"Rekli su mi da je bila greška": Da li je Putin prevario Trampa i kakvi su mu planovi u Ukrajini

"Rekli su mi da je bila greška"... Tako je predsednik SAD Donald Tramp opisao "užasan" ruski dvostruki raketni napad na centar grada Sumi u Ukrajini, izveden u subotu, koji je navodno korišćenjem kasetne municije imao za cilj da maksimizira broj žrtava.

Navodno korišćene Iskander rakete poznate su po preciznosti, a upotreba dve takve rakete ukazuje na namernost i zlu nameru – sa ciljem da se pogode i spasioci koji pristižu na mesto prvog udara. Malo je verovatno da je Kremlj "uvideo grešku" – ova taktika postala je uobičajena – i možda je reč o tome da neki simpatizer pokušava da opravda Rusiju pred američkim predsednikom.

Napad od proteklog vikenda bio je za saveznike Ukrajine jeziv podsetnik na pravu nameru Moskve u invaziji: da zastraši Ukrajince i natera ih na pokornost. Grad Sumi, meta napada, takođe je u direktnoj zoni interesa Rusije, budući da predsednik Vladimir Putin navodno želi da stvori "zaštitnu zonu" unutar Ukrajine upravo razaranjem ovog uspešnog pograničnog grada.

Napad je dodatno skrenuo pažnju na to koliko su jalovi napori Bele kuće na planu diplomatije. Tramp je u petak na društvenim mrežama rekao da Rusija mora da "se pokrene", ali nije postavio nikakve rokove niti precizirao posledice ako se to ne dogodi – iako se u javnosti pominju sekundarne sankcije na kupce ruske nafte.

Tramp je već davao slične izjave – ukoravajući Moskvu zbog napada na ukrajinske civile, ali istovremeno izražavajući širu tugu zbog tragedije rata, umesto besa zbog konkretnih masakara Kremlja – kao što je onaj u kojem je nekoliko dana ranije devetoro dece ubijeno na igralištu u Krivom Rogu.

Istina koju Tramp možda nerado objavljuje jeste da se ruska diplomatija, očekivano, pretvorila u zapanjujući vatromet digresija – proizvodi svetlost i buku, ali bez suštinskog efekta, osim što Moskvi kupuje vreme da vodi rat po sopstvenim pravilima.

Američke i ruske diplomate trenutno su zarobljene u karuselu po ruskom planu, sa više paralelnih pravaca koji ostavljaju malo prostora za stvarni napredak. Trampov izaslanik Stiv Vitkof povremeno putuje u Rusiju, kako bi – pretpostavlja se – čuo zahteve direktno iz Kremlja, čiji je predstavnik njegovu posetu Sankt Peterburgu u petak nazvao "produktivnom". Istovremeno, više američke i ruske diplomate sastaju se u Saudijskoj Arabiji kako bi razgovarale o mogućem prekidu vatre i širem popuštanju tenzija, dok su niži diplomatski susreti započeli prošle nedelje u Turskoj, gde se raspravlja o tehničkim detaljima ponovnog otvaranja ambasada.

I to nije sve. Amerikanci i Ukrajinci trenutno u Vašingtonu pokušavaju da razjasne složeni ugovor o eksploataciji retkih minerala – pravno kompleksan dokument, koji su sastavili korporativni advokati iz Delavera, a koji – prema poslednjoj verziji koju je video CNN – gotovo u potpunosti ide u korist Bele kuće.

Postoji i poseban diplomatski kanal između SAD i Ukrajine, takođe u Saudijskoj Arabiji, gde se za sada predlaže široki prekid vatre koji Rusija još nije prihvatila. Umesto toga, privremeni 30-dnevni prekid vatre vezan za energetsku infrastrukturu – rođen u haosu i slabo poštovan – ističe u petak. Ovaj prvi pokušaj diplomatije, koji je izgledao mrtav na rođenju, još nije obeshrabrio buduće pokušaje.

