Ko preživi - pričaće: Počele paklene vrućine, životno ugroženo više od 400 miliona ljudi

Za stotine miliona ljudi koji žive u Indiji i Pakistanu, rani dolazak letnjih toplotnih talasa postao je zastrašujuća realnost koja testira granice izdržljivosti i stavlja ogroman pritisak na energetske izvore, ključne useve i sredstva za život.

Obe zemlje uobičajeno doživljavaju toplotne talase tokom letnjih meseci maja i juna, ali sezona tih talasa ove godine je stigla ranije nego što je uobičajeno – i predviđa se da će trajati duže.

Ove nedelje se očekuje da temperature dostignu opasne nivoe u obe zemlje, piše CNN.

Pakistanski meteorološki zavod saopštio je da će delovi Pakistana između 14. i 18. aprila iskusiti temperature i do 8 stepeni Celzijusa iznad proseka. Maksimalne temperature u Beludžistanu, na jugozapadu zemlje, mogle bi da dostignu čak 49 stepeni Celzijusa.

To je slično kao da živite u Dolini smrti u SAD – najtoplijem i najsušnijem mestu u Severnoj Americi – gde temperature često dostižu slične vrednosti tokom dana.

Ajub Kosa, koji živi u gradu Dera Murad Džamali u Beludžistanu, rekao je da je toplotni talas stigao sa "intenzitetom koji je mnoge zatekao nespremne", stvarajući ozbiljne probleme za stanovnike.

"Jedan od glavnih problema su neprekidna isključenja struje", rekao je Kosa za CNN, dodajući da nestanci mogu da traju i do 16 sati dnevno.

"Zbog toga je uticaj toplote još izraženiji i ljudima je teže da se izbore s njom", dodao je.

I susedna Indija takođe doživljava ekstremne vrućine koje su stigle ranije nego inače, a njen meteorološki zavod upozorio je delove zemlje da se pripreme za "nadprosečan broj dana sa toplotnim talasima" u aprilu.

Maksimalne temperature u glavnom gradu Delhiju, gradu sa više od 16 miliona ljudi, već su tri puta ovog meseca prešle 40 stepeni Celzijusa – i do 5 stepeni iznad sezonskog proseka, navodi meteorološki zavod. Paklene vrućine zabeležene su i u nekoliko susednih saveznih država, uključujući Radžastan na severozapadu, gde se radnici i poljoprivrednici bore da izdrže, a počinju da se pojavljuju i izveštaji o obolevanju.

U nekim delovima Radžastana u ponedeljak su zabeležene maksimalne temperature i do 44 stepena Celzijusa, prema podacima meteorološkog zavoda.

Anita Soni iz ženske grupe Thar Mahila Sansthan rekla je da je ovogodišnja vrućina mnogo gora nego prethodnih godina i da brine kako će to uticati na decu i žene u toj saveznoj državi.

"Kad radnici ili poljoprivrednici izađu napolje, odmah nastane nestašica pijaće vode, ljudi često osećaju mučninu, razboljevaju se ili im se vrti u glavi", rekla je.

Poljoprivrednik Balu Lal rekao je da ljudi već oboljevaju radeći na toj vrućini. "Ne možemo ni da stojimo, a kamoli da radimo na ovim temperaturama", rekao je. "Kad izađem napolje, imam osećaj da će ljudi izgoreti od toplote."

Lal je rekao da brine za svoj posao i kako će obezbediti prihod za svoju porodicu. "Nemamo gde drugo da odemo", rekao je.

Testiranje granica opstanka

Stručnjaci kažu da rastuće temperature testiraju ljudsku izdržljivost.

Ekstremne vrućine su usmrtile desetine hiljada ljudi u Indiji i Pakistanu u poslednjim decenijama, a klimatski eksperti upozoravaju da će do 2050. godine Indija biti među prvim mestima na svetu gde će temperature preći granice opstanka.

Tokom toplotnih talasa, posebno su ugrožene trudnice i njihova nerođena deca. "Imamo neobjašnjene gubitke trudnoće i prevremene porođaje", rekla je Neha Mankani, savetnica u Međunarodnoj konfederaciji babica u Karačiju.

"Tokom leta, 80% beba se rodi prevremeno sa respiratornim problemima zbog vremenskih uslova. Takođe beležimo porast trudničke hipertenzije, koja može dovesti do preeklampsije – glavnog uzroka smrtnosti majki."

Indija i Pakistan – dve zemlje sa izraženim nejednakostima u razvoju – očekuje se da će biti među najugroženijima klimatskom krizom, sa više od milijardu ljudi na potkontinentu koji će biti pogođeni.

Posledice će biti razorne. Očekivani efekti uključuju nestašicu hrane, suše i bujične poplave zbog topljenja ledenih kapa, prema rečima Mehrunise Malik, ekspertkinje za klimatske promene i održivost iz pakistanske prestonice Islamabada.

Zajednice koje nemaju pristup rashladnim uređajima, adekvatnom stanovanju i kojima životi zavise od prirode biće mnogo teže pogođene, rekla je Malik.

"Za poljoprivrednike je vreme postalo nepredvidivo", rekla je. "Glavni problem je što temperature rastu u trenutku kada usevi još nisu spremni za žetvu. Počinju ranije da sazrevaju, prinosi su manji, a u ovim sušnim uslovima potrebno im je više vode... Ako su biljke još mlade, jaka vrućina im gotovo ne ostavlja šansu da prežive."

Tofik Paša, poljoprivrednik i ekološki aktivista iz Karačija, rekao je da leta sada počinju mnogo ranije.

Njegova rodna provincija Sind, koja je zajedno sa Beludžistanom zabeležila neke od najviših temperatura na svetu u poslednjim godinama, pretrpela je ozbiljnu sušu tokom zimskih meseci, a malo kiše dovelo je do nestašice vode, rekao je.

"Ovo će biti ogroman udar na egzistenciju poljoprivrednika", rekao je Paša, objašnjavajući kako temperature utiču i na pojavu štetočina. "Cveće ne može da se oplodi, opada, plodovi ne uspevaju, imate najezde štetočina koje uništavaju useve, ponekad postaje pretoplo... ciklusi su poremećeni. Proizvodnja hrane je ozbiljno pogođena."

Toplotni talasi su ranije povećavali potražnju za električnom energijom, što je dovodilo do nestašica uglja i ostavljalo milione bez struje. Vozovi su otkazivani kako bi se uštedela energija, a škole zatvarane, što je uticalo na obrazovanje.

(Telegraf.rs)