"Mogu da živim 30 godina, ali želim da umrem": Da li je asistirano samoubistvo u Kanadi otišlo predaleko?

Ejpril Habard sedi na bini pozorišta gde planira da umre kasnije ove godine. Ona nije neizlečivo bolesna, ali ova 39-godišnja umetnica performansa i burleske dobila je dozvolu za pomoć pri umiranju prema sve liberalnijem zakonu u Kanadi.

Upozorenje: Ovaj članak u nastavku sadrži detalje i opise koji su možda uznemirujući za neke čitaoce.

Ejpril je razgovarala za BBC u teatru Autobuska stanica, malom pozorištu sa manje od sto mesta u gradu Halifaksu u Novoj Škotskoj.

Osvetljena jednim reflektorom na pozornici na kojoj je nastupala mnogo puta pre, ona otkriva da planira da umre ovde "u roku od nekoliko meseci" od svog predstojećeg 40. rođendana. Pridružiće joj se mali krug članova porodice i prijatelja.

Ejpril planira da bude u "velikom udobnom krevetu" tokom onog što ona naziva "proslavom" trenutka kada će medicinski stručnjak ubrizgati smrtonosnu dozu u njen krvotok.

"Želim da budem okružena ljudima koje volim i da svi budu tu sa mnom u velikom zagrljaju, i da uzmem svoj poslednji dah, okružena ljubavlju i podrškom", kaže ona.

Ejpril je rođena sa spina bifidom, a kasnije joj je dijagnostikovan tumor na dnu kičme, koji, kako kaže, izaziva konstantnu, iscrpljujuću bol.

Više od 20 godina uzima jake opijate protiv bolova i aplicirala je za Medicinsku asistenciju u umiranju (Maid) u martu 2023. godine. Iako bi mogla da živi još decenijama sa svojim stanjem, kvalifikovala se za prevremeni kraj života sedam meseci nakon podnošenja zahteva. Za terminalno bolesne osobe moguće je da dobiju odobrenje u roku od 24 sata.

"Moje patnje i bolovi se povećavaju i nemam više kvalitet života koji me čini srećnom i ispunjenom", kaže Ejpril.

Svaki put kada se pomeri ili diše, kaže da oseća kao da su tkiva sa dna njene kičme "povučena poput gume koja se previše rasteže", i da njene donje udove ostavljaju u agoniji.

Nepunih 5.000 kilometara dalje poslanici razmatraju predloge za legalizaciju asistiranog umiranja u Engleskoj i Velsu. U novembru 2024. godine glasali su u principu u korist tih planova, ali su usledili meseci detaljnog razmatranja i potrebna su nova glasanja u Parlamentu i Domu lordova pre nego što zakon može postati stvarnost.

Ove nedelje, ekipa BBC je bila svedok smrti jednog muškarca u Kaliforniji, gde zakoni o asistiranom umiranju mnogo podsećaju na one koji se razmatraju u Vestminsteru.

Kritičari kažu da je Kanada primer "klizavog nagiba", što znači da, kada usvojiš zakon o asistiranom umiranju, on će neizbežno proširiti svoj opseg i imati manje zaštitnih mehanizama.

Kanada sada ima jedan od najliberalnijih sistema asistiranog umiranja na svetu, sličan onima u Holandiji i Belgiji. Uvela je Maid 2016. godine, prvobitno za terminalno bolesne odrasle osobe sa ozbiljnom i neizlečivom fizičkom bolešću, koja uzrokuje nesnosnu patnju.

Odredba da osoba mora da bude terminalno bolesna uklonjena je 2021. godine, a za dve godine kanadska vlada planira da otvori Maid za odrasle osobe sa isključivo mentalnim oboljenjima i bez fizičkih smetnji.

Protivnici Medicinske asistencije u umiranju kažu da smrt postaje standardna opcija lečenja za osobe sa invaliditetom i složenim medicinskim problemima.

"Lakše je u Kanadi dobiti medicinsku pomoć u umiranju nego dobiti vladinu podršku za život", kaže Endru Gurza, konsultant za podizanje svesti o invaliditetu i prijatelj Ejpril Habard.

Endru, koji ima cerebralnu paralizu i koristi invalidska kolica, kaže da poštuje Ejprilinu odluku, ali...

"Ako se moj invaliditet pogorša i ako moje potrebe za negom postanu veće, i dalje bih želeo da budem ovde. Da znam da postoji zakon koji kaže da bi mogao lako da okončaš svoj život - to je stvarno zastrašujuće".

Pre nego što je dobila odobrenje za Maid, Ejpril je bila procenjena od strane dva nezavisna lekara koji su bili obavezni da je obaveste o načinima ublažavanja njene patnje i ponude alternativne tretmane.

"Zaštitne mere postoje", kaže ona, komentarišući navode da osobe sa invaliditetom osećaju pretnju od asistiranog umiranja:

"Ako to nije pravo za vas i vi niste ti koji predvode akciju i birate Maid, nećete moći da je koristite osim ako nije iz pravih razloga", dodaje ona.

U 2023. godini bilo je 15.343 smrti uz pomoć Maid, što predstavlja oko jednu na 20 svih smrtnih slučajeva u Kanadi. To je proporcionalni odnos koji je dramatično porastao od 2016. godine i jedan je od najvećih u svetu. Prosečna starost primaoca bila je 77 godina.

U svim slučajevima, osim u nekoliko, smrtonosna doza je bila primenjena od strane lekara ili medicinske sestre, što se takođe naziva dobrovoljna eutanazija. Lekar Erik Tomas, kaže da je pomogao 577 pacijenata da umru.

Dr Konia Trouton, predsednica Kanadske asocijacije za procenjivače i pružaoce Maid, takođe je pomogla stotinama pacijenata da umru od kada je zakon uveden.

Procedura je ista svaki put. Ona dolazi u dom osobe kojoj je odobreno Maid i pita da li žele da nastave s procedurom. Kaže da pacijenti uvek upravljaju procesom i onda joj daju "znak da su spremni da krenu".

"To mi daje čast, dužnost i privilegiju da im pomognem u tim poslednjim trenucima, sa njihovom porodicom oko njih, sa onima koji ih vole oko njih, i da znam da su doneli tu odluku promišljeno, pažljivo i temeljno“, dodaje ona.

Ako je odgovor "da", ona otvara svoju medicinsku torbu.

Pokazujući šta se dešava sledeće, dr Trouton kratko stavi zavoj na ruku klijenta i ukazuje na mesto gde iglu ubada u venu, nakon čega se omogućuje intravenska infuzija smrtonosnih lekova. U njenoj medicinskoj torbi se nalazi i stetoskop.

"Čudno je, ali danas ga više koristim da bih utvrdila da li neko nema srčani otkucaj nego da li ih ima", zaključuje ona.

(Telegraf.rs)