Ovaj deo granice između Rusije i Poljske i dete može da probije: Ali važno je šta se "krije iza"

Uz uski pojas plaže i šume poznat kao Vislinska prevlaka, koji predstavlja najseverniju granicu između Poljske i ruske enklave Kalinjingrad, gotovo da i nema prave granice. Gotovo da bi dete ovo moglo da preskoči.

Tu je samo pokidana žičana ograda i nekoliko trulih stubova koji se kao pijani teturaju ka plićaku Baltičkog mora. Ispod znaka koji zabranjuje ulaz, nalazi se nekoliko praznih flaša ruskog konjaka i votke. Ne deluje kao granica NATO teritorije.

Preporučujemo

"Ne vidim neku zaštitu, ovo nije dobro", kaže za SkyNews Kristof iz Katovice, koji je i sam došao da vidi kako granica izgleda.

"Moramo da imamo neku taktiku zastrašivanja, nešto da pokažemo da pokušavamo da ojačamo našu vojsku. U isto vreme mislim da odbranu naše zemlje ne bih zasnivao isključivo na našoj vojsci. Uveren sam da će nam Evropa ili Amerika, ako se bilo šta dogodi, pomoći 100%", kaže Gregor, koji živi u blizini.

Poljska masovno ulaže u svoju odbranu, a vojna potrošnja bi trebalo da dostigne 4,7% BDP-a u 2025. godini, što je više nego bilo koja druga zemlja NATO-a. Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da će uvesti dobrovoljnu vojnu obuku za muškarce bilo kog uzrasta, kao i za žene koje to žele, kako bi vojska imala kompetentne rezervne snage u slučaju rata.

On ulaže 2,5 milijardi dolara u jačanje graničnih utvrđenja između Rusije i Belorusije, u okviru projekta nazvanog "Istočni štit", koji će obuhvatiti protivtenkovske prepreke, bunkere i potencijalno i minska polja.

Šta se "krije iza"

Zajedno sa svojim baltičkim susedima, Poljska se povlači iz Otavske konvencije protiv upotrebe mina. Iako se još nije obavezala da će ih koristiti, želi da ima tu mogućnost.

Ekipa SkyNews-a dobili je pristup jednom od stubova poljske, ali i evropske odbrane, koji se nalazi nekoliko sati vožnje od Vislinske prevlake - u vojnoj bazi Redoviče.

Američka protivraketna baza Aegis Ashore u Redzikovu Foto: Adam Warzawa / PAP / Profimedia

Aegis Ashore Poland, zajedno sa sestrinskim postrojenjem u Rumuniji, predstavlja kopnenu komponentu NATO raketnog odbrambenog štita nad Evropom, kojim upravlja američka mornarica. Oni su simbol posvećenosti SAD NATO-u i zaštiti Evrope.

I uprkos promenama na vrhu Pentagona, "sve funkcioniše kao i obično“, kaže kapetan Majkl Dvan, koji nadgleda protivvazdušnu i raketnu odbranu u okviru Šeste flote SAD.

"Naša misija da radimo sa NATO snagama se nije promenila. Dakle, posvećenost Sjedinjenih Američkih Država i kapacitet koji donosimo u balističku raketnu odbranu i odbranu NATO-a ogledaju se upravo ovde u Poljskoj“, navodi on.

Foto: Michal_Fludra_travel / Alamy / Profimedia

Što se tiče Rusije, dva NATO-ova sistema protivraketne odbrane u Rumuniji i Poljskoj predstavljaju, prema rečima ruskog ministarstva spoljnih poslova, NATO pretnju na njihovom pragu i samim tim su "prioritetna meta za potencijalnu neutralizaciju".

NATO tvrdi da su ova raspoređivanja isključivo odbrambene prirode i da njihovi SM-3 presretački projektili nisu naoružani i nisu namenjeni za nošenje bojevih glava. Rusija, s druge strane, tvrdi da bi lako mogli biti prilagođeni za pretnju Rusiji. Kapetan Dvan to negira.

"Ne radi se o premeštanju ofanzivnog naoružanja ovde u ovu bazu – hardver i infrastruktura za tako nešto jednostavno nisu instalirani. Bili bi potrebni meseci ili godine da se promeni misija ovog postrojenja, kao i značajna količina novca, kapaciteta i redizajna“, ističe.

Sa toliko toga označenog kao "poverljivo" na toj lokaciji, deluje neverovatno što je uopšte dozvoljen pristup.

Ali za NATO, transparentnost je deo odvraćanja. Žele da potencijalni protivnici znaju koliko su sofisticirani njihovi radari i sistemi za presretanje. Takođe znaju da bi, ako bi držali bojeve glave na licu mesta, to postalo meta – zato ih i ne drže.

Odvraćanje takođe zavisi od toga da li potencijalni protivnici veruju u posvećenost SAD NATO savezu i odbrani Evrope.

Foto: Michal_Fludra_travel / Alamy / Profimedia

Na operativnom nivou, što se tiče trupa, ta posvećenost možda još uvek deluje čvrsto kao čelik. Ali što se tiče vrhovnog komandanta, i dalje – kao i sa mnogim drugim stvarima tokom predsedničkog mandata Donalda Trampa – postoji mnogo neizvesnosti.

U Ovalnom kabinetu u sredu popodne, predsednik Tramp je nagovestio da bi mogao da poveže moguće povlačenje američkih trupa iz Evrope sa pitanjem trgovine i carina sa EU.

"Lepo je sve to upakovati zajedno u jedan paket, čisto i uredno", rekao je.

Verovatno ne onako kako Evropa to vidi – ne sa ponovo ojačanom Rusijom pred njihovim vratima, ekonomskim protivvetrovima koji podstiču animozitete, i pojmom "Pax Americana" koji se ruši pred njihovim nogama, navodi SkyNews.

(Telegraf.rs)