Da li Rusija koristi imigrante za napade? Evropa na udaru, nemačke službe otkrile zabrinjavajuće podatke

U maju prošle godine, 25-godišnji avganistanski azilant po imenu Sulejman Atai ušao je na nemački trg, izvadio lovački nož i zabio ga u aktivistu ekstremne desnice Mihaela Sterzenbergera.

Usledilo je 25 sekundi haosa u Manhajmu. Jedan policajac je smrtonosno uboden u vrat, a šest osoba koje su pokušale da intervenišu zadobile su rane od noža. Sterzenberger je preživeo, jedva.

Atai je upucan, uhapšen i optužen za ubistvo. Suđenje mu je počelo u februaru, prenosi britanski The Telegraph.

Istražitelji su kasnije zaključili da se Atai zainteresovao za Talibane i da su ga "radikalni influenseri i pseudoislamski učenjaci" regrutovali na na Telegramu i da su vršili uticaj na njegovu radikalizaciju.

Sada, novi dokazi sugerišu da njegov napad možda nije bio samo čin islamističkog terora. Već deo ruske subverzije koja ima za cilj da izazove haos na evropskim ulicama kako bi destabilizovala Zapad i potkopala njegovu podršku Ukrajini.

Ovo je kampanja koja obuhvata vandalizovanje spomenika Holokaustu u Francuskoj, korišćenje pene za blokiranje izduvnih cevi automobila u Nemačkoj, bombaške napade na letonski muzej i podmetanje požara u istočnom Londonu.

Smrtonosni napadi na nemačkom tlu

Rat u Ukrajini je doneo porast sumnjivih napada širom Evrope, naročito od prošlog leta. I dok su ruske agencije prethodno bile fokusirane na ometanje vojnih snabdevanja ili prikupljanje obaveštajnih podataka, mnoge novije operacije deluju kao da imaju za cilj da podstaknu socijalne i političke tenzije, potkopaju poverenje javnosti i podrže ekstremno desničarske stranke koje se protive slanju pomoći Kijevu.

To dovodi do pitanja o nizu sličnih napada koji su usledili nakon Manhajma. ZDF, nemačka televizijska stanica, otkrila je da su fraze "Mihael Sterzenberger izboden" i "Mihael Sterzenberger napad" korišćene u internet pretragama u Rusiji i pre nego što je napad izvršen?!

Takođe postoje dokazi da su ruski internet korisnici pokušavali da pristupe veb kameri na trgu u Manhajmu, mestu napada, neposredno pre nego što se napad dogodio. Ova otkrića mogla bi da potvrde sumnje koje su dugo kružile u nemačkoj obaveštajnoj zajednici.

Početkom godine, viši nemački obaveštajni zvaničnik rekao je ruskim istraživačkim novinarima Andreju Soldatovu i Irini Borogan da nemačke agencije veruju da je Rusija podstakla niz napada od strane azilanata kako bi povećala podršku Alternativi za Nemačku (AfD), proruskoj stranci, koja se protivi podršci Ukrajini.

Za Soldatova, najnovija otkrića o napadu u Manhajmu predstavljaju nešto poput "dima iz pištolja" i jačaju teoriju koju je izložio obaveštajni zvaničnik.

"Novi dokazi odgovaraju obrascu koji vidimo i čujemo iz mnogih uglova. Taktika sabotaže nije samo dizanje stvari u vazduh radi se o povećanju troškova pružanja podrške Ukrajini, uključujući političke troškove. Ne morate imati sofisticiranu grupu agenata na terenu, ali ako možete da naterate nekoga da napiše nešto na zidu podstičući mržnju ili okrivljujući Ukrajince, možete stvoriti troškove", kaže Soldatov.

Ubod nožem u Manhajmu bio je prvi od pet napada nožem koje su počinili imigranti uoči izbora u februaru. U avgustu 2024. godine, 26-godišnji sirijski izbeglica ubio je tri osobe i ranio još osam u divljanju nožem kroz grad Solingen.