Ova mreža dijaloga, ili propali Venov dijagram, ima jednu zajedničku nit – administracija Donalda Trampa pokušava da iz više pravaca stvori trajni mir. Postoji čak pet aktivnih pregovaračkih pravaca, a to i ne uključuje uglavnom tihu ulogu Trampovog specijalnog izaslanika za Ukrajinu i Rusiju, generala Kita Keloga, niti povremene, ali važne telefonske razgovore između Putina i Trampa.

Ova zbunjujuća diplomatska mreža, kažu kritičari Kremlja, predstavlja standardnu rusku taktiku – odugovlačenje uz prividnu angažovanost. Trampova administracija ranije je davala brojne rokove – od 24 sata do 100 dana – za postizanje mira. Sada ne postoji ni rok, ni kraj pregovorima koji se sve više umnožavaju.

Zašto Putin traži vreme? Zato što veruje da je Tramp sklon odvlačenju pažnje i više zainteresovan za laku pobedu nego za komplikovani kompromis. Putin takođe veruje da ovog leta može ostvariti opipljivu pobedu na frontu koja će promeniti dinamiku pregovora.

Napad na Sumi ima za cilj da obezbedi Rusiji prostor uz granicu, ali i da privuče ukrajinske snage. Rusija sporo, ali zabrinjavajuće, napreduje južno od Zaporožja – u regionu gde je pre skoro dve godine trebalo da probije ukrajinsku liniju. Jedan ukrajinski obaveštajac, koji je nedavno premešten blizu Harkova, opisao je front kao mirniji nego što se očekivalo, uz sveprisutnu anksioznost zbog onoga što sledi.

Rastu sumnje da Rusija okuplja pojačanja, čekajući da se zemlja u maju osuši kako bi eskalirala prolećnu ofanzivu, koja je, po ukrajinskim zvaničnicima, već delimično započeta. Kijev je nagovestio nedostatak artiljerijske municije u narednim nedeljama, a poslednja obećanja saveznika možda neće stići na vreme da spreče krizu. Ukrajinu čeka vrlo težak letnji period.

To je pravi trenutak istine. Moskva je sve uložila u rat u kojem sebi ne može da dozvoli ništa manje od pobede. Ne vidi nikakvu korist u sklapanju dogovora o zamrznutim linijama fronta. Zamah se sve više okreće u njenu korist, dok Bela kuća razbija dosadašnje norme ekonomske i bezbednosne politike, a Ukrajina se muči sa ljudstvom i resursima. Rusi kupuju vreme jer veruju da radi za njih.

Evropski saveznici se sve ozbiljnije spremaju za dva neprijatna moguća scenarija. Prvi je kolaps Ukrajine i potreba da evropski članovi NATO sami zadrže Ruse, bez pomoći SAD. To je manje verovatan, ali scenario koji se ne isključuje. Drugi je realniji i javno prisutan: Britanci i Francuzi predvode pripreme za "snage za obezbeđenje mira" koje bi štitile eventualni prekid vatre. Ove pripreme imaju dvostruki cilj – da Kijevu daju osećaj garancije za diplomatiju, i da Moskvu dodatno posrame i primoraju da odbije već spreman mirovni plan.

Međutim, sa svakim novim krugom ovog diplomatskog "točka smrti", uslovi za stvarni mir postaju sve vrtoglaviji. Putin sve manje deluje spremno da ponudi čak i privremeni predah, verujući da je Tramp bezopasan i da ga neće kazniti zbog odbijanja detanta.

Tramp je o američkim razgovorima sa Rusijom i Ukrajinom tokom vikenda rekao: "Znate, u jednom trenutku morate ili delovati, ili zaćutati."

Njegov problem je u tome što su i on i Kremlj zadovoljni što se razgovori samo nastavljaju. A nijedna strana zapravo ne želi da deluje – Tramp okleva da uvede oštre sankcije i naruši odnose s Moskvom, a Kremlj nema nikakvu želju da zaustavi rat.

Tramp je dodao: "Videćemo šta će biti, ali mislim da ide dobro."

Ukrajini preostaje samo da se nada da time nije mislio da će sudbina njihove zemlje zauvek biti zasenjena nekom novom krizom.

(Telegraf.rs)