadbuskup Buenos Ajresa Kardinal Horhe Mario Bergoljo, napustio glavni grad Argentine kako bi učestvovao u konklavi za izbor naslednika pape Benedikta XVI, nije znao da će to biti poslednji put da vidi svoj rodni grad.

Činjenica da papa Franja nikada nije posetio svoju domovinu nakon što je postao poglavar Rimokatoličke crkve ostavila je mnoge Argentince sa velikom tugom u srcu, prenosi BBC.

Govoreći u ponedeljak, nadbiskup Buenos Ajresa Horhe Injasio Garsija Kuerva rekao je da je njegova parohija osećala da su "siročad oca koji je duboko voleo svoju zemlju, ali je morao da nauči kako da postane otac celog sveta".

Takođe je dodao da je Franjino papinstvo "nešto što nas je, kao Argentince, koštalo", jer je "Bergoljo otišao da bi postao Franja".

Njegov izbor za papu bio je iznenađenje za mnoge, pa i za samog Bergolja. Imao je 76 godina u trenutku izbora, godinu dana više od uobičajene starosne granice kada biskupi i kardinali podnose ostavku pa se, prema mišljenju analitičara, nije smatrao ozbiljnim kandidatom za novog papu.

"Kada je napustio Buenos Ajres i otišao na konklavu, delovao je pomalo tužno. Spremao se za penzionisanje u domu za sveštenike u naselju Flores", kaže Gijermo Marko, sveštenik iz nadbiskupije Buenos Ajresa.

Međutim, Kardinal Bergoljo je ubrzo započeo papinstvo koje će trajati 12 godina. Njegova smrt je posebno duboko pogodila njegovu domovinu, gde je proglašena sedmodnevna nacionalna žalost, jer je Argentina izgubila čoveka koga su mnogi smatrali jednostavnim i skromnim, uprkos tome što je obavljao jednu od najmoćnijih funkcija na svetu.

Te osobine je pohvalila i sestra Elenir Ramazol, tokom bdenja u katedrali u Buenos Ajresu:

"To što se nije vratio u svoju domovinu bio je znak potpune posvećenosti Crkvi u celini, a ne samo svom narodu i svojoj zemlji".

Gustavo Vera, koji je razmenio stotine pisama sa papom Franjom i koji je s njim bio prijatelj još dok je bio nadbiskup, potvrdio je da je papa uvek pokazivao interesovanje za dešavanja u Argentini.

"Nekad je komentarisao fudbal, nekad tango, nekad kulturna dešavanja“, rekao je Vera, lider argentinske organizacije La Alameda, koja se bori protiv trgovine ljudima i ropstva. Dodao je da je Franja pratio argentinske vesti "u detalje".

Tokom svog pontifikata, papa Franja je posetio četiri od pet zemalja koje se graniče s Argentinom ali nikada nije došao u svoju domovinu, iako je nastavio da pažljivo prati sve što se tamo dešava.

Papa Franja i pad podrške među Argentincima

Bio je voljen od strane mnogih koji ga sada oplakuju, ali ga se drugi sećaju kao kontroverzne ličnosti. Početni ponos koji je većina Argentinaca osetila kada je objavljeno da će njihov sunarodnik postati prvi latinoamerički papa, s godinama je kod nekih prerastao u razočaranje.

Prema istraživanju Pew Research Centra, procenat ljudi koji su imali pozitivno mišljenje o papi opao je sa 91 odsto u 2013. na 64 odsto u 2024. godini. Od šest latinoameričkih zemalja obuhvaćenih istraživanjem, najveći pad pozitivnih stavova zabeležen je upravo u Argentini.

Konzervativci u Argentini optuživali su papu da podriva tradiciju i istorijske vrednosti, dok su reformisti očekivali dublje i konkretnije promene.

Kritičari su takođe smatrali da nije učinio dovoljno da se suprotstavi vojnoj diktaturi iz 1970-ih i 1980-ih, niti da osudi saučesništvo pojedinih crkvenih zvaničnika tokom tog perioda. Na svako pitanje o mogućoj poseti Argentini, papa Franja je davao neodređene odgovore:

"Voleo bih da idem. To je moj narod, ali još nije planirano. Treba prvo neke stvari razjasniti", rekao je poslednji put kada je o tome javno govorio, u septembru 2024.

Neki Argentinci nisu mogli da razumeju njegovu uzdržanost. U poslednjih nekoliko godina, njegovo odsustvo se posebno osećalo kako je Argentina prolazila kroz duboku ekonomsku krizu, sa godišnjom inflacijom koja je dostigla skoro 300 odsto, kao i oštrim rastom siromaštva.

Gustavo Vera sugeriše da je papa Franja planirao da poseti Argentinu, ali to nije učinio jer nije želeo da njegova poseta bude politički zloupotrebljena.

"Uvek je govorio da će otići u Argentinu kada bude osećao da može da bude instrument za nacionalno jedinstvo, da pomogne da se prevaziđu podele i da ponovo ujedini Argentince", rekao je Vera.

Ta "podela" se odnosi na duboki i višedecenijski raskol u argentinskoj politici i društvu između pristalica i protivnika populističkog pokreta Peronizam, koji je utemeljio bivši predsednik Huan Peron 1940-ih godina.

U zemlji je široko rasprostranjeno uverenje da je papa Franja peronista nešto što je on sam demantovao u knjizi objavljenoj 2023. godine, ali je dodao:

"Čak i da imamo peronističku predstavu o politici šta bi bilo loše u tome?".

Kardinal Bregoljo i odnos sa predsednikom Argentine

Taj komentar su odmah iskoristili konzervativni protivnici, optužujući ga da je previše naklonjen temama socijalne pravde i levici.

Pre nego što je stupio na funkciju, Havijer Milej, sadašnji predsednik Argentine, poznat po tome što demonizuje levicu, nazvao je papu Franju "utelovljenjem zla na Zemlji", iako je ublažio svoj ton nakon što je došao na vlast.

Njih dvojica su imali srdačan susret u Vatikanu, a predsednik Milej je zvanično pozvao papu da poseti Argentinu. Nakon papine smrti, Milej je rekao da je duboko pogođen njegovim gubitkom, i pohvalio je papinu dobrotu i mudrost.

Neki Argentinci su optuživali papu Franju da je bio previše blizak s Kristinom Fernandes de Kiršner, političarkom levice koja je bila predsednica Argentine od 2007. do 2015. Međutim, prema rečima Gustava Vere, papa se sastajao s ljudima iz celokupnog političkog i društvenog spektra Argentine.

Vera, koji je bio Franjin blizak prijatelj, dodao je i da je, iako su se kritike o papi često pojavljivale u medijima i urbanim sredinama, u drugim delovima zemlje bio veoma voljen. Iako je održavao vezu sa Argentinom, Vera kaže da papa Franja više nije osećao da pripada samo jednoj zemlji.

"Argentinci veruju da je bio Argentinac, ali u stvarnosti, on je bio građanin sveta", rekao je Vera.

Slično mišljenje deli i Alehandra Kastro, socijalna radnica koja se nalazila među ožalošćenima ispred katedrale u Buenos Ajresu.

"Argentina je uvek bila u njegovim molitvama. Na ovaj ili onaj način, uvek je bio prisutan, i mislim da to pokazuje da je Argentina uvek bila prisutna u njegovom srcu", kaže ona.

Ipak, Vera priznaje da ne dele svi Argentinci isto mišljenje, i predlaže da umesto da krive Franju, treba da se zapitaju:

"Šta smo to mi, Argentinci, radili da nismo zaslužili papinu posetu?".

(Telegraf.rs)