Rat sve izvesniji: Kako bi mogao da izgleda napad SAD i Izraela na Iran

Napad SAD i Izraela na Iran deluje sve izvesnije - Izrael će učiniti "sve što je potrebno" da zaustavi nuklearnu snagu Irana, upozorio je bivši agent vojne obaveštajne službe.

Izvori iz Tel Aviva navode da je Izrael spreman da izvede munjeviti napad na Iran u roku od nekoliko nedelja, u koordinaciji sa SAD, ukoliko Teheran ne postigne dogovor o nuklearnom programu.

Ali dr Raz Zimt, čiji se rad u Izraelskim odbrambenim snagama (IDF) fokusirao na Iran, rekao je da bi za ozbiljno slabljenje nuklearnih kapaciteta Teherana bio potreban "dug proces", a ne samo jedan napad.

Iran bi, bez sumnje, uzvratio udarom na Izrael, kao što je učinio prošlog aprila velikim brojem raketa i dronova nakon što je nekoliko njegovih oficira ubijeno u napadu na konzulat u Damasku u Siriji.

Operater sistema Gvozdena kupola na severu Izraela rekao je za The Sun da se ne plaše bombardovanja iz Irana jer su "200 posto spremni".

"Već smo se suočavali sa napadima iz Irana. Znamo kako da to ponovo rešimo", rekao je izraelski tehnički narednik koji upravlja Gvozdenom kupolom.

Prošle nedelje, visoki politički i vojni izvori u Jerusalimu i Tel Avivu rekli su za The Sun da se izraelski vrh priprema za napad na Iran.

Naveli su da je nuklearni program Irana "trebalo rešavati mnogo ranije".

A dr Zimt, sada viši istraživač na Institutu za studije nacionalne bezbednosti, upozorio je da su "naredna dva do tri meseca ključna".

Besni Donald Tramp dao je ajatolahu Aliju Hameneiju rok od dva meseca da postigne dogovor o nuklearnom programu Teherana – u suprotnom će se suočiti sa posledicama – bombardovanjem.

Ove nedelje predsednik SAD izjavio je: "Ako bude potrebna vojska – koristićemo vojsku."

I dok su prekjučerašnji nuklearni pregovori opisani od strane Iranaca kao "pozitivni", senka rata i dalje preti celom Bliskom istoku.

Dr Zimt kaže da je verovatno da će Izrael i SAD razmotriti napad na Iran u roku od nekoliko nedelja.

"Nalazimo se najbliže mogućnosti da dođe do izraelskog ili američkog napada na Iran. Ako ne bude dogovora, a pogotovo ako ne bude sporazuma između dve strane do kraja juna ili jula, mislim da će šanse za vojni sukob biti veoma velike."

"Ono što će se dogoditi u narednim nedeljama i mesecima, pre svega između Irana i SAD, sigurno će imati ogroman uticaj na pravac i odluku da li ćemo se suočiti sa vojnim udarom."

Cilj bilo kakvog udara na Iran bio bi da se ozbiljno umanji napredak koji je režim postigao u razvoju nuklearnih kapaciteta.

Visoki diplomatski izvori rekli su za The Sun da je Iran "mnogo bliži cilju nego što iko može biti spokojan", kada je reč o razvoju nuklearnog oružja.

Naveli su da će Teheran već do kraja meseca biti u mogućnosti da obogati dovoljno uranijuma 233 da proizvede nekoliko fisijskih bojevih glava.

Ali napredak Irana poslednjih godina sve više je obavijen tajnom, jer ograničava inspekcije Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Agencija "Iran Watch" upozorava da inspektori nemaju saznanja o "ključnim elementima iranskog programa".

Razvijanje nuklearnog oružja od strane Irana moglo bi imati potencijalno razorne posledice po Bliski istok – i šire.

Dr Zimt upozorava: "Izrael će morati da uradi sve što je neophodno da bi osigurao da Iran ne dođe do nuklearnog oružja."

Ali priznaje da je sada veoma malo verovatno da bi SAD i Izrael mogli potpuno da eliminišu iranski nuklearni program.

"Previše je raširen, a znanje i tehnologija su već unutar Irana", kaže dr Zimt.

"Pre nekoliko godina procene su bile da Izrael ima sposobnost da odloži iranski program za jednu do dve godine."

The Sun je ranije otkrio kako iranski režim u tajnosti pravi nuklearne bojeve glave za rakete dometa većeg od 3.000 kilometara.

