Da li je na pomolu novi rat? Amerika i Iran zatežu odnose, evo šta se dešava

SAD i Iran nalaze se na kritičnom raskršću, a strahovi od vojnog sukoba konstantno rastu. Dok su pregovori o nuklearnom programu još u zastoju, obe strane se spremaju za sukob - jačanje vojske, ekonomske sankcije i diplomatski slomovi eskaliraju. Napetosti su eskalirale pod kampanjom "maksimalnog pritiska" predsednika Donalda Trampa koja je trebalo da odvrati Teheran od razvoja svog nuklearnog programa.

SAD već dugo gleda na iranske nuklearne ambicije kao na sigurnosnu pretnju, piše Njuzvik. Godine 2018. Tramp se povukao iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, poznatog kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije, navodeći kao razlog nepoštivanje Irana. Iran je samo povećao svoje nuklearne aktivnosti, za koje kaže da su za civilnu upotrebu. Tramp, koji je obećao donijeti mir na Bliski istok, izrazio je sklonost diplomatiji i dijalogu, ali nije isključio vojnu akciju.

Preporučujemo

Iran je odbio direktne pregovore pod pritiskom i obećao da će se braniti ako napetosti sa SAD dosegnu prekretnicu. Kako novi diplomatski napori posustaju, situacija postaje sve nestabilnija.

Iranski ministar spolpjnih poslova upozorio je ove nedelje da će njegova zemlja "brzo odgovoriti na svaki napad" nakon što je Tramp zapretio da će "bombardovati" Iran ako se ne postigne dogovor o budućnosti nuklearnog programa Islamske Republike.

U martu je Tramp poslao pismo iranskom vrhovnom vođi ajatolahu Ali Khameneiju u kojem je predložio otvaranje pregovora za novi nuklearni sporazum. Iran je rekao da će se uključiti samo u indirektne pregovore dok je pod vojnom pretnjom SAD. Diplomatski odnosi između SAD i Irana pogoršali su se otkako su se SAD povukle iz JCPOA iz Obamine ere.

Tramp je Iranu dao rok od dva meseca za postizanje novog nuklearnog sporazuma, ali i značajno pojačao svoju vojnu prisutnost u Persijskom zalivu rasporedivši nevidljive bombardere B-2, u pratnji teretnih aviona i tankera za punjenje gorivom. Iran je u petak rekao da je spreman da se brani od bilo kakvog napada, a predsednik Masud Pezeškian izjavio je da su oružane snage na najvišem nivou pripravnosti. Viši Khameneijev savetnik sugerisao je da Iran možda "nema izbora" nego da nastavi s nuklearnim oružjem ako bude napadnut.

Ekonomske sankcije ostale su u središtu sukoba između SAD i Irana. Vašington je ponovno uveo opsežne sankcije usmerene na iranski izvoz nafte, bankarski sektor i obrambenu industriju u pokušaju da osakati ekonomiju i izvrši pritisak na Teheran da se pridržava obveza. Iako su sankcije izazvale ozbiljan ekonomski pad, do sada nisu uspele da vrate Iran za pregovarački sto.

Teheran je povećao svoje nuklearne aktivnosti, uključujući obogaćivanje urana i razvoj projektila. Međunarodna agencija za atomsku energiju procenjuje da je nedavno obogaćivanje Irana blizu nivoa bombe. Evropske države su podigle uzbunu zbog brzog nuklearnog širenja Irana i odstupanja od obveza iz JCPOA.

Do 2020. Iranje prestao da se pridržava ključnih ograničenja obogaćivanja urana, kao odgovor na američko ubistvo svog glavnog zapovednika Kasema Soleimanija. Iran tvrdi da je njegov nuklearni program u svrhe mira, ali potencijalni razvoj nuklearnog oružja i dalje predstavlja značajnu zabrinutost Zapada i glavni je pokretač želje za razgovorima.

SAD održava dugogodišnja sigurnosna partnerstva s Izraelom i arapskim državama Zaleva — Saudijskom Arabijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Katarom i Bahreinom. Nedavni potezi za normalizaciju njihovih odnosa s Izraelom delimično su usmereni na suzbijanje iranskog uticaja. SAD takođe iskorišćava NATO i šire međunarodne koalicije da izvrše pritisak na Iran, ali sam Teheran se sve više okreće Rusiji i Kini za političku potporu na visokom nivou, kao i ekonomske i vojne alternative usred zapadnih sankcija.

(Telegraf.rs/Večernji list)