
Kruže glasine o izborima u Ukrajini, Zelenski održao tajni sastanak?
Dok ukrajinske gradove skoro svake noći bombarduje Rusija, ideja o održavanju izbora ovde možda izgleda nestvarno. Međutim, na ulicama i u kancelarijama u Kijevu ponovo se raspravlja o perspektivi da zemlja izađe na izbore.
Glasine o izborima su se pojavljivale i nestajale tokom tri godine rata u Ukrajini. Svaki put su ih vlast, opozicija i javnost odbacili, tvrdeći da jedinstvo napora protiv ruskog osvajača mora biti na prvom mestu.
Predsednički izbori koji su trebali da se održe 2024. godine suspendovani su zbog vanrednog stanja, koje je uvedeno u zemlji nakon ruskog napada 2022. godine.
Međutim, to nije sprečilo Kremlj da tvrdi kako je Volodimir Zelenski nelegitiman lider i da zahteva nove izbore kao uslov za sporazum o prekidu vatre - tačka razgovora koju je ponovio predsednik Tramp.
Sada je došlo do novog talasa spekulacija da Zelenski možda ponovo razmišlja o njima kako se pregovori o prekidu vatre nastavljaju, a neki izvori koji govore za BBC sugerišu da postoje razlozi da se misli kako bi izbori mogli da se održe kasnije ove godine.
Predsednikov potencijalni najbliži rival, Valerij Zalužni, bivši glavnokomandujući ukrajinske vojske, osetio je potrebu da demantuje glasine o svojim namerama.
"Moj odgovor na ovo se nije promenio. Dok traje rat, svi treba da radimo na spasavanju zemlje, a ne da razmišljamo o izborima. Ne komentarišem nikakve glasine", rekao je on.
To što je Zalužni, koji je trenutno ukrajinski ambasador u Londonu, osećao potrebu da izda saopštenje, samo po sebi je upadljivo, piše BBC.
Šef ukrajinske Centralne izborne komisije Oleh Didenko takođe je odlučio da javno govori o spekulacijama.
On je za portal Ukrainska pravda rekao da će zakon morati da se promeni pre nego što se održe izbori. On je rekao da trenutna pravila nalažu da se parlamentarni izbori moraju održati 60 dana nakon ukidanja vanrednog stanja, a 90 dana za predsedničke izbore. Ali bi bilo potrebno više vremena zbog rata i to bi zahtevalo zakonske promene.
List Economist je tvrdio da je Zelenski održao sastanak prošle nedelje da bi razgovarao o izborima i dao instrukcije osoblju da se pripremi za glasanje nakon što SAD primoraju Rusiju da prihvati prekid vatre, potencijalno već za Uskrs.
Ovaj izveštaj je negiralo nekoliko vladinih izvora.
"To su lažne informacije. Nije bilo takvog sastanka i nije bilo takvog uputstva", rekao je jedan predsednički izvor za BBC.
Vladin izvor je rekao da je glavni fokus bio postizanje mira i da je malo nade da će se rat završiti do Uskrsa.
Zašto neki misle da su izbori na pomolu?
Dakle, suočeni sa toliko javnih demantija, zašto neki i dalje misle da bi izbori mogli biti na pomolu?
Prvo, neki izvori primećuju da je podrška Zelenskog u anketama porasla otkako su ga u Beloj kući napali Donald Tramp i potpredsednik Džej Di Vens.
Anketa Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS) u martu pokazala je da je broj Ukrajinaca koji veruju Zelenskom porastao za nekoliko poena u odnosu na prethodni mesec i iznosi 69%. Diplomate kažu da predsednik možda misli da je sada njegova najbolja šansa da osvoji drugi mandat, a ne da čeka dok se ne pojave političke podele posle rata.
Drugo, osvajanjem drugog mandata, Zelenski bi ojačao svoju ruku u bilo kakvim dugoročnim mirovnim pregovorima. Tek prošle nedelje predsednik Vladimir Putin rekao je da Ujedinjene nacije treba da preuzmu Ukrajinu i organizuju "demokratske predsedničke izbore". Njegova pretpostavka - možda pogrešna - jeste da će Zelenski biti smenjen.
Treće, vanredno stanje mora biti obnovljeno parlamentarnim glasanjem početkom maja. Zelenski bi mogao da iskoristi taj raspored da objavi da će vanredno stanje biti ukinuto sa izborima održanim kasnije tokom leta.
Četvrto, Amerikanci su uvereni da dolaze izbori.
"Oni su pristali na to. U Ukrajini će biti izbora", rekao Stiv Vitkof, specijalni izaslanik predsednika Trampa, za podkast Takera Karlsona 21. marta.
Zelenski bi mogao da iskoristi ovaj pritisak iz SAD kao izgovor, govoreći biračima da nema izbora osim da održi izbore.
Peto, neki ukrajinski izvori veruju da se logističke prepreke za izbore mogu prevazići.

Milioni građana su raseljeni u inostranstvu, na liniji fronta i na okupiranim teritorijama. Odgovor na to, neki kažu, je da se omogući ljudima da glasaju pomoću aplikacije za pametne telefone pod nazivom Diia. Ovo sadrži osnovne dokumente ljudi kao što su pasoš, lična karta i vozačka dozvola.
Korišćenje Diia-e, neki tvrde, omogućilo bi ljudima da glasaju brzo, jeftino i bezbedno bez potrebe da putuju do biračkih mesta u inostranstvu ili u rovovima. Oni ističu da su
Ukrajinci to uspešno iskoristili za glasanje na Pesmi Evrovizije. Takođe primećuju da je predsednik Zelenski svakom Ukrajincu dao skoro 20 funti prošlog decembra, a mnogi su se registrovali za to koristeći Diia.
Ali ostaje mnogo argumenata protiv izbora.
Argumenti protiv izbora
Korišćenje Diia-e zahtevalo bi novo zakonodavstvo koje bi teško moglo da prođe u parlamentu. Diia bi mogla biti podložna sajber napadima i tehničkim kvarovima. Zapadne vlade ga možda ne smatraju pouzdanim, Rusija sigurno ne.
Čak i da se koristi Diia, identifikacija ko bi mogao da glasa i dalje bi trajala sa nepotpunim i zastarelim registrima.
Ukidanje vanrednog stanja tokom privremenog prekida vatre moglo bi da stvori neočekivane posledice - uključujući bekstvo stotina hiljada vojnika sa prve linije fronta. Rusija bi mogla da udari u redove birača na biračkim mestima.
Bilo kakvi izbori, koliko god brzo bili održani, omogućili bi da se ratno jedinstvo zameni političkim sukobima. Izbori bi omogućili Rusiji da primeni digitalnu i drugu propagandu kako bi pokušala da oblikuje rezultat.
Održavanje izbora se takođe može smatrati prihvatanjem ruskih argumenata da je vođstvo Volodimira Zelenskog nelegitimno zbog suspendovanih izbora prošle godine.
Možda je najjači argument protiv izbora to što ih sami Ukrajinci ne žele. Ista martovska anketa KIIS-a pokazala je da se oko 78% ljudi protivi održavanju izbora čak i nakon potpunog rešavanja rata.
(Telegraf.rs)
Video: Požar u Zagrebu: Snimci sa lica mesta
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.