On je razotkrio ubice Kremlja, a sada ga Vladimir Putin želi mrtvog: Ko je bugarski novinar Hristo Grozev?

Kako živeti kada Vladimir Putin, predsednik Rusije želi da ste mrtvi? Sa ovom dilemom suočava se Hristo Grozev, bugarski istraživački novinar, koga često opisuju kao "rok zvezdu" u istraživačkom novinarstvu, prenosi uticajni portal Deadline.

Priča o tome kako je Grozev postao "persona non grata", ili nepoželjna osoba za Kremlj, ispričana je kroz dokumentarac "Antidot", koji je režirao Dežjms Džons i koji je imao svetsku premijeru u Kopenhagenu.

"Neko me je nedavno upitao da li znam koliko se ljudi nalazi na Putinovoj listi za odstrel. Rekao sam da ne znam", započiju razgovor Džons i Grozev i dodaju:

"Ali zanimljivo je da kada se nađete na njihovoj listi to je prilično dobar znak da se prešli nekakvu liniju".

Linija koju je Grozev prešao bila je ta što je razotkrio identitete stotina ruskih špijuna i potencijalnih ubica koji deluju na Zapadu, kao deo svog rada za "Bellingcat", organizaciju za istraživačko novinarstvo koja se oslanja na otvorene izvore. Igrao je ključnu ulogu u istrazi o trovanju ruskog dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke u Ujedinjenom Kraljevstvu 2018. godine, uspostavljajući vezu Kremlja sa zločinom.

To je bio samo uvod u njegovu najznačajniju istragu, identifikaciji ruskih zvaničnika koji su stajali iza skoro fatalnog trovanja ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog 2020. Niko ko je gledao Oskarom nagrađeni dokumentarac "Navaljni" ne može da zaboravi scenu u kojoj Navaljni, kada se oporavio od trovanja, poziva ruskog eksperta kojeg je Grozev označio kao ključnog za plan.

Pretvarajući se da je visoki ruski zvaničnik bezbednosne službe, Navaljni navodi čoveka da prizna detalje zavere. Grozev je tu, u istoj sobi sa Navaljnim, dok se odvija ta šokantna konverzacija.

"To je apsolutno podtekst ovog filma", navodi Džons, "taj trenutak ponižavanja Kremlja. Taj metak na leđima Hrista Grozeva bio je urezan olovkom u tom trenutku".

Zaista, upravo dok je učestvovao u promociji dokumentarca "Navaljni" u toku njegove trke za dobijanje Oskara, Grozev je saznao da se nalazi na listi Kremlja.

"Nazvao sam to fatvom", kaže novinar rođen u Bugarskoj za Deadline i nastavlja:

"I nazvao sam to tako sa namerom, jer je to bila najbliža analogija u to vreme. Zato što način na koji je Rusija to objavila, nije imao nijednu drugu pragmatičnu svrhu osim da motiviše druge koji žele da učine uslugu Putinu da potencijalno krenu za mnom".

Ovo nije bila samo prazna pretnja. Grozev je bio u Njujorku 2023. godine kada su ga američki obaveštajci upozorili da se ne vraća u svoj dom u Beču, jer je "crveni tim" pratio njegovo kretanje sa planom da ga ubije ili kidnapuje.

Nedugo zatim, vlasti u Ujedinjenom Kraljevstvu su saznale za troje državljana Bugarske, koji su pratili Grozeva po Evropi sa namerom da ga kidnapuju. Katrin Ivanova, Vanja Gaberova i Tihomir Ivanov Ivančev, bugarski državljani sa sedištem u Londonu, uhapšeni su u februaru 2023. godine i optuženi za špijunažu.

"Postojala je ogromna količina dokaza, 200.000 tekstualnih poruka, između komandanata zavere iz Moskve i špijunske grupe, tako da je tužiteljima i policiji trebalo skoro godinu dana da ih pregledaju", napominje Grozev i dodaje:

"Nakon hapšenja, istražitelji su otkrivali nove stvari i povremeno su me pozivali, 'Oh, da li si znao da se ovo desilo?' Ili 'Gde si bio na ovaj datum?'“.

Prošlog meseca, Ivanova, Gaberova i Ivančev su osuđeni u britanskom sudu za zaveru u špijunaži.

"Ovo je bila operacija visokog nivoa sa značajnim finansijskim nagradama za one koji su učestvovali u špijunskoj mreži", rekao je Frenk Ferguson, šef Specijalnog odeljenja za krivična dela i borbu protiv terorizma u Kraljevskom tužilaštvu:

"Grupa je delovala zajedno, pod vođstvom poznatog bugarskog špijuna Orlina Ruseva, da špijunira istaknute pojedince i lokacije u ime Rusije koristeći sofisticirane metode".

Ta zavera protiv Grozeva nije uspela, ali možda nikada neće saznati sve okolnosti o iznenadnoj smrti svog oca u Austriji. Njegovo telo je pronađeno u njegovom domu nedaleko od Beča, a uzrok smrti nije utvrđen. Krajem snimanja dokumentarca "Antidot", Grozev kaže:

"Suočio sam se sa fotografijama i porukama špijunske grupe Ivanova, Gaberova, Ivančeva i njihovih saradnika gde je postalo sasvim jasno da su imali zadatak da prate mog oca takođe. I postojala je fotografija špijuna koji prave selfi ispred stana mog oca sa strelicom koja pokazuje na balkon i napisano, ‘Uđi ovde’".

Postoje i komični elementi u špijunskoj veštini koju su vežbali bugarski zaverenici, osim što nisu obrisali kompromitujuće tekstualne poruke, selfije i druge dokaze sa svojih telefona.

"Bilo je to na neki način i nadrealno, gotovo smešno, kako smo mogli da uporedimo njihove tekstualne poruke, koje su bile dostupne samo tužiocima,  sa javnim podacima koje su ostavili, poput mrvica hleba. Neki od špijuna su ostavljali Google recenzije za mesta koja su posećivali i žalili se na kvalitet hotela, kafića ili hrane dok su bukvalno disali za mojim vratom u istom trenutku", kaže Grozev.

Momenti levitacije možda pomažu Grozevu da se nosi sa stalnom pretnjom po njegov život:

"To postane normalizovano vremenom. Tako da više nisi šokiran, više nisi pod stresom. Možeš da spavaš normalno".

Nakon što su mu austrijske vlasti rekle da ne mogu da ga zaštite, Grozev se nastanio u Njujorku. To je bilo u redu dok je Džozef Bajden bio predsednik. Međutim, s povratkom Donalda Trampa na vlast, njegova bezbednost u SAD više ne može da se smatra zagarantovanom.

"Novi šok dolazi, a to je da, pa, iznenada je zemlja koja ti je dala azil i sigurno mesto sada u savezu sa neprijateljem, i da li je to više sigurno? I koji je sledeći cilj?“.

Grozev sada obavlja funkciju šefa istražnog tima za "The Insider". Na sesiji nakon svetske premijere "Antidota" u Kopenhagenu, rekao je da će nastaviti sa istraživačkim radom sve dok bude imao podršku svoje žene i dvoje dece. Oni su ga podržavali u njegovoj novinarskoj misiji uprkos velikoj opasnosti po njegovo zdravlje.

"Prosto je čudno koliko je relativna sigurnost, jer pre šest meseci sam imao sumnje da li treba da putujem u Kopenhagen. Ali sada, nema pitanja da SAD više nisu sigurne. Sve, cela procena rizika je relativna", zaključuje Grozev.

(Telegraf.rs)