Lekar (50) rođen u Saudijskoj Arabiji 22. decembra uleteo je automobilom u masu na Božićni vašar u Magdeburgu, ubivši šestoro. Mesec dana kasnije, 28-godišnji muškarac iz Avganistana uhapšen je nakon ubistva dvogodišnjeg dečaka i 41-godišnjeg muškarca u bavarskom gradu Ašafenburgu. Samo 10 dana pre izbora, 13. feruara, 24-godišnji avganistanski tražilac azila povredio je najmanje 30 ljudi kada je uleteo automobilom u gomilu u Minhenu.

Sve te napade izveli su strani državljani. Sa izuzetkom napada u Magdeburgu, svi počinioci su bili mlađi od 30 godina. Poslednja četiri napada do danas nisu javno povezana sa Rusijom osim nemačkog zvaničnika, koji je razgovarao sa Soldatovom i Boroganom.

Veze Sulejmana Ataija sa ruskim obaveštajnim službama još nisu utvrđene. Izjave istražitelja nemačkoj štampi sugerišu da je verovao da je razgovarao sa islamistima na Telegramu, ali nije pominjao Rusiju.

Nije presudan ni značaj čudne ruske internet aktivnosti. Internet pretrage nisu same po sebi dokaz zavere. Čak i pod pretpostavkom ruskog saučesništva, postoji više mogućih objašnjenja.

Da li je ruski obaveštajac na nižem nivou mogao guglati da vidi da li je misija izvršena? Da li je Atai imao instrukcije od agenta ili agenata koji nisu uspeli da prikriju svoje tragove? Ili su hteli da budu uhvaćeni?

Ostavili vizit kartu

Nekoliko nedelja pre napada u Manhajmu, berlinska fabrika metala koja pripada odbrambenom proizvođaču Diehl izgorela je u plamenu.

Bila je to, kaže policija, nesreća. Kasnije je obaveštajna služba (neimenovane) savezničke zemlje predala nemačkoj saveznoj obaveštajnoj službi, BND, dosije koji pokazuje da je u pitanju podmetnuti požar i da iza toga stoji Rusija.

Prošlog meseca The Telegraph je otkrio da su nemačke bezbednosne službe pronašle ono što je izgledalo kao vizit-karta. Korisnici interneta u Rusiji su nekoliko nedelja pre i posle incidenta pretraživali koja su vatrogasna vozila i protivpožarni protokoli bili na snazi u fabrici.

Aljkavost posla bila je, sumnja izvor iz evropske bezbednosti, namerna.

"Rusi nisu toliko glupi da ostave taj trag, ponekad jednostavno žele da otkrijemo da su razgibali svoje mišiće. To je deo hibridnog ratovanja", rekao je izvor, koji je imao saznanja o istrazi incidenta.

Vizit karta ili nekompetentnost, obrazac je jasan, kažu evropski stručnjaci za bezbednost. Rusija je pojačala kampanju sabotaže širom Evrope nakon napada na svog suseda.

Zapadni zvaničnici okrivljuju Rusiju i njenog saveznika Belorusiju za najmanje 59 incidenata, uključujući sajber napade, zavere za ubistvo i vandalizam od početka invazije u punom obimu, prema istrazi Asošiejted presa, objavljenoj u martu.

Džejms Apaturai, zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO za inovacije, hibrid i sajber ratovanje, ove godine je pozvao Alijansu da pređe na "ratnu osnovu" kako bi se izborila sa talasom iskakanja vozova iz šina, brojnih grafita, napada, podmetnutih požaru i zavera za ubistvo u poslednje vreme.

Te operacije karakteriše "uberizacija" ili "ekonomija sabotaže", u kojoj agenti regrutuju treće ili četvrte strane da jeftino obavljaju poslove.

"To je izuzetno jeftino. Ljudi koji to rade nisu uvek upoznati šta rade. I veoma je teško suprotstaviti se", kaže Soldatov.

Počinioci su retko, ako ikada, stvarni ruski obaveštajci. Možda čak i nemaju pojma za koga rade.

"Videli smo da su uglavnom finansijski ranjivi, često dolaze iz bivših sovjetskih država u Evropi", kaže Maksim Lebrun, zamenik direktora istraživanja i analize u Hibrid CoE, Evropskom centru izvrsnosti za suzbijanje hibridnih pretnji.

