Pravoslavni monah u manastiru na litici je ikona lokalnog života: Usred buma turizma zajednicu drži na okupu

Više od 50 godina, Spiridon Denaksas se moli, radi i dočekuje vernike u ostrvskom manastiru uklesanom u primorskoj litici na ostrvu Amorgos koji se malo promenio od svog osnivanja pre više od milenijuma.

Grčka se brzo sekularizovala zajedno sa ostatkom Evrope, a druga egejska ostrva, poput obližnjeg Santorinija, bore se sa masovnim rastom turizma koji je mnogo više fokusiran na plaže nego crkve.

Preporučujemo

Ali nekoliko pravoslavnih hrišćanskih monaha i dalje su ikone lokalnog života - toliko da kada je nedavni roj skoro stalnih zemljotresa uhvatio oca Spiridona, kako ga od milja zovu, na hitnoj medicinskoj pomoći, jedino o čemu je razmišljao jeste da se vrati u Amorgos.

"Želeo sam da budem ovde sa svojom zajednicom, osetim njihove emocije jer sam odgovoran. Bog me stavio ovde da brinem o njima", rekao je on za AP u manastiru Panagija Hozoviotisa, gde ni kamen nije pao tokom potresa.

Tokom tog kratkog odsustva, kao i njegove najduže pauze prošle godine - kada je proveo skoro pet meseci na kopnu zbog operacija - celo ostrvo, uključujući ateiste, vrvelo je od nagađanja o tome kada bi mogao da se vrati.

"On je deo ostrva", rekla je Mina Mavrou te nedelje kada je Spiridon najzad trebalo da se vrati kući sa trajektom iz Atine, čija je vožnja trajala skoro osam sati.

Foto: Tanjug/AP

Pravoslavni monah dočekuje svet u ostrvskom manastiru

Smešten u svom manastiru, koji se nalazi između neba i mora, monah nije krio ushićenje.

"Osećam duhovnu euforiju što sam ponovo sreo ljude iz sela, one koji su me tražili i kojima sam nedostajao. Presrećan sam monaškim životom i povratkom u prirodno okruženje", rekao je on.

Predanje kaže da su vizantijski monasi bežeći od progona na Bliskom istoku u 9. veku doplovili na ovo planinsko ostrvo sa ikonom Bogorodice. Gradili su sklonište u pećini kada je kamenje u padu otkrilo dleto koje je visilo dalje uz liticu.

Uzimajući to kao znak, proveli su naredne decenije u izgradnji manastira na više od 150 metara iznad mora, gde su i ikona i dleto još uvek vidljivi u maloj kapeli u kompleksu.

Spiridon, koji je rođen na Amorgosu, pridružio se manastiru odmah iz srednje škole 1971, kada je imao 18 godina. On je sada jedan od dvojice monaha tamo, a imaju i asistenta, 35-godišnjeg Konstantina Papakonstantinua, koji se nada da će im se jednog dana pridružiti.

On za sada govori posetiocima o istoriji manastira na raznim jezicima koje je naučio tokom prethodne karijere u modnoj industriji.

Foto: Tanjug/AP

Sedeći na ulazu u kapelu, Spiridon dočekuje hodočasnike sa osmehom. Mnogi i dalje dolaze k sebi nakon što su se popeli 300 metara stepenicama sa parkinga, provlače se kroz mala ulazna vrata i opet penju uskim stepenicama do mračne kapele. Tamo odaju počast ikoni pre nego što izlaze na terasu okupanu suncem.

Zadivljujući pogledi na more koje svetluca daleko ispod predstavljaju veliku privlačnost i za turiste, koji dolaze sa obližnjih, često preplavljenih destinacija na Kikladskim ostrvima.

Bez obzira na to da li žele da neguju svoj duhovni život ili jure novu fotografiju za Instagram, Spiridon je nestrpljiv da poželi dobrodošlicu svim posetiocima, nudeći hladnu vodu, slatkiše i čašice domaćeg likera sa ukusom meda.

"Bogorodica pruža ruku i sipa lekoviti melem u duše svih ljudi. Ovo je ekumenistički manastir, otvoren za ceo svet... Svako dobija nešto od njene milosti", rekao je on.

