Sprema li Rusija napad na NATO? Alarmantne procene obaveštajaca, očekuje se da ovo bude naredna Putinova meta

BND i Bundesver jasnije nego ikada upozoravaju na opasnost od ruskog napada na NATO. To pokazuju analize više obaveštajnih agencija koje su dospele u ruke nemačkih medija, piše DW.

Ton Karstena Brojera zvuči zabrinutije i alarmantnije nego ranije. Glavni inspektor Bundesvera gostovao je pre dve nedelje u emisiji poznate voditeljke Sandre Majšberger na javnom servisu ARD. Voditeljka ga je pitala da li Zapad može da odahne u slučaju mogućeg primirja u Ukrajini. Brojer je odgovorio oprezno, kako i dolikuje njegovoj funkciji, ali ipak neuobičajeno jasno:

"Ne, ne može se odahnuti. Za ruskog predsednika Vladimira Putina, nije reč samo o Ukrajini. Rusija, nastavlja da se naoružava. Završetak rata u Ukrajini neće doneti novi mir na evropskom kontinentu", rekao je Brojer.

Na kraju je Karlo Masala, profesor na Univerzitetu Bundesvera u Minhenu, kratko zaključio: "Rusija se sprema za veliki rat."

U poslednje vreme, naročito predstavnici nemačke vojske, otvorenije i direktnije nego ikada ranije upozoravaju na trajnu pretnju miru u Evropi koja dolazi iz Rusije i na mogućnost napada na neku članicu NATO.

Prema istraživanju javnih servisa WDR, NDR i dnevnog lista Süddeutsche Zeitung, osnov za ovu strožu procenu jeste niz novih analiza evropskih obaveštajnih službi, uključujući Saveznu obaveštajnu službu (BND) i Bundesver.

Prema saznanjima, u njihovom izveštaju se navodi da će Rusija verovatno do kraja decenije stvoriti sve uslove potrebne za vođenje "konvencionalnog rata velikih razmera". Ova procena je stara svega nekoliko nedelja. U izveštaju se objašnjava zašto su vojni stručnjaci i predstavnici Bundesvera u poslednje vreme izražavali toliku zabrinutost.

Analitičari opisuju kako pretnja izgleda iz njihove perspektive. Radi se o sažetku i proceni informacija koje su BND i Bundesver prikupili tokom prethodnih godina.

Pored otvorenih izvora, tu su i obaveštajni nalazi, satelitska izviđanja, kao i analize ekonomske i vojne situacije. Prognoze su više puta ocenjene kao "gotovo sigurne", što predstavlja najviši nivo pouzdanosti u procenama obaveštajnih službi.

Suštinska poruka analize glasi: sukob sa Moskvom može eskalirati i trajati dugo. Rusija sebe vidi u sistemskom sukobu sa Zapadom i spremna je da svoje imperijalističke ciljeve ostvari vojnom silom, čak i izvan Ukrajine — iako trenutno nema dokaza o "neposrednoj predstojećoj konfrontaciji Rusije sa NATO".

Ruske snage, dalje se navodi, već neko vreme u Ukrajini deluju iz pozicije nadmoći. Moskva ne pokazuje ozbiljne znake spremnosti na kompromis i može nastaviti rat i tokom ove godine, smatraju obaveštajni i vojni analitičari.

Uprkos sankcijama, Rusija je, prema ovim nalazima, u poziciji da se vojno konsoliduje i uskoro bude spremna da napadne neku članicu NATO. Ova procena se slaže sa poverljivom analizom litvanske unutrašnje obaveštajne službe VSD. U bezbednosnim krugovima, ova služba važi za pouzdan izvor informacija o stanju u Rusiji.

U izveštaju VSD-a analitičari iz Vilnjusa ocenjuju da Rusija srednjoročno neće biti sposobna da vodi "konvencionalni rat velikih razmera protiv NATO". Međutim, postojeće ruske snage, čak i pored rata u Ukrajini, bile bi dovoljne za "pokretanje ograničene vojne akcije protiv jedne ili više zemalja NATO".