"Uglavnom ih kontaktira posrednik preko Telegrama i nudi novac i daje prilično precizna uputstva za njihova dela. Telegram nalozi nestaju ubrzo nakon toga".

Nije samo Nemačka pogođena i Evropa na udaru

U maju 2024. crvene ruke su sprejom naslikane na pariskom spomeniku Holokaustu. Mesec dana kasnije, na Ajfelovom tornju ostavljeni su kovčezi prekriveni francuskom zastavom i natpisima: "Francuski vojnici Ukrajine". Rusija je osumnjičena za oba incidenta.

"Kovčege na Ajfelovu kulu doneo je tim bugarskih pojedinaca koji su takođe izvršili operacije crvenih ruku na memorijalu u Parizu“, kaže Lebrun.

Rusija, operacije na istoku

Pokušaji da se poseje razdor uoči Olimpijskih igara u Parizu neki vide kao prvi hitac trenutnog talasa subverzija, a Evropa je bila na udaru. Ali taktika prikazana u Nemačkoj i Francuskoj već je testirana dalje na istoku.

Izvanredan pogled na mehaniku procesa regrutovanja došao je 2023. godine, kada je jedan potencijalni saboter zapisao nestale Telegram poruke kako bi mogao da se seti uputstva za svoj sledeći posao.

Greškom je ispustio presavijeni list sa natpisom "Misija, vojni aerodrom Lielvarde" dok je bio na poslu, što je letonske istražitelje i novinsku kuću Re:Baltica dovelo do Sergeja Hodonoviča (21) iz Rige koji je regrutovan dok je pokušavao da kupi kanabis na Telegram grupi.

Hodonović je obavio nekoliko "poslova", uključujući iscrtavanje grafita na NATO centru u Estoniji. Istraživački sajt Re:Baltica otkrio je ove godine da je Hodonović bio poslednji u lancu od najmanje četiri posrednika, koji su svi funkcionisali na društvenim mrežama, za koje su vlasti verovale da su dovele do GRU, ruske vojne obaveštajne jedinice. Svaki je bio u dvadesetim godinama i dobijali su po nekoliko stotina evra za svaki završen posao.

Slučaj je bacio svetlo na vrstu ljudi koji se regrutuju za takve operacije.

"Oni nisu najpametniji ljudi. Obično imaju neku vrstu kriminalne pozadine. To je ekonomija svirke: radi se o novcu, brzo zarađenom novcu. Neki od njih zaista ne znaju za koga rade", kaže Inga Springe, reporterka "Re:Baltica" koja je pratila ovaj i druge slučajeve sabotaže Telegrama.

Regrutovanje putem telegrama je nekada bila specijalnost GRU. Ali pošto je rat u Ukrajini poremetio njihove mreže, SVR (strana obaveštajna služba) i FSB (federalna bezbednost) takođe su se uključili u akciju. To, kaže Soldatov, čini pripisivanje takvih operacija samo jednoj agenciji sve težim.

Sve ove operacije imaju za cilj podizanje bukvalnih i figurativnih troškova podrške Ukrajini. Postoje i drugi i treći cilj: okriviti Ukrajinu i zastrašiti.

"Postojala je otvorena manifestacija ove taktike pre mesec dana kada je SVR, ruska spoljna obaveštajna služba, objavila da očekuju napade Ukrajinaca na ruske imigrante u Evropi“, kaže Soldatov.

"Znamo šta to znači: to je zastrašivanje ljudi poput nas, ruske političke emigracije. I istovremeno snosi krivicu na Ukrajinu ako se nešto desi. Ali to ne znači da će se takve operacije zaustaviti prekidom vatre", tvrdi Soldatov.

Ruska obaveštajna zajednica radi na dubokom uverenju da je kolektivni Zapad pretnja, gledištu koje je imala mnogo pre aktuelnog rata. Rizici od vrste operacija koje se viđaju širom Evrope poslednjih meseci i godina su tako mali, a potencijalne koristi tako velike, da Moskva neće imati mnogo razloga da ih odustane, čak i u vreme mira.

To je barem u nedostatku usklađenog evropskog odgovora

(Telegraf.rs)