Pentagon razmatra povlačenje više hiljada vojnika: Evropa zabrinuta zbog planova Vašingtona

Pentagon razmatra predlog o povlačenju najmanje 10.000 vojnika iz Istočne Evrope, zbog čega na oba kontinenta (Amerika i Evropa)  raste zabrinutost da bi to moglo da ohrabri ruskog predsednika Vladimira Putina.

To je navelo šestoro američkih i evropskih zvaničnika, koji su upućeni u situaciju, preneo je NBC News.

Jedinice za koje se razmatra povlačenje pripadaju kontigentu od 20.000 vojnika koje je administracija bivšeg ameirčkog predsednika Džozefa Bajdena razmestila 2022. godine kako bi se ojačale zemlje koje se graniče sa Ukrajinom, a nakon što je Rusija pokrenula invaziju na ovu zemlju.

Tačan broj vojnika koji bi treblao da bude povučen još se razmatra, ali po predlogu to bi treblo da bude polovina onih koje je Bajden poslao u region.

Interne diskusije o smanjenju broja američkih trupa u Rumuniji i Poljskoj dolaze u trenutku kada predsednik Donald Trump pokušava da ubedi Putina da pristane na primirje.

Šest zvaničnika iz SAD i Evrope, koji su tražili anonimnost, opisalo je više detalja o predlogu. Ako Pentagon usvoji ovaj predlog, to će ojačati strahove da Sjedinjene Američke Države napuštaju svoje dugoročne saveznike u Evropi, a koji Rusiju vide kao rastuću pretnju.

"Ruski zvaničnici bi smanjenje američkih trupa ocenili kao slabljenje odvraćanja, što bi povećalo njihovu spremnost da se mešaju na razne načine širom Evrope", rekao je Set Džons, viši potpredsednik Centra za strateške i međunarodne studije.

Trampova administracija jasno je stavila do znanja da želi da evropski saveznici preuzmu veću odgovornost za sopstvenu odbranu, što bi omogućilo Sjedinjenim Državama da usmere svoje vojne resurse ka Kini.

Tokom svoje prve posete inostranstvu kao ministar odbrane, Pit Hegset je u govoru u Briselu u februaru rekao da "oštre strateške realnosti sprečavaju Sjedinjene Američke Države da se primarno fokusiraju na bezbednost Evrope". Umesto toga, Sjedinjene Države bi se fokusirale na obezbeđivanje svoje južne granice i suprotstavljanje Kini, poručio je on.

Elbridže Kolbi, koga bi Senat SAD uskoro trebalo da potvrdi kao najvišeg savetnika za politiku Pentagona i trećeg zvaničnika po rangu, pozvao je na veći fokus na Kinu. Kolbi je argumentovao da treba smanjiti resurse za Ukrajinu i smanjiti broj trupa u Evropi kako bi se fokusirali na pretnju od Kine.

Senator Rodžer Viker, predsedavajući Komiteta za oružane snage, kritikovao je ovaj pristup na saslušanju u četvrtak:

"Postoje neki koji veruju da je sada vreme da drastično smanjimo naše vojno prisustvo u Evropi. Zabrinut sam zbog tih duboko pogrešnih i opasnih stavova koje imaju neke birokrate srednjeg nivoa unutar Ministarstva odbrane. Oni rade na povlačenju SAD iz Evrope, a često to rade bez koordinacije sa sekretarom odbrane", rekao je on.

Portparol Pentagona nije odgovorio na zahtev za komentar. Vojska je odbila da komentariše.

"Predsednik stalno preispituje rasporede i prioritete kako bi osigurao da Amerika bude na prvom mestu", izjavio je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Brajan Hudžis.

Na saslušanju u Kongresu u utorak, general Kris Kavoli, šef američkog vojnog komande za Evropu i vrhovni saveznički komandant NATO, rekao je da se protivi smanjenju broja američkih trupa u istočnoj Evropi.

"Prvobitno smo 2022. pojačali svoje snage", rekao je Kavoli, misleći na vojne jedinice koje je Bajdenova administracija poslala nakon ruske invazije na Ukrajinu.

"Periodično smo pregledali strukturu snaga i na vojnom i na političkom nivou. I ja sam tokom tog perioda dosledno preporučivao da zadržimo snage koje smo jurili napred, i nastaviću da to činim".

Pentagon, očekuje smanjenje budžeta

Kako Pentagon prolazi kroz budžetske rezove za vreme Trampa, smanjenje otiska američke vojske u Evropi oslobodilo bi resurse, potencijalno za Indo-pacifički region, koji zvaničnici administracije kažu da vide kao viši strateški prioritet. Otkazivanje upućivanja borbenih jedinica u istočnu Evropu takođe bi moglo da uštedi novac za vojsku, koja pokušava da podstakne ulaganja u inovativnu opremu i naoružanje.

Otprilike 80.000 američkih vojnika stacionirano je u Evropi. Nakon što je Rusija pokrenula rat, poslanici obe strane podržali su snažno američko vojno prisustvo duž istočnog krila NATO, videći to kao važan signal Putinu da Sjedinjene Države ostaju posvećene odbrani pograničnih država.

Ali Tramp je vodio kampanju na obećanju da će brzo okončati rat i sada se zalaže za prekid vatre. On je prema Ukrajini zauzeo sasvim drugačiji stav od Bajdena, koji je obećao da će Kijevu pružiti oružje i drugu pomoć "koliko god bude potrebno" da pobedi.

Tramp je izvršio pritisak na Ukrajinu da unapred učini ustupke. Obustavio je vojnu i obaveštajnu pomoć na nedelju dana nakon javnog sukoba sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i nije se konkretno obavezao na buduću vojnu pomoć SAD.

Evropa i odvraćanje

Ben Hodžis, penzionisani general sa tri zvezdice koji je nadgledao vojsku u Evropi, rekao je da se pita kakva je analiza urađena kako bi zvaničnici naveli da razmotre predlog o povlačenju trupa u regionu.

"Imaćete mnogo manje mogućnosti odvraćanja. Sada Poljska očigledno povećava svoje sposobnosti, Rumuni rastu, druge evropske zemlje rastu, ali to će biti rupa koja će morati da se popuni", rekao je on.

Rusija sprovodi veliku obnovu i reformu svoje vojske, uključujući modernizaciju opreme i povećanje proizvodnje oružja, prema proceni danskih obaveštajnih službi objavljenoj u februaru.

Ako se rat u Ukrajini završi ili bude zamrznut sporazumom o prekidu vatre, Rusija bi mogla da vodi rat velikih razmera u istočnoj Evropi u narednih pet godina ako NATO ne uspe da ojača svoju odbranu, navodi se u izveštaju.

(Telegraf.rs)