Evropske države žele da pripreme svoje građane za rat: Da li će ih poslušati i zašto neće?

Vodiči za preživljavanje, pravljenje zaliha i masovne vežbe evakuacije. Evropa se ubrzano priprema da svoje građane osposobi za rastuću pretnju sukoba na svom pragu.

Nekoliko evropskih zemalja poslednjih meseci objavilo je ozbiljna uputstva – zamišljajući garaže i stanice metroa pretvorene u bunkere i promovišući psihološku otpornost, piše CNN.

Jedna opšta poruka koja se provlači kroz sve je potreba za promenom mentaliteta stanovništva kako bi se bilo spremno za rat. Kako je generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao bezbednosnim stručnjacima u Briselu u decembru: "Vreme je da pređemo na ratni način razmišljanja."

Ova poruka dolazi dok evropski lideri strahuju da bi ruski predsednik Vladimir Putin, osokoljen uspesima u Ukrajini, mogao pokušati da se proširi dublje na kontinent, dok SAD, dugogodišnji i moćni saveznik Evrope, zauzima sve distanciraniji stav po pitanju evropske bezbednosti, izazivajući sumnje u to koliko bi bile spremne da intervenišu u slučaju da neka zemlja NATO bude napadnuta.

Ipak, ostaje pitanje koliko bi ovi planovi za vanredne situacije zaista bili efikasni – i, što je možda još važnije – da li će civili ova uputstva shvatiti ozbiljno.

"Uđite unutra, zatvorite sve prozore i vrata"

Evropska komisija je pozvala sve građane da naprave zalihe hrane i drugih osnovnih potrepština za najmanje 72 sata u slučaju krize. U uputstvu objavljenom u martu, komisija je naglasila potrebu da Evropa razvije kulturu "pripremljenosti" i "otpornosti".

U isto vreme, pojedine države uvele su sopstvene mere i uputstva za vanredne situacije, uključujući i one izazvane ratnim sukobom.

Nemačka je u junu prošle godine ažurirala svoje Okvirne direktive za sveobuhvatnu odbranu, dajući smernice o tome kako postupati u slučaju rata u Evropi. Dokument predviđa potpunu transformaciju svakodnevnog života nemačkih građana u slučaju oružanog sukoba.

Švedska je objavila vodič za preživljavanje pod naslovom "Ako dođe do krize ili rata". Brošura je distribuirana milionima domaćinstava u novembru, a prvi put je ažurirana posle šest godina zbog povećanog nivoa vojne pretnje.

Ta brošura objašnjava kako bi stanovništvo bilo upozoreno u slučaju rata, uključujući sistem za spoljašnje uzbunjivanje, za koji se navodi da funkcioniše u većini oblasti.

"Uđite unutra, zatvorite sve prozore i vrata i, ako je moguće, isključite ventilaciju. Slušajte švedski javni servis Sveriges Radio, kanal P4, za više informacija", navodi se u brošuri.

Daje se i savet o tome gde se skloniti tokom vazdušnog napada – u podrume, garaže i stanice metroa. Ako vas napad zatekne na otvorenom bez skloništa, savetuje se da legnete na zemlju, "najbolje u neko udubljenje ili jarak".

Građanima Švedske daju se i konkretni saveti u slučaju napada nuklearnim oružjem: "Sklonite se kao i tokom vazdušnog napada. Skloništa civilne zaštite pružaju najbolju zaštitu." Dodaje se: "Nivo radijacije će se znatno smanjiti posle nekoliko dana."

U brošuri se nalaze i saveti za evakuaciju, zaustavljanje krvarenja, suočavanje sa anksioznošću, kao i način kako razgovarati s decom o krizi i ratu.

Za Finsku – koja deli granicu dugu 1.340 kilometara s Rusijom, najdužu među NATO članicama – odbrana suvereniteta od Moskve odavno je deo nacionalne svesti.

Finska se decenijama priprema za mogući sukob s Rusijom. Od 1950-ih, gradnja skloništa protiv bombi ispod stambenih i poslovnih zgrada je obavezna.

Ali svakako, nordijska država, koja se priključila NATO 2023. nakon decenija vojne neutralnosti, znatno je ubrzala pripreme nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022.

Pre dve godine, podstaknuta ratom u Ukrajini, finska vlada napravila je popis svih dostupnih skloništa za vanredne situacije i utvrdila da ima ukupno 50.500 skloništa – kapaciteta za 4,8 miliona ljudi u zemlji sa 5,6 miliona stanovnika.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Finske takođe je u novembru objavilo nova uputstva za krize, dajući građanima savete o pripremama za dugotrajne nestanke struje, prekide u vodosnabdevanju, nestanak telekomunikacija, ekstremne vremenske uslove i vojne sukobe.

Hoće li ljudi poslušati?

Iako su države ažurirale svoja uputstva za zaštitu civila, ne postoji garancija da će ih građani zaista ozbiljno shvatiti.

