Svet očekuju rekordne vrućine: Biće gore nego što pretpostavljate

Pariski klimatski sporazum iz 2015. godine trebalo je da bude prekretnica u borbi protiv globalnog zagrevanja. Ovaj istorijski sporazum okupio je gotovo 200 zemalja koje su se obavezale da će ograničiti porast temperature na 1,5°C više od predindustrijskog nivoa.

Međutim, već 2024. godine prosečna globalna temperatura porasla je za 1,6°C, probijajući preporučeni prag za manje od decenije i povećavajući rizike od ekstremnih vremenskih nepogoda, suša, požara i uništavanja useva.

Prema podacima UN, do kraja veka ovo zagrevanje moglo bi da dostigne razornu vrednost od 3,1°C iznad predindustrijskih nivoa, čak i uz primenu trenutnih klimatskih politika, piše The Independent.

Globalno zagrevanje premašilo 1,6°C u odnosu na predindustrijski period

Naučnici su dokazali da su ljudi odgovorni za većinu globalnog zagrevanja u poslednja dva veka, počevši od industrijske revolucije.

Međutim, Pariski sporazum se nalazi pod velikim pritiskom, posebno zbog Donalda Trampa, koji je po drugi put povukao SAD iz ovog sporazuma, istovremeno promovišući politiku "buši, samo buši" kako bi povećao proizvodnju nafte i gasa. Predsednik Argentine Havijer Milej nazvao je globalno zagrevanje "socijalističkom laži".

Gotovo 95% zemalja propustilo je rok UN za podnošenje novih klimatskih obaveza za 2035. godinu, prema izveštaju Carbon Brief-a. Do 10. februara ove godine, samo 13 članica Pariskog sporazuma objavilo je planove za smanjenje emisija (ironično, među njima su i SAD, zahvaljujući planovima dogovorenim tokom Bajdenove administracije).

Tokom 2023. godine, najmanje 3,1 milijarda dolara američke inostrane pomoći dodeljena je projektima vezanim za klimatske akcije, što je obuhvatilo 1.406 različitih aktivnosti, prema podacima o stranoj pomoći.

Američka ekološka pomoć uključivala je i milijardu dolara koje je USAID uplatio u Zeleni klimatski fond, mehanizam UN za finansiranje održivih projekata u zemljama u razvoju, pod Bajdenovom administracijom.

Međutim, od dolaska na vlast, Tramp je povukao četiri milijarde dolara prethodno obećanih ovom fondu i značajno smanjio sredstva za pomoć koja je doprinosila ekološkim projektima širom sveta.

Klimatski projekti su među najugroženijima, upozorava Ed Kar, bivši savetnik USAID i Svetske banke.

"Ako ste organizacija koja radi na projektima jasno usmerenim na klimatske promene, vaš projekat je verovatno u problemu", rekao je Kar za Devex u januaru.

Projekti očuvanja prirode u Kolumbiji izgubili su 70 miliona dolara finansiranja, što će, prema rečima ministarke ekologije Suzane Muhamad, najviše pogoditi amazonsku prašumu.

Neizvesna je i budućnost američkog finansiranja zaštite ugroženih vrsta u Keniji, Indoneziji i širom sveta, što dovodi orangutane, nosoroge i slonove u rizik od izumiranja.

Istovremeno, američka nacionalna klimatska agencija suočava se sa značajnim smanjenjem budžeta i otpuštanjima – najmanje 880 radnika ostalo je bez posla, dok je budžet Nacionalne okeanografske i atmosferske administracije (NOAA) smanjen na dve trećine. Ova agencija prikuplja podatke o klimi i životnoj sredini, koje koriste naučnici širom sveta.

Dok održivost postaje političko oružje, a globalno zagrevanje dostiže rekordne vrednosti, naučnici pozivaju na odlučnije mere za ublažavanje posledica klimatskih promena.

Siromašnije zemlje, koje istorijski emituju najmanje gasova sa efektom staklene bašte, trpe neke od najtežih posledica klimatskih promena.

