Raste strah na spornoj teritoriji: "Mi smo sledeća Ukrajina, ako nas napadnu, najbolje da se predamo!"

Bez prethodne najave, kineska vojska počela je u utorak veliku vežbu sa 76 aviona i više od 20 brodova, među kojima je nosač aviona Šandong. Kineska uprava za pomorsku bezbednost objavila je kasno u utorak da zbog vojnih vežbi do četvrtka uveče zatvara za brodove zonu na severnom delu provincije Žejiang, više od 500 km od Tajvana, javlja The Guardian.

U propagandnom materijalu su i videosnimci koji prikazuju napad na Tajvan. Analitičari veruju da kineska vojska još nije sposobna za invaziju, ali zato deluje ekonomski, pravno i informativnim ratom, prenosi The Guardian.

Preporučujemo

Lažna sigurnost

State Department ponovo je poručio da ostaju predani podršci Tajvanu i drugim saveznicima "suočenima s kineskom taktikom zastrašivanja i destabilizovanja". Međutim, drastična promena politike predsednika Donalda Trampa prema Ukrajini otvara pitanje podrške Tajvanu.

"Danas Ukrajina, sutra Tajvan", piše bivša tajvanska ministarka kulture Jingtai Lung za The New York Times.

"Mnogi su zabrinuti. Ako je SAD mogle da povuku podršku Ukrajini da bi ugodili Rusiji, hoće li isto učiniti nama da bi ugodio Kini?", rekla je ona.

"Kina tvrdi da je Tajvan njena teritorija. Decenijama su tajvanski funkcioneri tumačili svoj zahtev za očuvanjem nezavisnosti kao obranu slobode i demokratije, očekujući da će SAD podržati Tajvan ako Kina pokrene invaziju. To je stvorilo lažni osećaj sigurnosti", piše bivša tajvanska ministrica.

Tek nedavno, pod uticajem rata u Ukrajini, prvog rata u eri društvenih mreža, vlada je uz podršku javnosti produžila obvezni vojni rok s četiri meseca na godinu dana, navodi Ostin Horng-En Vang sa Univerziteta Nevada.

"Ne smemo da dopustimo velikim silama da odlučuju o našoj budućnosti", apeluje bivša ministarka.

Istorijsko iskustvo

"Mnogi nisu oduševljeni idejom rata sa zemljom od 1,4 milijarde stanovnika. Ako se čini da SAD više nisu voljne da podrže Ukrajinu, jesu li svi ti mladi Ukrajinaci uzalud poginuli u borbi za svoju zemlju? U anketi koju je nedavno sproveo portal popularan među tajvanskim studentima, većina je odgovorila da su u slučaju kineskog napada oni za - predaju", navodi ministarka.

Usprkos velikom zaokretu u javnom mnijenju, predsjednik Tajvana Lai Čing-te 13. marta Kinu je zvanično označio kao "stranu neprijateljsku silu".

Glavna opoziciona stranka Kuomintang optužila ga je da gura Tajvan prema ratu. Istorijski, vođstvo Kuomintanga na čelu s Čang Kaj-šekom povuklo se na Tajvan nakon što ih je porazila Kineska komunistička partija, koja je preuzela kontrolu nad kopnenom Kinom.

Danas Kuomintang zagovara očuvanje nezavisnosti Tajvana kroz saradnju s Kinom.

"Znamo da svaka zemlja sledi svoj interes, sirov pristup Donalda Trampa samo je razlika u stilu, ne u sadržaju", piše bivša ministrka.

SAD im je okrenuo leđa 1978. godine, kad je prekinuo diplomatske odnose da bi priznao Narodnu Republiku Kinu.

Nakon hladnog rata došlo je do postupnog otopljavanja odnosa, s vrhuncem 2008. - 2016. za vreme vlasti Kuomintanga. Međutim, skepticizam je rastao nakon što je Kina počela da guši prodemokratske proteste u Hong Kongu.

(Telegraf.rs)