"17 sati vožnje, pustinja i na kraju...": Beleške sa plaže otkrivaju trnovit plan puta ka boljem životu

Beleške prekrivene peskom koje ocrtavaju plan puta ka boljem životu izgledaju kao maršuta nade: od Etiopije do Sudana, Libije, Italije, preko Francuske i najzad, Velike Britanije.

Dokumenta su putovala hiljadama kilometara dok ih na plaži u Gravlinu na francuskoj obali Severnog mora nije pronašao Belgijanac, koji voli da hoda plažom u potrazi za interesantnim stvarima.

Preporučujemo

Aron Fabris de Kisangani (27), koji sebe naziva "češljačem plaže" ("beachcomber", osoba koja hoda plažom u potrazi za vrednim ili interesantnim stvarima) i "građaninom naučnikom", pažljivo otvara parče papira koje je natopljeno, prljavo i prekriveno peščanim buvama, nadajući se tragovima života vlasnika.

Foto: Sameer Al-DOUMY / AFP / Profimedia

Ovaj predmet je jedan od mnogih koji migranti ostavljaju iza sebe kada se ukrcaju na mali brod, nadajući se da će ih prevesti do engleske obale. Nekada stvari izgube u žurbi, a nekada ih namerno bace. Tako cipele, odeća, torbe i dokumenta koja pripadaju migrantima završavaju razbacani po severnim francuskim plažama, zajedno sa stvarima koje su ostavili ribari i posetioci.

Tokom protekle dve decenije, Fabris je došao do nekih neobičnih pronalazaka, uključujući semena egzotičnih biljaka i zuba ajkule. Nikada nije obraćao pažnju na predmete koje su ostavili migranti, sve do pre godinu dana.

"Počeo sam da razmišljam zašto da ih ne uzmem, u suprotnom će biti izgubljeni", rekao je on za AFP.

Pisane beleške koje je pronašao verovatno su pripadale Etiopljanki po imenu Rouz I., barem je to ime ucrtano na vrhu stranice.

Rouz je pomno popisala gradove, vremena putovanja i prevozna sredstva, crtajući strelice između svakog unosa.

Foto: Sameer Al-DOUMY / AFP / Profimedia

Plan puta počinje sa "A.A." za Adis Abebu, glavni grad Etiopije. Osam stotina kilometara i 17 sati vožnje automobilom kasnije dolazi Metema, na granici Sudana.

"Deset minuta peške", predviđala je Rouz, odvešće je do Galabata na drugoj strani. Zatim u Kartum, glavni grad Sudana, a zatim slede hiljade kilometara po pesku, označenom jednostavno kao "pustinja", do Tripolija, u Libiji. Sledeće dolazi putovanje preko mora u Italiju, nakon čega sledi putovanje vozom u Francusku. I onda, na kraju, poslednja destinacija, "UK".

Fabris de Kisangani je tokom jutarnje potrage pronašao mnoge druge fragmente života u egzilu: poziv za ročište za proterivanje Albanca u pritvoru 18. marta, ili karte od rumunske prestonice Bukurešta avionom do Pariza, a zatim vozom do Denkerka u severnoj Francuskoj.

Ovi predmeti bi mogli da pomognu da se "ponovo humanizuju ti ljudi", jer pričaju "svoju priču", rekao je Fabris de Kisangani.

"Želim da prikažem problem iz drugog ugla, kao češljač na plaži“, rekao je on, priznajući, međutim, da još nije razradio šta tačno da radi sa predmetima.

Foto: Sameer Al-DOUMY / AFP / Profimedia

Ali u međuvremenu, otkrića su ga naučila "mnogo" o migrantima, "o tome kako putuju i koliko brzo", rekao je on, dodajući da često istražuje kako bi saznao više o njihovim matičnim zemljama i "zašto beže u Veliku Britaniju".

Vraćajući se do svog automobila, Fabris de Kisangani je video scenu koja se odigravala u daljini koja je ovde postala uobičajena: desetine migranata koji izlaze iz dina i trče ka čamcu koji čeka u vodi. Najpre ih je zaustavila policija, ali u drugom pokušaju nekoliko minuta kasnije, većina je uspela da se popne u čamac.

Moglo je da se čuje kako dete plače. Čovek, jedan od tri člana porodice koji nisu uspeli, nagovarao je svoju majku da se vrati sa čamca, ali bezuspešno.

Takve egzistencijalne scene, koje ilustruju krhkost poduhvata, nikada nisu dokumentovane u objektima odbačenim na plaži. Poslednji delovi slagalice ostaju neuhvatljivi. Da li je Rouz, autorka plana putovanja, ikada stigla u Englesku? Da li se pridržavala svog plana puta?

O ovome, beleške ćute.

(Telegraf.rs)