Klaudija Majer, potpredsednica za transatlantsku bezbednost pri Nemačkom maršalovom fondu, izjavila je za CNN da uputstva moraju biti shvaćena ozbiljno. Ukazala je na potrebu da se pripremimo ne samo za direktnu vojnu pretnju iz Rusije, već i za ono što naziva "sivom zonom" između rata i mira – što uključuje niže nivoe agresije i hibridno ratovanje.

Međutim, dodala je: "Tanka je linija između povećanja spremnosti i širenja panike i katastrofičnih predviđanja. Želimo da ljudi budu svesni, ali ne želimo da budu prestravljeni."

Za neke zemlje, posebno one koje su se našle pod direktnim uticajem Moskve, pretnja iz Rusije je mnogo opipljivija. Za druge, teže je zamisliti takvu opasnost.

Majer ukazuje na Finsku – koja je izgubila deo teritorije u Zimskom ratu 1939–40 – i na baltičke države, koje je SSSR planovi anektirao između 1940. i 1991. godine, kao na zemlje u kojima je ruska pretnja "ugrađena u DNK nacije".

"Egzistencijalna pretnja, strah da će biti pregaženi i nestati s mape, vrlo je realan u baltičkim državama. Pitaju se zašto druge zemlje to ne razumeju", rekla je.

"Finci su tokom celog Hladnog rata ozbiljno shvatali odbranu", dodala je Majer. "Zašto svi sada idu u Finsku da gledaju njihov sistem bunkera, zalihe lekova i rezervni sastav vojske? Oni su naučili lekciju iz istorije: niko neće doći da nas spase. Moramo da se oslonimo na sebe."

Majer navodi Portugal, Italiju i Veliku Britaniju kao zemlje u kojima je ruska pretnja manje prisutna u nacionalnoj svesti. Italija je, kaže, više zabrinuta zbog pretnji od terorizma i nestabilnosti u krhkim državama na jugu. "To im je bliže. To je veći problem za njihovu stabilnost, prosperitet i unutrašnju politiku."

Velika Britanija, kao ostrvska nacija, poslednji put je doživela invaziju 1066. godine, dok su mnoge zapadnoevropske zemlje bile okupirane tokom Drugog svetskog rata. To znači da sadašnje generacije imaju manje direktnog iskustva i možda su manje sklone da poslušaju vladina upozorenja.

"Ključno pitanje je kako da se promeni DNK jedne zemlje", kaže Majer.

"Zaštiti se i preživi"

Efikasnost planova za zaštitu civila takođe ostaje neizvesna. U prošlosti su takve kampanje često bile ismevane.

Tokom Hladnog rata, britanska vlada je decenijama davala zvanične informacije građanima o tome kako da se zaštite od nuklearne pretnje Sovjetskog Saveza.

Najpoznatija je bila kampanja "Protect and Survive" ("Zaštiti se i preživi"), realizovana između 1974. i 1980. godine. Serijal je pružao informacije o opasnostima od nuklearnog zračenja, instrukcije za postupanje neposredno posle napada i planove za preživljavanje.

Jedna brošura iz maja 1980. godine nudila je savete o izgradnji improvizovane sobe za zaštitu od radijacije u domu, uključujući tzv. unutrašnje sklonište koje bi zaštitilo od radioaktivne prašine.

Kampanja je često bila kritikovana kao nerealna i kao sredstvo za širenje lažne nade usred mogućeg nuklearnog uništenja. Dug niz godina bila je predmet satire u britanskoj popularnoj kulturi.

Britanski istraživač Taras Jang, autor knjige "Nuklearni rat u Ujedinjenom Kraljevstvu", rekao je za CNN da je "Protect and Survive" bila višemedijska kampanja stvorena 1970-ih, ali nije trebalo da bude objavljena dok ne bude ozbiljne pretnje od nuklearnog rata.

Međutim, kada je Margaret Tačer postala premijerka 1979, list The Times je zahtevao da vlada objavi brošure. "Zato je objavljena u trenutku kada nije postojala neposredna pretnja, pa su je ljudi posmatrali iz druge perspektive", rekao je Jang. Zbog toga, smatra on, došlo je do "kulturne reakcije" protiv kampanje, koja je čak ismevana u britanskim sitkomima.

Jang ističe kao posebno komičan savet vlade da se prozori premažu belom farbom kako bi se smanjilo širenje toplote od nuklearne eksplozije. Građani su upućeni da "prozore iznutra premažu razblaženom emulzionom bojom svetle boje, kako bi reflektovali veći deo toplotnog talasa, čak i ako eksplozija polomi stakla."

Nasuprot tome, Jang vidi današnja evropska uputstva – uključujući britanska – kao realističnija, sa više naglaska na psihološke aspekte, poput suočavanja s traumom.

Za Klaudiju Majer, potreba da se civili pripreme za spoljne pretnje – naročito u "sivoj zoni" – ne može se dovoljno naglasiti.

"Obično gledamo na vojni aspekt, ali smo izuzetno ranjivi u sivoj zoni. Zato moramo razmišljati o odvraćanju, odbrani i otpornosti. A to podrazumeva veću spremnost celog društva."

"Ako društvo nije spremno da podrži rat, kao što to trenutno radi ukrajinsko društvo, nećemo uspeti", zaključila je ona.

(Telegraf.rs)