Kina šalje vojnike u Ukrajinu kako bi se pripremila za invaziju na Tajvan: Situacija je vrlo ozbiljna

Jedan bivši zvaničnik zapadnih obaveštajnih službi rekao je za Rojters da se oko 200 kineskih vojnika bori na strani Rusije u Ukrajini. Dva aktuelna američka zvaničnika, koji su govorili anonimno, potvrdili su da ih ima više od stotinu.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski naveo je broj od 155. Njegove snage su nedavno zarobile dvojicu kineskih vojnika, navodi portal The Hill.

Preporučujemo

Rojters izveštava da američka vlada veruje da su ti vojnici plaćenici i da očigledno nema direktne veze s kineskom vladom. Bez obzira na to da li je ta procena tačna, zvanični Vašington i druge vlade bi trebalo da nametnu ozbiljne posledice Kini zbog toga što dozvoljava svojim državljanima da učestvuju u ratu protiv Ukrajine.

U osnovi, kineski režim ipak šalje vojnike u tu istočnoevropsku zemlju. Rojters navodi da su kineski vojni oficiri, uz odobrenje Pekinga, obilazili ruske linije fronta kako bi proučili taktike i izvukli pouke iz rata. Bivši zapadni obaveštajac je za Rojters rekao da su ti oficiri "apsolutno tamo uz odobrenje".

"Komunistička partija žudi za neposrednim iskustvom sa bojišta u Ukrajini kako bi unapredila Narodnooslobodilačku vojsku Kine za buduće ratove", rekao je Ričard Fišer iz Centra za međunarodnu procenu i strategiju, sa sedištem u oblasti Vašingtona, krajem prošle nedelje.

"Za kinesku vojsku, ukrajinsko bojište predstavlja najsuroviji i najdinamičniji razvoj revolucionarne borbe između bespilotnih sistema i elektronskih protivmera protiv njih".

"Ako kineska vojska uspe da shvati i nadogradi lekcije iz ukrajinskog rata, može drastično povećati šanse za brzu, munjevitu pobedu u Tajvanu", dodaje Fišer.

Takođe je verovatno da kineski oficiri ne samo da posmatraju, već i daju savete svojim ruskim kolegama. Kina, uostalom, podržava ruski ratni napor od samog početka.

Gotovo sigurno je da je Peking dao zeleno svetlo za invaziju, što potvrđuje i zajednička izjava u 5.300 reči koju su potpisali Si Đinping i Vladimir Putin u Pekingu 4. februara 2022, svega 20 dana pre početka napada. Putin je možda planirao raniju invaziju, ali je očigledno ispoštovao kinesku želju i sačekao kraj Zimskih olimpijskih igara u Pekingu.

Tokom rata, Kina je gotovo u potpunosti podržavala Putina. Na primer, Peking je kupovao rusku naftu uprkos sankcijama Ujedinjenog Kraljevstva, SAD i Evropske unije, otvorio je svoj finansijski sistem za ruske institucije pod sankcijama, pružao vojnu obaveštajnu, diplomatsku i propagandnu podršku, kao i prodao robu dvostruke namene, a prema nekim izvorima, i oružje.

S obzirom na podršku Pekinga i Moskvi i Pjongjangu, malo je verovatno da bi Severna Koreja mogla da se uključi u rat na strani Rusije bez kineskog odobrenja. Kada je reč o plaćenicima, verovatno je da je Peking bio i obavešten i dao odobrenje za njihovo učešće u ratu.

"Malo je verovatno da bi tim vojnicima bilo dozvoljeno da putuju u Rusiju bez potpunog pristanka režima Sija Đinpinga", rekao je Čarls Barton iz tink-tenka Sinopsis.

"Si vodi gotovo totalitarnu državu nadzora i posebno prati kontakte kineskih državljana sa bliskim partnerima poput Rusije", dodao je Barton, bivši kanadski diplomata koji je služio u Pekingu. "Stotine kineskih muškaraca vojnih godina koji napuštaju zemlju da bi učestvovali u stranom ratu je nešto što Peking zasigurno zna".

Na primer, gotovo je sigurno da agenti Ministarstva državne bezbednosti prate zahteve za vize za Rusiju.

Prisustvo kineskih vojnika u Ukrajini podseća na tzv. "Kineske narodne dobrovoljce" koji su 1950. godine otišli da se bore protiv trupa Ujedinjenih nacija u Korejskom ratu.

Da li će Kina i Rusija slati vojsku na Tajvan?

"Slanje male početne grupe da se pridruži Rusima odgovara strategiji Komunističke partije Kine: prvo stvoriti uslove za verodostojno poricanje, a zatim obezbediti privid legitimnosti za postepeno povećanje prisustva na frontu. To će gotovo sigurno biti praćeno i postepenim uvođenjem sofisticiranog kineskog ofanzivnog naoružanja", kaže Barton.

On izražava i zabrinutost da Rusija, zbog zavisnosti od kineske pomoći u Ukrajini, možda neće moći da odbije kada Kina zatraži da joj Moskva pošalje snage u slučaju invazije na Tajvan ili neku drugu susednu zemlju.

Kineska i ruska vojska redovno održavaju zajedničke vojne vežbe u Istočnoj Aziji, tako da bi Pentagon, prema Bartonu, trebalo da pretpostavi da će Kina, Rusija i Severna Koreja zajedno učestvovati u sledećem velikom ratu.

Zato Kina verovatno vidi veliku prednost u tome da njeni vojnici, čak i ako su samo plaćenici, ratuju u Ukrajini.

SAD i druge zemlje gotovo da nisu uvele nikakve posledice Kini zbog njene sveobuhvatne podrške ruskom ratu. Ne treba da čudi, stoga, što Peking sada veruje da može nekažnjeno da šalje svoje vojnike da se bore u Evropi.

Autor teksta je Gordon G. čang je autor knjiga "Crveni plan: Projekat Kine da uništi Ameriku" i "Nadolazeći kolaps Kine".

(Telegraf.rs)