Život na ostrvu nastavlja da se vrti oko voljenog manastira

Panagija Hozoviotisa, čija se slika nalazi na naslovnoj strani aktuelnog vodiča Lonely Planet Greece, daleko je od jedine bogomolje u Evropi koja je takođe turistička atrakcija.

Ali Amorgosov manastir ima i drugu funkciju - ključnu referentnu tačku za lokalno stanovništvo, koji traže pomoć monaha, materijalnu i duhovnu, što istočni hrišćani imaju skoro 2.000 godina.

"Ljudi bi išli da ih traže u pustinji ili pećinama za mudrost, vezivali bi se za njih kao duhovne vodiče. Postoji osećaj da su monasi tamo super-hrišćani", rekao je Ed Siecienski, profesor religije na Univerzitetu Stokton.

Čak i kada je Spiridon bio odsutan zbog operacija kolena i zuba, ostrvljani poput Mavroue često su ga zvali da pitaju za oporavak i dobiju njegov blagoslov, rekla je ona.

Za razliku od pravoslavnih parohijskih sveštenika, koji su često oženjeni, monasi ostaju u celibatu - odluka o kojoj je Spiridon razmišljao kao tinejdžer. Ne kaje se, rekao je, gledajući na svoje stado kao na svoju porodicu.

"Njihova deca su moja deca. Radovao bih se sa svima, tugovao sa svima i bio sa njima u skladu sa njihovim okolnostima", rekao je on.

Na "imendan" kada ljudi slave svoje imenjake - u tradicionalnoj grčkoj kulturi veći praznik od rođendana - Spiridon zove sa čestitkama. Ako je to popularno ime kao što je Vangelis, koje se slavi krajem marta, on upućuje desetine poziva, počevši pre zore da uhvati one u Australiji ili Americi.

Često ih posećuje lično, probijajući se sa kvrgavim štapom do udaljenih kapela na obroncima brda posutim kamenjem i selima raštrkanim oko Amorgosa.

Nakon što je nedavno svratio u kafić, vlasnik je rekao da ima izložene tri fotografije - na kojima su njegova majka, njegov otac i manastir.

"Želim da se fotografija oca Spiridona stavi pored mog oca. Zato što ga duboko volim", rekao je Nikolaos Ekonomides.

Dani rada i molitve počinju mnogo pre zore

Monahovi dani obično su usidreni u užurbanom rasporedu bogosluženja i rada, jer manastiri moraju sami da se izdržavaju. Ustaje u 3 sata za prvu službu molitve i ne ide na spavanje do 21 sat.

Mihalis Đanakos je napustio Amorgos posle srednje škole pre 20 godina, ali se seća da je posetio manastir kao dete i video Spiridona kako žuri gore-dole po stenovitim padinama, brinući se za životinje poput manastirskog magarca i pozdravljajući hodočasnike.

"Spiridon je bio tamo i brinuo o ljudima, brinući se da ljudi koji dolaze u posetu budu srećni", rekao je Đanakos dok je bio na odmoru na Amorgosu.

Dok su mnogi urbani Grci distancirani ili čak neprijateljski raspoloženi prema crkvi, "za manja mesta je to i dalje važno. Ne radi se samo o veri i religiji", dodao je on.

To je zato što na ostrvu kao što je Amorgos - populacija od 2.000 ljudi, podeljena između glavnog sela na vrhu planine i manjih zaseoka - može biti pozvano sveštenstvo da upravlja sukobima i da daje savete.

Manastir je dao deo svoje zemlje za izgradnju škole, priseća se Đanakos, i ugošćuje većinu stanovništva tokom svojih praznika u novembru.

"Spiridon daje mnogo ljudima", rekla je Kristina Astreča, koja predaje religiju u Amorgosovoj školi. "To je duhovnost, to možete videti iz dela osobe".

Za Spiridona je duhovnost sveobuhvatna.

"Bog je postavio čoveka u raj da brine i radi za njega. Znate koliko je priroda važna - more, planine, doline i ravnice. Oni su namenjeni ljudskoj upotrebi, ali ih moramo poštovati, čuvati i štititi", rekao je on.

Zato je tako zadovoljan što ostaje ovde, vodeći računa o "svojem dvorištu" uz pružanje reči i molitve svima kojima bi mogle zatrebati.

"To je u mom DNK, isprepleteno sa manastirom i njegovim postojanjem", zaključio je on.

(Telegraf.rs)