Satelitski snimci otkrili su tri lokacije za koje su iranski lideri tvrdili da su deo svemirskog programa.

Dr Zimt kaže da bi jedini način da se iranski nuklearni program približi eliminaciji bile dosledne serije napada.

"Vrlo je jasno da čak i ako se izvede uspešan vazdušni udar, bilo od strane Izraela ili SAD, neće biti moguće eliminisati 100 odsto njihovih nuklearnih sposobnosti, postrojenja i nuklearnog materijala samo jednim ili čak sa više napada."

"Verovatno će biti potrebna nastavak vojne ili drugih vrsta aktivnosti kako bi se osiguralo da Iran ne može da obnovi svoj program nakon takvog napada."

Tramp je ove nedelje rekao da bi Izrael predvodio potencijalni napad na Iran. To je izjavio pred planirane pregovore ovog vikenda u sultanatu Oman, između američkih i iranskih zvaničnika.

"Ako bude potrebna vojska – koristićemo vojsku. Izrael će, naravno, biti veoma uključen u to. Oni će predvoditi. Ali niko nas ne vodi – mi radimo ono što želimo", rekao je Tramp.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu ranije ove nedelje rekao je da podržava Trampove diplomatske napore da se postigne dogovor sa Iranom, ali je upozorio: "Šta god da se desi, moramo se postarati da Iran ne dođe do nuklearnog oružja."

Iranska salva projektila na Izrael

Iran je pre godinu dana izveo prvi direktan napad na izraelsku teritoriju u bez presedana velikoj eskalaciji tenzija.

Više od 300 dronova i raketa ispaljeno je na Izrael dok su protivvazdušni sistemi pokušavali da odbiju nemilosrdne pretnje.

Portparol izraelske vojske, kontraadmiral Danijel Hagari, rekao je da je Iran lansirao desetine balističkih raketa ka Izraelu, od kojih je većina presretnuta izvan izraelskih granica. Među njima je bilo više od 10 krstarećih raketa, rekao je.

Iran je obećao osvetu za, kako je nazvao, izraelski napad na njihov konzulat u Damasku 1. aprila, u kojem je ubijeno sedam oficira Revolucionarne garde, uključujući dva visoka komandanta.

Više zemalja Bliskog istoka bilo je prinuđeno da zatvori svoj vazdušni prostor na nekoliko sati pre nego što je Iran izvršio napad.

Oko 170 dronova, više od 30 krstarećih i više od 120 balističkih raketa ispaljeno je ka Izraelu i Golanskoj visoravni.

IDF je koristio sisteme "Strela 3" i "Davidova praćka" da obori mnoge od njih.

Iran ubrzava razvoj nuklearnog naoružanja

Veruje se da je Iran ubrzao razvoj nuklearnog oružja i da pravi zastrašujuće bojeve glave za rakete na čvrsto gorivo dometa većeg od 3.000 km, kojima bi mogao da pogodi više kontinenata. Italija, Ukrajina, Sudan, Indija, pa čak i veliki delovi Rusije mogli bi se naći na meti.

Oružje se razvija na dve lokacije – u Šahrudu i Semnanu – koje su ranije bile predstavljane kao centri za svemirska istraživanja.

Treća lokacija, Sorkheh Hesar, navodno sprovodi projekte, uključujući istraživanje nuklearne energije i podzemnih eksplozija.

Nuklearno oružje brzo se razvija pod nadzorom iranske organizacije za napredno odbrambeno istraživanje (SPND).

Razvijaju se nuklearne bojeve glave za rakete na čvrsto gorivo Ghaem-100, koje imaju mobilne lansere na lokaciji u Šahrudu.

Iranski konstruktori raketa koristili su severnokorejske projektile kao model za razvoj Ghaem-100.

Kada je raketa bila u vrlo ranoj fazi testiranja 2011. godine, desetine stručnjaka za rakete poginulo je na lokaciji Modares u Teheranu.

Ličnim vozilima zabranjen je ulaz na lokaciju Šahrud – ona se parkiraju na punktu, a ljudi se dalje prevoze.

U međuvremenu, za razvoj nuklearnih bojevih glava u Semnanu koristi se raketa na tečno gorivo "Simorgh".

Iran je izveo tri uspešna lansiranja Ghaem-100 raketa u poslednje dve godine, čime je unapredio sposobnost režima da rasporedi nuklearno oružje.

(Telegraf.rs)