Zašto tvrdnja Zelenskog da je Kina ušla u rat na strani Rusije možda ne odgovara istini u potpunosti

Rat u Ukrajini sada je delimično postao bitka za privlačenje pažnje Bele kuće. U takvim okolnostima zarobljavanje dvojice kineskih državljana znače uspeh za Kijev i predsednika Volodimira Zelenskog. Ukrajinski lider nije gubio vreme i odmah je naveo da su ovi zarobljenici dokaz da je još jedna zemlja, Kina, ušla u rat protiv njegove države na strani Rusije, prenosi britanski The Telegraph.

Međutim, prava istina možda je mnogo banalnija. Zarobljeni vojnici možda su deo plaćeničkih snaga koje je angažovala Moskva u nedostatku dovoljnog broja domaćih trupa.

Ipak, njihovo prisustvo trebalo bi da zakomplikuje želju administracije Donalda Trampa, predsednika SAD, da se fokusira na nešto što vidi kao nadolazeći, generacijski sukob sa komunističkom Kinom, a ne samo na rat u Ukrajini.

Krajem prošlog meseca, Pit Hegset, američki sekretar za odbranu, distribuirao je unutrašnji memorandum u kojem je preusmerio američku vojsku prema odvraćanju kineske invazije na Tajvan i pripremama za potencijalni sukob sa Pekingom.

Marko Rubio, američki državni sekretar, tvrdi da će postupci Vladimira Putina, ruskog predsednika, na kraju biti samo mali deo istorije 21. veka, dok će ostatak biti posvećen američkom titanskom okršaju sa Kinom.

Nema ništa čudno u tome što će predsednik Zelenski, pokušava da povrati opadajuću podršku SAD i učini sve što može tvrdeći da se ova dva fronta ne mogu tako lako razdvojiti. Međutim, prizor kineskih državljana, koji se bore za Rusiju u Ukrajini nije ništa novo.

Pre otprilike mesec dana, dva navodna kineska plaćenika snimljena su kako ispisuju grafite po zidovima zgrade za koju se tvrdi da je napuštena. Nosili su maskirnu uniformu, rusku i koristili su iste bele taktičke oznake koje koristi ruska vojska.

Međutim, ovo nije dokaz da je Kina zvanično rasporedila svoje snage na frontu. Poznato je da je Rusija regrutovala plaćenike iz celog sveta kako bi podržala svoju borbu za preuzimanje kontrole nad Ukrajinom.

Mnogi su došli iz Kube, Indije, Jemena i nekoliko afričkih zemalja, privučeni obećanjima o značajnim novčanim podsticajima. Kijev se takođe oslanja na dobrovoljce, uključujući iz Velike Britanije, SAD i Francuske, da popuni svoje redove. Međutim, oni ne zapošljavaju plaćenike.

Putin se okrenuo ka strancima za popunjavanje jedinica, dok nastoji da ograniči izloženost svojih sunarodnika brutalnostima rata koji je sam pokrenuo.

To je delimično zbog toga što želi da izbegne ponavljanje ustanka sovjetskih majki koje su bile zaslužne za prisiljavanje Rusije na povlačenje iz Avganistana 1980-ih. Više od 900.000 ruskih vojnika je poginulo ili ranjeno u Ukrajini od kada je Putin naredio svojim trupama da pređu granicu pre više od tri godine.

Severna Koreja je poslala vojnike u rat, a Kina šalje tehnologiju

Sa trupama koje su i dalje u ofanzivi, Kremlj stalno mora da pronađe nove regrute za svoja ograničena postignuća. Jedine regularne trupe za koje se zna da su raspoređene uz ruske snage dolaze iz Severne Koreje.

Pjongjang je poslao više od 11.000 ljudi da pomognu Moskvi kao deo bezbednosnog pakta između dve zemlje. Vojnici su korišćeni od strane Kremlja da isteraju Ukrajince iz njihovog uporišta u Kurskoj oblasti.

Više od 5.000 vojnika iz Severne Koreje je poginulo ili ranjeno u toj misiji, izjavili su zapadni zvaničnici. Međutim, ove trupe nisu operisale unutar Ukrajine.

Pre raspoređivanja trupa, Pjongjang je poslao pošiljke artiljerijske municije i balističkih raketa kako bi pomogao ratnom naporu Rusije. S druge strane, Kina još nije poslala ni jedan metak kao podršku ruskoj invaziji, prema zapadnim zvaničnicima.

To čini veoma malo verovatnim da Peking bude voljan da odobri raspoređivanje svojih trupa na fronttu.

"Ne vidimo dokaze o državnoj podršci ovde", rekao je zapadni zvaničnik.

Dok tvrdnje da zarobljeni vojnici mogu biti dokaz kineskog uplitanja verovatno nisu tačne, Peking nije bezgrešan. Zapadni zvaničnici su ukazali na značajne dokaze koji pokazuju da je Kina gotovo jednoglasno održavala rusku ratom uništenu odbrambenu industriju u životu snabdevanjem preciznim mašinskim alatima i visokotehnološkim komponentama.

Za ukrajinskog predsednika, ovo je još jedan primer koji dokazuje Donaldu Trampu da Putin nije spreman za mir i da odugovlači sa američkim pokušajima da posreduje u primirju.

(Telegraf.rs)