Rusija još ima dovoljno municije, navodi se u dokumentu VSD-a. "Iako su zapadne sankcije imale negativan uticaj na rusku industriju naoružanja, obim proizvodnje artiljerijskih granata, raketa i druge ključne municije raste iz godine u godinu", naveli su litvanski analitičari.

Rusija, kako dalje navode, i dalje može finansirati rat. "Rusija još nije dostigla granicu svojih finansijskih kapaciteta", piše dalje u dokumentu. Troškovi Kremlja za vojsku poslednjih godina rastu "zapanjujućom brzinom", a procenjuje se da bi 2025. mogli dostići oko 120 milijardi evra.

Rusija ne samo da može nadoknaditi velike gubitke u ljudstvu i opremi u Ukrajini, već bi mogla i ubrzati ponovno naoružavanje, smatra nemačka obaveštajna služba. Prema proceni, ruska ratna industrija proizvodi više nego što je potrebno za sukob u Ukrajini. Putin je takođe naredio regrutaciju do 1,5 miliona dodatnih vojnika do 2026. godine.

To što BND sada oštro i gotovo alarmantno analizira situaciju može biti i posledica prethodnih grešaka u procenama. Nakon haotične evakuacije nemačke ambasade u Kabulu u avgustu 2021. godine, služba je bila oštro kritikovana jer nije na vreme prepoznala tok događaja.

Na početku rata u Ukrajini, kada je Rusija raspoređivala trupe na granici u zimu 2021/2022, ni u samom BND nije postojala saglasnost da će Putin zaista pokrenuti invaziju — iako su znaci tada bili očigledni. Američke službe su, na primer, upozoravale da se već transportuju zalihe krvi, a ruski zakon je izmenjen kako bi omogućio formiranje masovnih grobnica. "To nikome ne treba za vojnu vežbu", govorili su tada Amerikanci.

Sada obaveštajna služba verovatno ne želi da bude optužena da nije na vreme prepoznala ili pogrešno protumačila signale. Zbog toga je šef BND Bruno Kal krajem novembra upozorio da ruska vojska sumnja u spremnost NATO da se brani i da bi Moskva mogla brzo doći u iskušenje da testira Atlantski savez.

Ali gde bi se taj test mogao dogoditi? Baltičke države, nekada deo Sovjetskog Saveza, važe za posebno ugrožene i, prema Putinovoj doktrini, predstavljaju "izgublene teritorije carstva". Stručnjaci BND i Bundesvera analizirali su i situaciju u tim državama i doneli dvosmislen zaključak.

Otprilike tri četvrtine ruskih vojnika i opreme iz pograničnih oblasti prema baltičkim državama trenutno su angažovani u Ukrajini. Međutim, to se ne odnosi na rusko vazduhoplovstvo i mornaricu, koji ostaju potpuno operativni u baltičkom regionu. Ipak, opasnost od ruske invazije na baltičke države trenutno se ocenjuje kao niska. Ali, upozoravaju službe, to se može brzo promeniti. Ako dođe do prekida vatre ili bilo kakvog mirovnog dogovora u Ukrajini, postoji velika verovatnoća da bi se ruske jedinice povukle iz Ukrajine. Zbog intenzivnog naoružavanja, izgubljena oprema bi već bila nadoknađena: vojnici bi se vratili, kasarne i magacini oružja bili bi puni. Rusija bi tada, navodi se, mogla da koncentriše snage direktno na teritoriji NATO.

Ipak, nemački analitičari ukazuju i na ohrabrujuće aspekte: uticaj Rusije u baltičkim državama — politički, društveni i ekonomski — značajno je opao. Građani koji govore ruski sve su bolje integrisani, a otpornost lokalnog stanovništva na destabilizaciju i ruski uticaj sve je jača.

Sve su to, navodi se, događaji poslednjih godina koji rusku ekspanziju čine znatno težom.

(Telegraf.rs)