Iran blizu nuklearnog oružja: Uznemirujuća izjava šefa IAEA, evo dokle je Teheran stigao

Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) od 2019. godine, Rafael Grosi,  izjavio je da Iran nije daleko od posedovanja nuklearnog oružja.

Grosi, koji bi daans trebalo da poseti Iran, u intervjuu za Le Monde izrazio je želju da njegova organizacija bude uključena u dijalog koji je pokrenut u Omanu između Irana i Sjedinjenih Američkih Država o iranskom nuklearnom pitanju. On je izjavio da smatra da Iran "nije daleko" od posedovanja nuklearnog oružja.

Iran i SAD bi trebalo da u subotu u Omanu održe drugu rundu pregovora o nuklearnom programu Teherana, a očekuje se da se iranskim ministar spoljknih poslova Abas Arakči pre toga u Rusiji sastane sa predsednikom te zemlje Vladimirom Putinom, prenosi Reuters.

Kremlj je u utorak odbio da komentariše pitanje da li je Rusija spremna da preuzme kontrolu nad iranskim zalihama obogaćenog uranijuma u okviru mogućeg budućeg nuklearnog sporazuma između Irana i Sjedinjenih Američkih Država.

TGhe Guardian je izvestio da se očekivalo da će Teheran odbiti predlog SAD da prebaci svoje zalihe obogaćenog uranijuma u treću zemlju kao što je Rusija, kao deo sporazuma kojim Vašington nastoji da smanji iranski nuklearni program.

Šta je iranski nuklearni program i šta SAD žele?

Zvaničnici SAD i Irana održali su prethodno indirektne razgovore u glavnom gradu Omana, Muskatu, kako bi pokušali da postignu novi dogovor u vezi sa kontroverznim nuklearnim programom Irana, piše BBC.

Donald Tramp je 2018. godine povukao SAD iz prethodnog nuklearnog sporazuma između Irana i svetskih sila, i ponovo uveo ekonomske sankcije, što je razljutilo Iran.

Američki predsednik upozorio je na mogućnost vojne akcije ako razgovori ne uspeju.

Zašto Iranu nisu dozvoljena nuklearna oružja?

Iran tvrdi da je njegov nuklearni program namenjen isključivo za civilne svrhe.

On insistira da ne pokušava da razvije nuklearno oružje, ali mnoge zemlje – kao i Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) – nisu uverene u to.

Sumnje u iranske namere pojavile su se 2002. godine, kada je otkriveno da zemlja ima tajna nuklearna postrojenja.

To je predstavljalo kršenje Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT), koji su potpisale gotovo sve zemlje sveta, uključujući i Iran.

NPT omogućava državama da koriste nuklearnu tehnologiju u nemilitarne svrhe – poput medicine, poljoprivrede i energije – ali zabranjuje razvoj nuklearnog oružja.

Koliko je napredovao iranski nuklearni program?

Od kada su SAD 2018. povukle iz postojećeg nuklearnog sporazuma – poznatog kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA) – Iran je prekršio ključne obaveze, kao odgovor na ponovno uvođenje sankcija.

Instalirao je hiljade naprednih centrifuga (uređaja za prečišćavanje) za obogaćivanje uranijuma, što je JCPOA izričito zabranjivao.

Za nuklearno oružje potreban je uranijum obogaćen na 90% čistoće. Prema JCPOA, Iran je smeo da poseduje najviše 300 kg uranijuma obogaćenog do 3,67% – što je dovoljno za civilnu nuklearnu energiju i istraživanja, ali ne i za izradu bombi.

Međutim, do marta 2025. godine, IAEA je objavila da Iran ima oko 275 kg uranijuma obogaćenog do 60%. To je teoretski dovoljno za izradu oko pola tuceta oružja, ukoliko bi Iran dodatno obogatio taj uranijum.

Zvaničnici SAD rekli su da veruju da Iran može da pretvori taj uranijum u dovoljno materijala za jedno nuklearno oružje za svega nedelju dana. Međutim, takođe kažu da bi Iranu bilo potrebno između godinu i 18 meseci da izgradi nuklearno oružje. Neki stručnjaci smatraju da bi "primitivni" uređaj mogao biti napravljen i za šest meseci ili manje.

Zašto je Tramp povukao SAD iz nuklearnog sporazuma?

UN, SAD i EU uvele su obimne ekonomske sankcije Iranu od 2010. godine, zbog sumnje da koristi svoj nuklearni program za razvoj bombe.

