Oni su u ratnoj ekonomiji, grade 1.000 betonskih bunkera, rovova, skloništa: "Nažalost, zakasnili smo!"

Dok američki predsednik Donald Tramp potresa berze širom sveta, u severnoj Evropi se jačaju odbrambene linije protiv Rusije. Baltičke zemlje, koje strahuju od Vladimira Putina više od pada berzi, ubrzano grade zaštitne bunkere na svojim istočnim granicama.

To je mera koja treba da zaštiti Litvaniju, Letoniju i Estoniju od "ruskog medveda", sa kojim nemaju lepe uspomene.

Preporučujemo

- Nemamo mnogo vremena - rekao je pre nekoliko dana Gabrielius Landsbergis, donedavni ministar spoljnih poslova Litvanije, koji je zabrinut da je "betoniranje" počelo prekasno: "Treba nam deset godina da se odbranimo od ruske pretnje, ali bojim se da nam Putin neće dati toliko vremena".

Na Baltiku preovladava stav da će Vladimir Putin, čim bude dogovoren prekid vatre u Ukrajini, skrenuti pažnju na istočni bok NATO. Zato je ključno uspostaviti baltičku odbrambenu liniju, deo od 1.000 kilometara granice sa Belorusijom i Rusijom. Ključni element u strategiji odbrane tri zemlje je barijera od 1.000 betonskih bunkera, zajedno sa rovovima, protivtenkovskim jamama, deponijama municije i skloništima za snabdevanje.

Osim hitnih akcija na granici sa istočnim susedima, sve tri zemlje su već de facto prešle na ratnu ekonomiju, ne prepuštajući ništa slučaju. Prošlog meseca su objavili da se povlače iz međunarodnog sporazuma o zabrani protivpešadijskih mina, baš kao što su to učinile Poljska i Finska. Litvanija je otišla korak dalje i povukla se iz sporazuma o zabrani kasetnih bombi.

"Rusi bi mogli da marširaju kroz našu zemlju"

- Naša strateška poruka je da smo spremni da učinimo sve što je potrebno da se odbranimo od invazije - kaže ministarka odbrane Litvanije Dovile Šakaliene.

Ono što zabrinjava baltičke nacije su procene obaveštajnih službi da će Rusija, čim prestanu vojne operacije u Ukrajini, početi sa pregrupisavanjem i prenaoružavanjem i da će u roku od šest meseci biti spremna za potencijalni "lokalni rat sa susednom zemljom". Za dve godine stručnjaci predviđaju da će ona biti spremna za "regionalni rat protiv nekoliko zemalja baltičkog regiona". Za pet godina, kažu isti izvori, moći će da se upuste u veliki rat u Evropi, pod pretpostavkom da se Amerika povuče.

Iako se o NATO već neko vreme govori kao o organizaciji koja "umire", Severnoatlantska alijansa je 2023. godine potpisala plan za odbranu svakog pedalj Baltika, a od Finske preko Baltika sve do Poljske i Nemačke postavljena je odbrambena linija. Trenutno, baltičku kopnenu oblast štiti jedan bataljon NATO-a, koji rotira između tri zemlje. Kanadske snage su trenutno na čelu Letonije, odbranu u Litvaniji vodi Nemačka, a oko 1.000 britanskih vojnika štiti Estoniju. Međutim, baltičke zemlje više žele, između ostalog, stalno prisustvo NATO snaga, koje bi služile kao odvraćanje ruske agresije.

Njihova zabrinutost je jasna ako uzmemo u obzir da je Rusija u prvim mesecima svoje agresije na Ukrajinu zauzela površinu duplo veću od cele Litvanije. Pored toga, ove tri zemlje imaju oko 6,5 do sedam miliona stanovnika, što je ništa u poređenju sa Ukrajinom koja ima 41 milion ljudi.

- Rusi bi mogli da marširaju preko zemlje u roku od nekoliko sati i zato moramo da se branimo sa prvog metra granice - rekao je Landsbergis, podsećajući da je Ukrajina danas devastirana zemlja.

