Da li će vojni udari SAD na Iran uništiti njegov nuklearni program? Odgovor se neće dopasti Trampu

Nedavno raspoređivanje američkih B-2 bombardera, jedinih aviona sposobnih da lansiraju najmoćnije bombe za razbijanje bunkera, u domet Irana predstavlja snažan signal Teheranu o tome šta bi moglo da se desi s njegovim nuklearnim programom ukoliko se ne postigne dogovor o njegovom obuzdavanju.

Međutim, vojni i nuklearni eksperti kažu da bi čak i uz toliku vatrenu moć, američko-izraelska vojna akcija verovatno samo privremeno unazadila program za koji Zapad strahuje da je već usmeren ka proizvodnji atomske bombe, iako Iran to negira.

Preporučujemo

Još gore, napad bi mogao da podstakne Iran da protera nuklearne inspektore Ujedinjenih nacija, da program, koji je već delimično premesten pod zemlju, potpuno prikrije i ubrza svoj put ka statusu nuklearno naoružane države, čime bi se ostvario i ubrzao upravo taj scenario kog se svi plaše, navodi se u analizi Rojtersa, koju prenosimo.

"Na kraju krajeva, osim promene režima ili okupacije, prilično je teško zamisliti kako bi vojni napadi mogli u potpunosti uništiti iranski put ka nuklearnom oružju", rekao je Džastin Bronk, viši istraživač za vazduhoplovnu moć i tehnologiju u Kraljevskom institutu za odbrambene studije u Velikoj Britaniji.

"To bi bila situacija u kojoj bi se pokušalo da se ponovo uspostavi određeni nivo vojnog odvraćanja, uvedu troškovi i odloži trenutak kad Iran može da postigne nuklearni proboj na nivo od pre nekoliko godina".

Pojam "probojno vreme" odnosi se na to koliko bi Iranu bilo potrebno da proizvede dovoljno materijala za nuklearnu bombu, trenutno je to pitanje dana ili nedelja. Sama izrada bombe, ukoliko bi se Iran odlučio na to, trajala bi duže.

Značajan nuklearni sporazum iz 2015. godine između Irana i svetskih sila postavio je stroga ograničenja na iranske nuklearne aktivnosti, čime se "probojno vreme" produžilo na najmanje godinu dana. Nakon što je predsednik Donald Tramp povukao SAD iz tog sporazuma 2018. godine, sporazum se raspao, a Iran je značajno prekoračio njegova ograničenja.

Sada Tramp želi da pregovara o novim nuklearnim ograničenjima u razgovorima koji su počeli prošlog vikenda.

"Ako ne postignu dogovor, biće bombardovanja", rekao je Tramp pre dve nedelje.

Izrael je izneo slične pretnje. Njegov ministar odbrane Izrael Kac oglasio se nakon preuzimanja dužnosti u novembru:

"Iran je sada više nego ikada izložen napadima na svoje nuklearne objekte. Imamo priliku da ostvarimo naš najvažniji cilj, da sprečimo i eliminišemo egzistencijalnu pretnju po državu Izrael".

Nuklearni program i napad su veliki rizik za SAD

Iranski nuklearni program je rasprostranjen na mnogo lokacija, i napad bi verovatno morao da pogodi većinu ili sve te objekte. Čak ni Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), nuklearni nadzornik UN, ne zna gde Iran čuva neke ključne komponente, poput delova za centrifuge, mašine koje obogaćuju uranijum.

Vojni stručnjaci kažu da bi Izrael mogao samostalno da uništi većinu tih lokacija, ali bi to bila rizična operacija koja bi zahtevala višestruke napade i suočila bi se sa ruskim PVO sistemima, iako je uspeo da ih zaobiđe tokom znatno ograničenijih napada na Iran prošle godine.

Obogaćivanje uranijuma je srž iranskog nuklearnog programa, a njegova dva najveća postrojenja za obogaćivanje su postrojenje za obogaćivanje goriva u Natanzu, koje se nalazi oko tri sprata ispod zemlje, očigledno radi zaštite od bombardovanja i Fordo, ukopan mnogo dublje u planinu.

Sjedinjene Američke Države bi bile znatno bolje opremljene za uništavanje takvih teško utvrđenih ciljeva pomoću svoje najmoćnije bombe za razbijanje bunkera: "Masivne bombe za probijanje okilopa" teške oko 14 tona, koju trenutno mogu nositi samo bombarderi B-2, poput onih nedavno premeštenih na ostrvo Dijego Garsija u Indijskom okeanu. Izrael takvu bombu nema.

"Izrael nema dovoljno bombi da uništi Fordo i Natanz", rekao je penzionisani američki general vazduhoplovstva Čarls Vold, koji sada radi za Jevrejski institut za nacionalnu bezbednost Amerike, organizaciju koja promoviše blisku odbrambenu saradnju između SAD i Izraela.

On je govorio o najvećoj bombi za razbijanje bunkera koju Izrael poseduje. Sa Sjedinjenim Državama, napad bi bio brži i verovatnije uspešan, iako Vold procenjuje da bi i dalje trajao danima.

Šta posle napada a Iran?

"Napad Sjedinjenih Država bi verovatno naneo više štete nego izraelski, ali u oba slučaja radi se o kupovini vremena, a postoji stvaran rizik da bi takav napad Iranu dao dodatni podsticaj da ide ka bombi, a ne da od nje odustane", rekao je Erik Bruer iz Inicijative za nuklearnu pretnju, bivši analitičar američke obaveštajne službe.

"Napad može da poremeti i odloži program, ali ne može da ga uništi".

Iako se postrojenja mogu uništiti, Iranovo sada već napredno znanje o obogaćivanju uranijuma ne može se izbrisati. Sprečavanje obnove postrojenja bio bi konstantan i izuzetno težak zadatak, saglasni su analitičari i zvaničnici.

"Šta se dešava dan posle? Iran odgovara na napade na svoj nuklearni program tako što dodatno utvrđuje svoja postrojenja i širi program", rekla je Kelsi Davenport iz Asocijacije za kontrolu naoružanja.

Pošto je Iran već ukinuo dodatni nadzor IAEA koji je uveden nuklearnim sporazumom iz 2015, mnogi analitičari upozoravaju da postoji rizik da bi u slučaju napada Iran proterao inspektore IAEA, koji deluju kao "oči sveta" u postrojenjima poput Natanza i Fordoa.

"Nastavak spoljašnjih pretnji i Iranovo stanje pod vojnim napadom može dovesti do mera odvraćanja, uključujući proterivanje inspektora iz IAEA i prekid saradnje“, izjavio je prošle nedelje Ali Šamkani, dugogodišnji visoki bezbednosni zvaničnik Irana i sadašnji savetnik vrhovnog vođe Alija Hameneija.

Jedina druga zemlja koja je to uradila je Severna Koreja, koja je ubrzo potom proterivanja inspektora IAEA testirala svoju prvu nuklearnu bombu.

"Ako bombardujete Iran, gotovo sam siguran da će, po mom mišljenju, proterati međunarodne inspektore i krenuti u trku za bombom", rekao je Džejms Ekton iz Karnegi fondacije za međunarodni mir.

(Telegraf.rs)