Te sankcije su sprečile Iran da prodaje naftu na međunarodnom tržištu i zamrzle su 100 milijardi dolara iranske strane imovine. Njegova ekonomija pala je u recesiju, a vrednost nacionalne valute pala je na rekordno nizak nivo, što je izazvalo veliki rast inflacije.

Godine 2015, Iran i šest svetskih sila – SAD, Kina, Francuska, Rusija, Nemačka i Velika Britanija – postigli su JCPOA, nakon godina pregovora.

Sporazum je, osim što je ograničavao šta Iran sme da radi sa svojim nuklearnim programom, omogućio i IAEA-u da ima pristup svim iranskim nuklearnim postrojenjima i da sprovodi inspekcije sumnjivih lokacija.

Zauzvrat, sile su se obavezale da ukinu sankcije.

JCPOA je trebalo da traje do 15 godina, nakon čega bi ograničenja istekla.

Kada je Donald Tramp preuzeo dužnost 2018. godine, povukao je SAD – koje su bile ključni stub tog sporazuma.

Rekao je da je to "loš dogovor" jer nije trajan i ne bavi se iranskim balističkim raketnim programom, između ostalog. Tramp je ponovo uveo američke sankcije kao deo kampanje "maksimalnog pritiska", kako bi primorao Iran na pregovore o novom i širem sporazumu.

Trampovu odluku podržali su regionalni saveznici SAD, prvenstveno Izrael.

Izrael je tvrdio da Iran i dalje tajno razvija nuklearni program i upozorio da će Iran iskoristiti milijarde dolara od ukidanja sankcija za jačanje svoje vojne moći.

Šta sada žele SAD i Izrael?

Trampovo saopštenje o razgovorima sa Iranom iznenadilo je Izrael. On je dugo tvrdio da će napraviti "bolji" sporazum od JCPOA, iako je Iran do sada odbijao da ponovo pregovara.

Tramp je ranije upozorio da će, ukoliko Iran ne pristane na novi dogovor, "uslediti bombardovanje".

Njegov savetnik za nacionalnu bezbednost, Majk Volc, rekao je da Tramp želi "potpuno demontiranje" iranskog nuklearnog programa, dodajući: "To uključuje obogaćivanje, oružavanje i strateški raketni program."

Iran se nada dogovoru kojim bi ograničio, ali ne i ukinuo, svoj nuklearni program u zamenu za ukidanje sankcija.

"Naša namera je da postignemo pošten i časni sporazum sa ravnopravne pozicije", rekao je iranski ministar spoljnih poslova Abas.

Iako je Tramp rekao da će biti "direktni razgovori", Arači je rekao da su pregovori u Omanu bili indirektni, sa samo kratkim razgovorom između njega i američkog izaslanika Stiva Vitkofa prilikom izlaska.

Arači je rekao da je Iran spreman za dijalog sa SAD, ali da Tramp prvo mora da se složi da ne postoji "vojna opcija".

Nakon Trampove najave, izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da je jedini prihvatljiv dogovor onaj u kojem Iran pristaje da eliminiše svoj nuklearni program. On je rekao da to znači: "Ulazimo, dižemo u vazduh postrojenja i demontiramo svu opremu, pod američkim nadzorom i izvođenjem."

Najveći strah Izraela je da bi Tramp mogao da prihvati kompromis koji ne uključuje potpunu kapitulaciju Irana, a koji bi mogao da predstavi kao diplomatsku pobedu.

Izrael, koji nije potpisnik NPT-a, pretpostavlja se da poseduje nuklearno oružje, iako to ni potvrđuje ni demantuje. Smatra da bi Iran, koji ne priznaje pravo Izraela na postojanje, predstavljao ozbiljnu pretnju ukoliko postane nuklearna sila.

Mogu li SAD i Izrael da napadnu Iran?

I SAD i Izrael imaju vojne kapacitete da bombarduju iransku nuklearnu infrastrukturu, ali bi takva operacija bila složena i rizična, sa neizvesnim ishodom.

Ključna nuklearna postrojenja zakopana su duboko pod zemljom, što znači da bi ih mogle pogoditi samo najjače protivbunkerske bombe. SAD poseduje takve bombe, ali nije poznato da ih Izrael ima.

Iran bi gotovo sigurno uzvratio, što bi moglo uključiti napade na američke baze u regionu, kao i raketne napade na Izrael.

Za ovakvu operaciju, SAD bi verovatno morale da koriste svoje baze u Persijskom zalivu, kao i nosače aviona.

Međutim, zemlje poput Katara, koji je domaćin najveće američke vazdušne baze, možda neće pristati da pomognu u napadu na Iran, zbog straha od odmazde.

(Telegraf.rs)