Grčka najavila ogromna ulaganja u vojsku: Evo koliko će Heleni dati za jačanje nacionalne odbrane

Grčki premijer Kirijakos Micotakis najavio je "najdrastičniju transformaciju u istoriji oružanih snaga zemlje".

Grčka će, kako je u sredu u parlamentu rekao Micotakis, potrošiti 25 milijardi evra u okviru 12-godišnje odbrambene strategije, piše Politico.

Nova odbrambena strategija zemlje zasniva se na dva ključna stuba: integraciji naprednih odbrambenih tehnologija i aktivnom učešću grčke odbrambene industrije u svim programima naoružanja.

"Svet se menja nepredvidivom brzinom", rekao je Micotakis. "Suočavamo se sa drugačijom vrstom rata nego ranije – barem onom za koju su naše oružane snage bile pripremljene."

Novi plan ima za cilj modernizaciju grčkih oružanih snaga u trenutku kada se zemlja oporavlja od decenijske finansijske krize i pokušava da održi korak s odbrambenim napretkom svog suseda i istorijskog rivala, Turske.

Ovaj potez dolazi u jeku pritisaka američkog predsednika Donalda Trampa na NATO saveznike da povećaju potrošnju na odbranu. Grčka već izdvaja više od 3 odsto svog BDP-a za vojsku, što je više nego duplo iznad proseka EU.

Micotakis je kritikovao evropski pristup odbrani u proteklim decenijama, tvrdeći da je "Evropa bila geopolitički naivna" i da "nije uspela da razume geopolitički kontekst". Kontinent se sada trudi da odgovori na izazov koji predstavlja Rusija i da podrži Ukrajinu, dok se Tramp povlači iz tradicionalne američke spoljne politike.

"Godine 2017, tadašnji i sadašnji predsednik SAD je, na svoj specifičan način izražavanja, rekao veliku istinu: da je posle pada Berlinskog zida i kolapsa socijalizma, Evropa prepustila svoje odbrambene obaveze Sjedinjenim Državama, a da EU nije ispunila svoju obavezu prema NATO", rekao je.

"Evropa danas ne može da se pretvara i kaže da je u ovoj džungli biljojed okružen mesožderima."

Grčka nabavka naoružanja, koja će trajati do 2036. godine, biće snažno usmerena na sajber oblast i obuhvatiće bespilotna vozila, "lutajuću" municiju, dronove, komunikacioni satelit, kao i protivraketni, protivvazdušni i protivdronovski odbrambeni sistem nazvan "Ahilov štit".

Micotakis je takođe rekao da je ključna uloga grčke industrije naoružanja u budućim vojnim programima "nepregovarački uslov za svaku veliku odbrambenu investiciju".

Kako bi omogućila veću potrošnju, Evropska komisija je najavila da će aktivirati nacionalnu klauzulu o izuzeću u okviru EU, koja sprečava da vojna potrošnja bude uračunata u kaznene mehanizme bloka za zemlje koje krše fiskalna ograničenja EU.

Micotakis je to nazvao važnom inicijativom koja omogućava budžetsku fleksibilnost, ali je dodao da ta mera ne ukida potrebu za oprezom.

"Konačni sudija su tržišta i održivost našeg duga. Fleksibilnost mora biti korišćena štedljivo kako ne bismo skrenuli sa puta", rekao je on.

Grčka vlada do sada podržava odbrambeni program predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i nije aktivno uključena u grupu drugih južnoevropskih zemalja koje nastoje da povećaju vojnu potrošnju putem grantova, umesto kredita, kako bi izbegle rast svog duga.

Micotakis je rekao da bi EU na kraju trebalo da razmotri stvaranje fonda za finansiranje projekata od zajedničkog evropskog interesa, kao što je uspostavljanje evropskog protivraketnog štita.

"Ali još nismo stigli dotle", dodao je.

Prošle nedelje, Grčka je najavila prvo povećanje plata za svoje oružane snage u poslednjih 14 godina, što je potez usmeren na privlačenje mladih talenata u vojsku.

Međutim, reforma je izazvala kontroverze unutar vladajuće partije Nova demokratija, gde su se poslanici i ministri pobunili i zahtevali da se povećanja plata prošire i na druge uniformisane službe. Micotakis je rekao da će dalja povećanja biti najavljena u septembru, ali je dodao da fiskalna fleksibilnost ne bi smela – i neće – dovesti do preterivanja.

"Ne samo zato što nas tržišta pažljivo prate, već i zato što je ukupna ekonomska performansa ključni faktor za sigurnost i stabilnost", rekao je Micotakis.

(Telegraf.rs)