Godina klimatskih katastrofa

Svet je 2024. godine bio svedok serije ekstremnih vremenskih nepogoda – od smrtonosnih poplava širom zapadne Afrike i južne Azije, do velike suše u Južnoj Americi.

Prema izveštaju organizacija World Weather Attribution (WWA) i Climate Central, klimatske promene su prošle godine dodale 41 dan opasnih vrućina.

Ljudi koji su najviše pogođeni ovom ekstremnom toplotom pretežno dolaze iz malih ostrvskih i zemalja u razvoju, koje su "izuzetno ranjive i nalaze se na prvoj liniji borbe protiv klimatskih promena", upozorava WWA.

Iako članice G20 čine 77% globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, najveći teret prirodnih katastrofa snose zemlje Afrike i Azije.

Dok je toplotni talas zahvatio Južni Sudan, vlasti su prošlog meseca naredile zatvaranje škola na dve nedelje, jer su učenici kolabirali od vrućine. Za neke ljude, temperature su postale previsoke da bi ih njihov organizam mogao podneti.

Baza podataka o vanrednim događajima (EM-DAT) Univerziteta u Luvenu beleži ekstremne vremenske nepogode širom sveta.

Podaci pokazuju da je samo od početka 2023. godine u afričkim zemljama zabeleženo 159 ekstremnih vremenskih događaja, od poplava do suša. Prema podacima, ove nepogode su dovele do procenjenih 28.600 smrtnih slučajeva i pogodile ukupno 61 milion ljudi na kontinentu.

Prirodne katastrofe pogađaju Afriku

Afrički ministri za životnu sredinu izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog raširenih suša na kontinentu tokom sastanka u septembru 2024. godine. "Opstanak naših ekonomija i naroda je u pitanju", izjavio je Robert Beugré Mambé, premijer Obale Slonovače.

Sve češće suše u Africi pogoršavaju nesigurnost u snabdevanju hranom i vodom, što, kako upozoravaju lokalni ministri, može "potkopati napore za iskorenjivanje siromaštva".

Analiza ekstremnih vremenskih nepogoda u poslednje dve godine, koju je sproveo Carbon Brief, pokazuje da je većina ovih događaja bila "intenzivnija ili verovatnija" zbog klimatskih promena.

Od 745 analiziranih vremenskih događaja u proteklim decenijama, utvrđeno je da su 75% njih pogoršale ili izazvale klimatske promene. Najčešći su bili toplotni talasi, zatim obilne padavine i poplave, a potom suše.

Suše u Amazonu i uticaj El Ninja

Basen Amazona trpi ekstremnu sušu već dve godine, pri čemu su mnoge reke dostigle najniže nivoe vode ikada zabeležene, prema podacima Brazilske geološke službe.

Prema UNICEF-u, ove suše su ostavile skoro pola miliona dece bez pristupa vodi, hrani ili obrazovanju.

Prirodni vremenski fenomen El Ninjo, koji se proširio od sredine 2023. do 2024. godine, izazvao je velike suše u Amazoniji i južnoj Africi.

Međutim, izveštaj organizacije World Weather Attribution (WWA) otkriva da su klimatske promene bile glavni faktor u mnogim ekstremnim vremenskim događajima iz 2024. godine.

"Klimatske promene su imale veći uticaj od El Ninja na ove vremenske nepogode, uključujući istorijsku sušu u Amazoniji", navodi se u izveštaju WWA.

"Ovo je u skladu sa činjenicom da, kako se planeta zagreva, uticaj klimatskih promena sve više nadjačava druge prirodne fenomene koji utiču na vremenske prilike."

Pored toga, masovna deforestacija amazonske prašume dodatno ubrzava sušu, jer drveće zadržava vlagu i vraća je u atmosferu, dok istovremeno apsorbuje ugljen-dioksid.

Klimatske izbeglice i migracija

Promene klime imaju ogroman uticaj na prisilno raseljavanje ljudi, primoravajući ih da napuste svoje domove, pa čak i zemlje, kako bi pobegli od opasnosti.

