Nakon borbi u Zaporožju, mrežama kruže 2 snimka: Na prvom se vidi predaja Ukrajinaca, a na drugom "egzekucija"

Na snimku snimljenom iz vazduha vidi se kako četvorica ukrajinskih vojnika izlaze iz porušene kuće, jedan s podignutim rukama u znak predaje, a zatim ležu licem prema tlu u travu u selu Pjatihatki na jugu Ukrajine. Naoružani ruski vojnici stoje iznad njih.

Dva drona, jedan ukrajinski, a drugi ruski, zabeležila su celu situaciju iz vazduha. Uporednom analizom dva snimka, koje je dobio Associated Press, otkriva se šokantna razlika u sadržaju: na ruskom snimku zarobljenici su živi, a video naglo prestaje. Sa druge strane, na ukrajinskom se vidi njihovo pogubljenje iz neposredne blizine.

Preporučujemo

"Ovo nije borba, ovo je smaknuće"

Prema snimku do kog su došli evropski vojni zvaničnici, a koji je analizirao britanski Centar za informacijske istrage (CIR), vojnici s oznakama ruske vojske podižu oružje i pucaju svakom od četvorice Ukrajinaca u leđa – toliko nasilno da je jednom od vojnika glava bila potpuno raznesena.

"Od svih smaknuća koja smo analizirali od kraja 2023, ovo je jedno od najjasnijih. Ovo nije ubistvo u borbi. Ovo je nezakonita egzekucija", rekao je Rolo Kolins iz CIR-a.

Upozoravamo, snimak je UZNEMIRUJUĆ!

Prema informacijama koje je AP dobio od evropskih zvaničnika, incident se dogodio 13. marta. Dva dana ranije, ruski vojnici su na društvenim mrežama objavili navodni snimak na kom postavljaju zastavu usred ruševina Pjatihatkog, u Zaporožju.

Brutalna egzekucija

Na ruskom snimku vidi se trenutak kada eksplozivni dron ulazi u kuću u kojoj su se skrivali Ukrajinci, a potom i jedan od zarobljenika kako izlazi s podignutim rukama i lega na tlo s ostalima.

Ukrajinski snimak pokazuje kako ruski vojnici kratko pregledavaju zarobljenike, zatim stižu još dvojica, komuniciraju radiom, a potom počinje egzekucija. Jedan ruski vojnik prišao je s oružjem u ruci i počeo je da puca, a pridružila su mu se još dvojica. Dok jedan puni oružje, drugi ispaljuje hice u glavu i kacigu jednog vojnika, a treći potom "dovršava" sve preostale. Ubili su ih jednog po jednog, metodično.

Telegraf nije mogao da nezavisno proveri verodostojnost snimaka.

Ukrajinska 128. brigada planinskih snaga, koja je snimila incident, odbila je da komentariše jer je pokrenuta istraga. Ukrajinska bezbednosna služba potvrdila je za AP da se slučaj vodi kao mogući ratni zločin.

Prema ukrajinskim podacima, ruske snage su od početka invazije pogubile najmanje 245 ukrajinskih ratnih zarobljenika. Tužioci tvrde da se ne radi o izolovanim slučajevima, nego o sistemskoj praksi koju podržava vrh ruske vlasti.

"To je deo politike, koju potpuno podržava najviši državni vrh Rusije", izjavio je Jurij Bjelousov, načelnik odeljenja za ratne zločine pri ukrajinskom državnom tužilaštvu.

Kremlj je negirao da postoji politika pogubljenja zarobljenika. Portparol Dmitrij Peskov rekao je za AP da Rusija postupa u skladu s međunarodnim pravom i ponovio tvrdnju da su zločini u Buči "inscenirani".

Sistemska egzekucija i klima nekažnjivosti

Posmatrači UN-a dokumentovali su 91 slučaj pogubljenja ukrajinskih ratnih zarobljenika od avgusta 2024. Tokom istog razdoblja zabeležen je jedan slučaj u kojem su ukrajinski vojnici ubili ruskog zarobljenika.

Liderka UN-ove posmatračke misije Daniel Bel upozorila je da je u Rusiji stvorena klima nekažnjivosti. Usvojeni su zakoni koji štite vojnike od krivičnog progona, a visoki zvaničnici pozivali su na mučenje i ubistva zarobljenika, pri čemu su zabelženi brojni slučajevi da vojnici sami objavljuju snimke pogubljenja.

"Amnestije, dehumanizujući jezik i pozivi na društvenim mrežama pridonose okruženju u kojem takvi zločini postaju mogući", rekla je Bel.

Oslabljena međunarodna potpora otežava istrage

Ukrajinski tužioci trenutno vode istrage o više od 157.000 potencijalnih ratnih zločina. Taj rad postaje sve teži zbog sve slabije međunarodne podrške. Prema navodima AP-a, administracija američkog predsednika Donalda Trampa znatno je smanjila finansiranje organizacija koje istražuju ratne zločine u Ukrajini, uključujući i helsinšku uniju za ljudska prava.

"Ako želimo trajan mir, moramo imati odgovornost. U to treba ulagati odmah", rekao je Kristofer Hejl, međunarodni pravni stručnjak koji je ranije radio na suđenjima za ratne zločine u Kambodži i Ukrajini.

Ukrajina je i dalje odlučna da dokumentuje zločine i traži pravdu. Međutim, u uslovima sve manje političke volje i rastuće geopolitičke indiferentnosti, mnogi se pitaju hoće li najodgovorniji ikada odgovarati pred sudom.

(Telegraf.rs)