Bela kuća priprema plan za pripajanje Grenlanda SAD: Neće biti vojne invazije, evo kako planiraju da to urade

Dugogodišnji cilj američkog predsednika Donalda Trampa da pripoji Grenland Sjedinjenim Američkim Državama prešao je sa retorike na zvaničnu američku politiku dok Bela kuća napreduje ka formalnom planu za preuzimanje arktičkog ostrva od Danske, objavio je Njujork tajms (NYT), pozivajući se na informisane izvore.

Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće sastao se nekoliko puta kako bi "sproveo u delo" izjave američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa aneksijom Grenlanda, a nedavno je poslao konkretna uputstva raznim granama vlasti, naveo je neimenovani američki zvaničnik.

Danski zvaničnici insistiraju na tome da retko naseljeno ostrvo nije na prodaju, ali Tramp je jasno stavio do znanja svoju odlučnost da kontroliše tu teritoriju.

"Grenland nam je potreban za nacionalnu bezbednost, pa čak i međunarodnu bezbednost... Na ovaj ili onaj način, mi ćemo ga dobiti", rekao je on u obraćanju Kongresu prošlog meseca.

Obraćajući se narodu Grenlanda Tramp je rekao: "Snažno podržavamo vaše pravo da sami odredite svoju budućnost i, ako izaberete, želimo vam dobrodošlicu u Sjedinjene Američke Države. Mi ćemo vas čuvati. Učinićemo vas bogatim", poručio je Tramp.

Potpuni detalji plana još nisu poznati, ali uprkos Trampovim nagoveštajima o mogućoj upotrebi sile, zvaničnici nikada nisu ozbiljno razmatrali vojnu intervenciju tokom razgovora, rekao je zvaničnik.

Trampovi savetnici su razgovarali o korišćenju reklamnih kampanja i kampanja na društvenim mrežama kako bi se uticalo na javno mnjenje na ostrvu, kaže druga osoba obaveštena o ovom pitanju.

Ove mere imaju za cilj da ubede 57.000 stanovnika ostrva da treba da zahtevaju da se pridruže Sjedinjenim Američkim Državama.

Prema izvoru, američka informativna kampanja uključiće neočekivano pozivanje na zajedničko nasleđe Grenlanđana i Inuita na Aljasci, koji su udaljeni više od 4.000 kilometara.

Inuitska populacija Grenlanda potiče od ljudi koji su migrirali sa Aljaske pre nekoliko stotina godina, a službeni jezik ostrva potiče od inuitskih dijalekata koji su nastali u arktičkoj Kanadi.

Trampova administracija podseća stanovnike Grenlanda da su ga SAD branile i ranije, a prošlog meseca američki lider je na društvenim mrežama objavio video u trajanju od 90 sekundi u kojem slavi "krv i hrabrost" američkih trupa koje su zauzele položaje na ostrvu tokom Drugog svetskog rata kako bi sprečile nacističku invaziju, nakon što je Nemačka okupirala Dansku.

Administracija u Vašingtonu takođe istražuje finansijske podsticaje za Grenlanđane, uključujući mogućnost zamene 600 miliona dolara subvencija koje Danska daje ostrvu, sa godišnjom isplatom od oko 10.000 dolara za svakog ostrvljana.

Neki zvaničnici američkog predsednika smatraju da se ovi troškovi mogu nadoknaditi novim prihodima od vađenja prirodnih resursa Grenlanda, uključujući minerale retkih zemalja, bakar, zlato, uranijum i naftu.

Međutim, analitičari nisu jednoglasni da će rudarstvo u hladnim predelima ostrva biti lako i isplativo.

Prema izvorima Vašington posta, Bela kuća priprema procenu koliko će koštati saveznu vladu da kontroliše Grenland kao teritoriju.

Iako se Danska nadala da će američke snage otići nakon rata, SAD i dalje tamo drže vojnu bazu.

Danska je vekovima vršila različite oblike kontrole nad Grenlandom i prihvatila ga kao deo svog kraljevstva 1953.

Danas Grenland upravlja sopstvenim unutrašnjim poslovima sa budžetom koji do 60 procenata subvencioniše Danska, koja takođe vodi odbranu i spoljnu politiku ostrva.

Mnogi lideri Grenlanda podržavaju nezavisnost, ali se razlikuju oko toga koliko brzo bi to trebalo da se desi i da li da se približe Sjedinjenim Državama.

Tokom prošlonedeljne posete Grenlandu, premijerka Danske Mete Frederiksen osudila je "pritisak i pretnje Trampove administracije" i poručila mu da "ne može anektirati drugu zemlju".

Danski lideri tvrde da kampanja pritiska SAD već šteti savezu Amerike sa Danskom posle Drugog svetskog rata.

(Telegraf.rs/Tanjug)