Prirodne katastrofe bile su odgovorne za oko 26,4 miliona unutrašnjih raseljavanja u 2023. godini, pri čemu je 98% njih izazvano poplavama, olujama, požarima i sušama, prema podacima Međunarodnog centra za praćenje raseljavanja (IDMC).

Ova brojka čini više od polovine svih unutrašnjih raseljavanja u 2023. godini, što je poslednji dostupni podatak, i nadmašuje broj ljudi koji su bili primorani da napuste svoje domove zbog sukoba i nasilja.

Milioni prisiljeni da napuste domove zbog prirodnih katastrofa

Većina unutrašnjih raseljavanja u 2023. godini dogodila se u subsaharskoj Africi, gde je zabeleženo 41,6% svih slučajeva. Trećina njih bila je posledica prirodnih katastrofa, što znači da je šest miliona ljudi moralo da napusti svoje domove.

Region Istočne Azije i Pacifika takođe je zabeležio veliki broj raseljenih zbog prirodnih nepogoda – devet miliona ljudi samo tokom te godine.

U Somaliji je više od dva miliona ljudi bilo interno raseljeno nakon što su razornu sušu u 2023. godini zamenile katastrofalne poplave i obilne kiše. Slična situacija pogodila je i susedne zemlje Keniju i Etiopiju, gde je ukupno raseljeno 1,2 miliona ljudi.

Stručnjaci ističu da su i suše i poplave – kao i ekstremne vremenske pojave uopšte – pogoršane klimatskim promenama i globalnim zagrevanjem.

Dok više temperature povećavaju rizik od ekstremnih vrućina i suša, one takođe utiču na rast nivoa mora i jače padavine, jer toplija atmosfera može da zadrži više vlage.

Šta dalje čeka planetu?

U 2025. godini, ekstremni vremenski uslovi već su izazvali štetu vrednu stotine milijardi dolara širom sveta.

U januaru su veliki požari zahvatili oblast Los Anđelesa u Kaliforniji, a vatrogascima su bila potrebna četiri nedelje da ih stave pod kontrolu. Ovi požari spadaju među najsmrtonosnije i najrazornije u istoriji Kalifornije, a neuobičajeni su za tako rani deo godine, s obzirom na to da su upozorenja na požare bila znatno iznad proseka.

Analize Imperijal koledža i drugih instituta sugerišu da su klimatske promene povećale verovatnoću ovakvih katastrofa, učinivši ih 35% verovatnijim i 6% intenzivnijim.

Buduće promene padavina

Prognoze padavina do 2050. godine, koje je objavio program Climate Change, Agriculture and Food Security (CCAFS), pokazuju da će količina kiše varirati drastično u zavisnosti od regiona.

Na primer, istočni delovi Brazila suočiće se sa prosečno 287 mm manje padavina, što povećava rizik od suše, dok se u delovima Grenlanda očekuje porast padavina za 369 mm.

Hitna potreba za akcijom

Efekti klimatskih promena već su široko rasprostranjeni i nastaviće da se pogoršavaju. Dok neki političari umanjuju uticaj ljudskih aktivnosti na klimu – ili, kao što je slučaj sa liderkom Konzervativne partije Velike Britanije, Kemi Badenok, zagovaraju napuštanje ciljeva o dostizanju nulte emisije do 2050. godine – naučnici upozoravaju da je sada važnije nego ikada da vlade i institucije pojačaju svoje napore.

Velika Britanija je obećala smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 68% u odnosu na nivoe iz 1990. godine, do 2030. – za samo pet godina.

Mnoge zemlje imaju slične klimatske ciljeve za 2030. i 2050. godinu. Ipak, Ujedinjene nacije pozivaju vlade da hitno pojačaju akcije, ističući da je potrebno "minimum šestostruko povećanje" investicija kako bi se postigli ciljevi borbe protiv globalnog zagrevanja.

"Zemlje G20, a posebno one sa najvećim emisijama, moraju preuzeti najveći teret", upozorava Program UN za životnu sredinu.

(Telegraf.rs)