Baltičke zemlje nameravaju da potroše 70 miliona evra na utvrđivanje granica; njihovi vojni budžeti su već sada najveći u Evropi, sa izuzetkom Poljske.

Landsbergis kaže da je od NATO-a dobio poruku da prvo "vidi šta oni mogu da urade za sebe, pa tek onda da pitaju šta NATO može da uradi za njih".

- Novim merama na granici šaljemo poruku da smo uzeli sudbinu u svoje ruke - kaže bivši ministar, misleći na bunkere i rovove i povlačenje iz sporazuma o protivpešadijskim minama.

"Odvraćanje zaustavljanjem"

Iako je to u najmanju ruku kontroverzna odluka, Estonija brani svoju odluku o povlačenju iz sporazuma o nagaznim minama, navodeći da nema drugu opciju, jer "Estonija ne može da se bori sa jednom rukom vezanom iza leđa".

U prvoj fazi, Baltik će se braniti pomoću utvrđenja poznatih kao "zmajevi zubi". Reč je o betonskim piramidama "posađenim" na granici Litvanije i Letonije radi ometanja neprijateljske oklopne tehnike. Estonija je dom većine - oko 600 od 1.000 pomenutih bunkera koji bi trebalo da izdrže artiljerijske napade.

Prva linija "odbrambenih uporišta" trebalo bi da bude završena do jeseni. Zemlje su se opskrbile raznim barijerama, računajući na to da će im blokade protiv Rusa zatrebati već na prvom metru kopna. Tu lekciju su naučili gledajući Ukrajinu, za koju su se duboke linije odbrane i mere protiv mobilnosti neprijateljskih snaga pokazale kao odlučujuće.

- Nepokretna utvrđenja pokazuju se kao ključ vojnog uspeha. Najveća prednost u savremenom ratovanju je odbrana - rekao je Majkl Dicijana sa Instituta za svetsku politiku.

Međutim, ovo nije nova Mažino linija, čuvena linija utvrđenja u Francuskoj uoči Drugog svetskog rata, koju je Hitler zaobišao napavši Francusku iz Belgije. Cilj je usmeriti neprijateljske snage u tokove koji se mogu napasti.

Prošle godine Poljska je počela da gradi svoj zid protiv Rusije. "Istočni štit", kako ga zovu, košta Varšavu 2,2 milijarde evra. To je kombinacija slojevitih fizičkih barijera i najbolje tehnologije nadzora koja čuva poljsku granicu sa Belorusijom i Rusijom. Poljska vojska je takođe najavila planove da "poseje" mine duž istočne granice. Mina Alander iz britanskog trusta mozgova Chatnam House objasnila je kako NATO generalno menja svoj stav u pogledu suočavanja sa ruskom pretnjom. Umesto dosadašnjeg "odvraćanja kaznom", izabrala je "odvraćanje zaustavljanjem".

Međutim, pitanje je koliko je NATO spreman da reaguje postojećim mehanizmima. Iz tri zemlje raste oprezan optimizam u pogledu sopstvenih kapaciteta za samoodbranu.

Slaba tačka su i dalje Suvalki pojas i ruska enklava Kalinjingrad, koju bi Rusi, strahuje se među Balticima, mogli iskoristiti da kopnenim putem odseku baltički region od Evrope i potom mu nametnu pomorsku blokadu.

Međutim, ulazak Finske i Švedske u NATO ohrabrio je baltičke zemlje u pogledu veće bezbednosti Baltičkog mora zahvaljujući novim NATO susedima. Sada im je jedan od prioriteta protivvazdušna odbrana i povećanje sposobnosti za napade na daljinu.

Veliki problem predstavlja opasnost od ruskih hibridnih napada, koji postaju sve intenzivniji.

- Rusija trenutno napada u sivoj zoni, iz senke. Cilja na podvodne kablove, napada sajber prostor i, naravno, drži se dezinformacija. Zato moramo biti spremni na svim ovim poljima - kaže Karolis Aleksa, potpredsednik za odbranu Litvanije.

(Telegraf.rs/Jutarnji)